Sir kad se pokvari ( prokisne ) šušti, nešto kao šumeća tableta samo mnogo tiše. Izraz se primenjuje kad neka mašina radi ko DOXA, kad radi a jedva se čuje.

Izraz koji se koristi da se naglasi koliko dobro nešto radi, ili koliko je precizno. "Doxa" je švajcarska fabrika satova, a ti satovi su bili vrlo popularni sredinom XX veka, odatle izraz vodi poreklo.

Potiče od grčke reči hairesis što znači izbor. Rekurzivno se definiše preko svoje suprotnosti ortodoxa (grč. orto - pravo, doxa - mišljenje), danas mejnstrim.
Izraz su kroz vekove koristile rivalske crkve jedne za drugu. Na našim prostorima poznata je bila jeres bosanskih Bogumila, čija je crkvena organizacija 'crkva bosanska' bila i zvanična crkva bosanske države. Stefan Nemanja vodio je pohode protiv Bogumila toliko krvave da je narod zapamtio da nikako nije pametno biti jeretik! Slična dešavanja u svetu dale su slične konotacije i prevodima ove reči. Kako sve stvari kao da teže krugu, tako se danas jeres opet koristi za mišljenje koje nije dobro imati jer je u suprotnosti sa onim što većina misli. Ostaje napomena da jeretici nikada nisu verovali da rade ništa loše.

Узгајивачи и привремени носиоци резервних делова за богату клијенталу на западу,путем еуротранспланта.
(Еуротрансплант-организација која се бави прикупљањем података о здравим људима,потенцијалним донорима.Министар здравља малопре јавио да ће нас примити у ту организацију 2012. године.)

Postojala je u antička-helenska vremena, jedana reč “doxa” koju su često koristili Heraklit, Parmenid, Sokrat, Platon, Aristotel i ostali njima slični lezilebovići, a koja je imala slično značenje kao reč “mnenje” u našem jeziku. Označavala je puko mišljenje, nerezonsko verovanje u ono u šta SVI veruju, mišljenje koje je opšteprihvaćeno i dovedeno na nivo pravila. Navedeni lezilebovići su smatrali da takvo mišljenje mora biti prevaziđeno, kako bi se pojedinac otrgao od mišljenja mase, i počeo da misli svojom glavom, što je jedini put ka mudrosti i vlastitoj sreći. Eh, kako su lepe snove sanjali lezilebovići. Danas, masa sa svojim mišljenjem postavlja sva pravila i kreira svačiju sreću.

Keva: Zlato mamino, kad ces da se Ženiš?
Buntovnik: Neću da se ženim kevo, ne verujem u instituciju braka.
Keva: Kako da se ne ženiš zlato moje, pa svi normalni ljudi se žene.
B: Pa dobro, ja verovatno nisam normalan…

Ćalac: Majstore, kad se oženiš oću najmanje tri deteta da istreseš!
B: Ja neću da imam decu.
Ćalac: Šta bre nećeš majke ti ga blesave, pa svi imaju decu.
B: E pa dobro, neka imaju svi, ja neću da imam.

Rođa sa sela: Eto, zavrsio si fakultet, sad samo jos da se zaposlis i da zasučeš rukave i Bog da te vidi!
B: Dok god mogu da se šlepam neću da radim! (simptomi muškog sponzorstva – sponzoruše imaju svu moju naklonost – kraljice ste i samo šišajte ovčadiju)
Rođa: Kako bre neceš? Pa svi rade. Rad je stvorio čoveka!
B: Pre bih rekao da je stvorio tegleću marvu…

Komšija: Mladiću, a za koga ćete glasati ako nije tajna?
B: Nije tajna, neću da glasam.
Komša: Kako nećete? Pa svi danas glasaju!
B: Ako, neka glasaju. Nada umire poslednja, ali ja sam pesimista tako da je kod mene crkla ko davno pregaženo mače.

Drugar: Tebra, a je l’ ti ga puši?
B: Ona oće ali ja joj ne dam. Ne ložim se na to…
Drugar: Šta se bre ne ložiš, si normalan? Pa svi to vole!
B: E pa onda ću izgleda morati da ga ritualno odsečem i da ga zabijem u tu tvoju radoznalu gubicu koja se muva tamo gde joj nije mesto.

I još more primera…