Jedan od načina da ispadneš kulturna prostačina.

U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki...
U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)

Опис целокупног ''сексуалног искуства'' тинејџера са његовом девојком (назовимо је тако).

Video sam je uplakanu i bez zuba.

Trajan bol koji se obično javlja kod penzionera.

Stan sa niskim lusterima.

opet sam izvadio izvod iz matične knjige rođenih

Pokušaj da čovek sam sebe pedigrira.

Izraz kojim iskazujemo da nas je baš briga za nešto (vrlo je čest u komunikaciji).

Podnaslov čuvenog ženskog bestselera
'Kako sam pobedila depresiju"

Ona sa niskim lusterom.

Један поодмакли стадијум хроничне нејебице који у паковању са очајем доводи до ове крајње морбиде мисли. Међутим, као да реалност заболе, да прости ово дете, чкапи за морбидност.

Али ко те јебе кад си нолајфер којем је јебени ЛоЛ отерао цуру јер ниси имао времена за њу и све лошије си је трсио, па је нашла замену у виду мало мањег нолајфера који има мало више времена јер ионако нема шта да ради до октобра, док не изађе нови фудбал менаџер. Овај стари је незанимљив јер Ибра сад игра у Песежеу, а ван Перси у Јунајтеду.

Сад је све отишло мало даље. Цуре нема и опуштено једеш лук, кисело млеко и подробицу, све оно чега се она гадила. Несвесно си спустио хигијену на степен ниже, на ниво педантног авганистанског необријаног талибана, кад је мало вероватно да би се огребао за дрк, а тек за јајолиз од половне верзије Оље Бећковић. Онда решиш да се коначно одазовеш позиву другова за излазак. Ал' прц! Нема дезодоранса јер си, већ горе поменути, нолајфер који је потпуно заборавио на ту зајебанцију, а чисто би реда ради да се штрцнеш који пут.

Најчешћа реченица петогодишњака кад се врати кући из авантуре са подераним коленима или лактовима и мајка крене да му ставља хидроген.

Ма заболе те што земља пропада, што Кркобабић не планира да се пензионише још 215 година, што нам земљу отеше, а политичаре боли курац, ко што тебе заболе то што њих боли курац. Што уместо да нахране напаћени народ, возе мерцедесе, ферарије, курце, палце, лочу Џекове, цркли дабогда, а у слободно време једу говна на телевизији како би ми гласали опет за њих да би опет поново возили мерцедесе, ферарије и остала срања.

Заболе те што нас усред Београда јебу Естонци, што нам Словенци дају гол са пола терена, што је Партизан у Европи испао од тима састављеног од аутолимара, конобара и ђубретара. Што Звезда 214 векова није играла у Европи у мају. Заболе те !

Боли те курац што РТС репризира три серије 4 деценије, јер телевизор и не гледаш, јер те мноооого заболе што Босиљчић никако да појебе Мићаловићку. Или Мићаловићеву. Ма боли те курац и за правопис и граматику, што се Вук Караџић преврће у гробу због разних Сваааатких мавених бичарки и Нафујаних пвавуша.

Драпаш муда кад видиш клошара како те моли за динар којим би нахранио породицу. Битно да је твоја гузица нахрањена, ко јебе њихове.

Јебе ти се што смрдиш, што носиш поцепане чарапе и излизане фармерице, што уместо Блу Седакшна користиш природни воњ свог зноја, што сви око тебе слушају Турбо Џихад, Сандре Африке, Маје Маријане и клањају се балији који нас мрзи.

Da sam prije 5 godina imao ovakav ljetnji raspust vjerovatno bih rekao da je bio savršen. Sada, najveća ocjena koju mu mogu dati jeste tri... na skali od jedan do pedeset to jest.
Zašto? Pa zato što u svega par pasusa mogu prepričati sve što mi se desilo u proteklih šezdesetak dana koliko je isti i trajao. Kad kažem "sve," mislim bukvalno sve.

Elem, dan pred raspust zacrtao sam sebi da ću očistiti godinu u avgustu. Odavno nijesam toliko promašio ali o tom-potom.
Naime, u avgustovskom roku ostavio sam tri ispita za polaganje a u Podgorici je to, jelte potonji ispitni rok. Nije da imam prostora da se žalim obzirom da nas ima samo tridesetak u mojoj, sada već bivšoj, generaciji ali opet bolje da krivim državu nego sebe za sopstveni neuspjeh. To svako radi, pa što ne bih i ja?

Eh, već prvog dana u okršaju između mene i pedesetak kila hartije izvukao sam deblji kraj. Iz nekog samo njoj poznatog razloga knjiga nije htjela da dođe do mene. Nije da to obično radi ali treba imati poštovanja kad vidi da sam umoran čo'ek.
Rezultat nakon 12 sati spavanja i još toliko sati gledanja u sunce - Pazl 0:1 masoni i ostala govna.

Ni drugi dan situacija nije bila ništa bolja. Opet greške u komunikaciji sa saigračima. Državna bezbjednost, evropska unija, NATO pakt, ruski tajkuni i ostala fizička i pravna lica koja mi žele zlo a predvode ih masoni i počinjem da sumnjam i jevreji (neđe smo ih ja i jedan drug negativno pomenuli a oni sve čuju) podižu svoju prednost na dva pogotka.

Premotaćemo film do otprilike desetog dana. Tad sam krenuo opet da treniram sa drugom na trim stazi tako da se raspodjela vremena značajno promjenila. Počeo sam da trošim 13 sati na spavanje, 9 na gledanje u sunce i 2 na trening... osim neđeljom. Tad bih se vraćao na "staro računanje vremena."

Tu neđe oko petnaestog dana jedan drug mi reče da će da ide na more. Taj drug mi je ujedno kolega sa fakulteta. Mlatili smo malo preko Morače, pričali o mogućoj vojnoj intervenciji u Siriji, kratkom filmu, čak i o projekciji srčanih tonova... doduše tu je više on pričao nego ja al' ajde.

Vraćamo se u dane opasnog treninga koji bez prekida traju neke dvije i po neđelje. Drugu sa treninga je bio rođendan.
Slavio sa još jednim likom kojeg niti znam niti poznajem. Dobar momak. Mislim i jedan i drugi su dobri momci.
Bile i neke đevojke i još jedan lik tamo. Rekao bih za tog tipa da je metalika. Ne volim metalike al' opet smo se fino ispričali o filosofiji, ženskim pravima i seksu.
Otišao kući neđe oko 2 ujutro i ispurnjao 17 cigara za manje od 2 sata. Ne znam zašto.

Nazad na dane treninga koji traju do deset dana prije ispita kada se pali crveno svjetlo!
Počinjem ubjeđivati sebe da i nije tako loše izgubiti godinu, fazon duže živim na računu starih iako u zadnje vrijeme češće ja njima dajem pare nego oni meni. Dobro je to.

Dolazi ispitna neđelja. Svoju filosofiju počinjem širiti po hodnicima mog fakulteta đe tješim ljude koji su nešto i naučili za vrijeme raspusta. Zapravo me boli kurac. Boli i njih kurac za mene. Doduše mene nešto manje boli kurac jer ja sam donekle altruista a ostali ljudi su mahom sebična govna.
Poslije mi bi pomalo žao par ljudi. Dobra su đeca al' makar ću imati s kim da iskočim na kafu poslije vježbi ako me zovnu. Ja inače slabo idem na kafe al' kad me neko zovne ne odbijam.

Elem po završetku ispitne neđelje rezultat je oko 60:0 u korist masona i ostalih tajnih društava koja preko chem-trailsa djeluju na moj nervni sistem i tako izazivaju lijenost.

Poslije toga sam još jednom iskočio sa onim kolegom da malo prozujimo preko Morače. To mi je bio drugi dan nakon rođendana. Za rođendan sam izio neki roštilj. Bili neki punjeni ćevapi i ražnjići sa slaninom. To dvoje obožavam (mada sam cijelo ljeto jeo odlično obzirom da je stara bila na odmoru).

Ove godine ću pobjediti masone.
Obećavam!

Реченица којом стављате до знања особи са којом причате, да вас не занима, не плаши, не тангира та ситуација о којој он упорно жели да вам скрене пажњу.

Nekad su nas mame ovako tešile kad se sličajno samopovredimo, danas tako tešimo svoje jače polovine kad se žale da ih boli kurac.

Rečenica koja dolazi kao posledica razočarenja ženskom osobom sa kojom je mlađani junoša bio u vezi ili pak samo zaljubljen u nju. U onim ekstremnijim slučajevima, kada dotična uradi nešto previše degutantno, se otrgne i "šta sam ja hteo da ženim".

Opis stanja stvari prethodne večeri koji se izgovara sa naročitim akcentom - ne da se ne stidim, već mi je bilo do jaja. Jeste da sam kukao kako neću više ali hoću opet, prvom prilikom.

Kad pomoću igre rečima dovedete nekog u poziciju da ne može da vas odbije.