Vidio sam ga u izlogu kad me je otac poveo u grad da prodamo stoku. Crn k'o novembarska noć, sa sivom trakom okolo i uskim obodom, odmah mi je zapao za oko. Stari, zadovoljan zbog uspješne trgovine, zavuče ruku u džep, izbroji novce i - eto njega na mojoj glavi!
Ja, mlad momčić od osamn'es' ljeta, šaljivdžija, šeretski ga nakrivim na desnu stranu i krenem po sijelima. Pročuo se taj moj šešir međ' curama. I njoj se dopao. Za traku mi đurđevak zadjenula. Te jeseni, zatražih joj ruku od oca. Pristao je - iz dobre sam kuće. Napravismo veliko veselje, gdje se vajni mladoženja, to jes' ja, toliko naliza da su morali šeširom donositi 'ladnu vodu sa izvora kako bi me dozvali. Nije rakija za mene.
Zarati se. Kren'o jedno veče u šumu da potražim zalutalu stoku kad naletih na neke soldate. Sam đavo zna koga su tu čekali u zasjedi, pa osuše po meni, ni krivom ni dužnom. Bježao sam koliko me noge nose. Na šeširu mi puščano zrno napravilo dvije rupe. Puc'o Švabo d' ubije, usta ga jebem! Šta bi bilo da sam ga do ušiju navuk'o? Dugo sam ga nosio tako šupljeg, cijeli rat i par godina posle. Nije se imalo za novi. Malo mi je kisla glava, al' bio čo'ek mlad, ništa mu nije smetalo. Eh...
Prođe i to. Sastaviše se nekolike rodne godine, iskrči se imanje, posija se žito i kukuruz, a ja od miline svako jutro - u obilazak. Samo mi šešir viri iznad usjeva! Umorim se, legnem pod šljivu, nakvirim obod preko obrva da mi sunce ne smeta i zaspim dok se oko mene sinovi igraju. Ljepota božija!
Prođoše godine, postadoh najbolji domaćin u selu. Iškolovah djecu, poženih, unuke stekoh. Sad imam tri šešira - jedan za slave, drugi za svadbe, treći za okokuće. Ne gledaju me više snaše, ispod šešira se bjelasa snježnobijela kosa, nije više ni red. Ako! U šešir berem prezrele trešnje i nosim unucima. Oni mi se obraduju.
Stiže me i bolest. Staračka. Sve ređe izlazim i sve ređe nosim šešir. Spada mi sa ćele. Umrijeh srećan. Djeca su odavno svoji ljudi, a ni nje više nema. Sahraniše me jednog lijepog majskog jutra, sa šeširom u kovčegu, jer sam tako htio. Možda me ona, tamo, ne prepozna bez šešira.
- Tata, ko je ovaj čiko sa šeširom?
- Miloš, sine Miloše, tvoj pradjed. Nosiš njegovo ime. Najbolji čovjek koga sam u životu upoznao.
- A, što ima šešir?
- Nikud bez njega nije išao. Ovakav je bio i dok je bio živ.
- Tata... A, kad ćeš meni da kupiš šešir?
- Kupićeš ga sam, ali tek kad budeš mogao da obuješ njegove cipele. Hajdemo, svijeće su dogorele...
Koristili smo kad smo bili mali da bi kupili neko energetsko piće ili alkoholno... Jer tada nisu davali deci ispod 18 godina.. a danas daju svima...
Prodavačica : Izvoli mali ?
Ja : Evo, rekao mi tata da vam dam ovo...(vadim papirče iz dzepa, sam sam napisao "1 pivo")
Prodavačica : Uf, da li smem da ti dam nemaš 18 godina... ?
Ja : Ne znam ja... to je za tatu...
Kad mlađahni momčić u pokušaju lečenja sopstvenih frustracija počne da, u kasnim noćnim satima, uznemirava mladu raspuštenicu iz komšiluka, tad na scenu stupa njegova baka. Jer nema šale, uz mnoštvo pogrdnih reči pala je i pretnja policijom zbog uznemiravanja.
-Je li, draga moja komšinice, a šta je hteo moj unuk Steva?
-Hteo pičke, eto šta je hteo.
Tako ćemo se izgleda ubuduće obraćati bratu ili sestri, kada majku i oca po zakonu budemo morali da zovemo ženskim i muškim roditeljem.
Dolaziš kući iz škole, čekaju te otac, majka i sestra:
- Ćao ženski roditelju, pozdrav muški roditelju..
- O prvi potomče, kako je bilo u školi?
- Ma smor..Utuvljivač znanja me je propitivao pola časa analitičko-hemijsku gradaciju radioaktivnih supstituta.
- I, šta si dobio moj najbliži krvni srodniče?
- Dobio dvojku..
- Ee, supruže, napravili smo govedo.
- Ali ženski roditelju..
- U sobu i knjigu u šake! I ne zovi me ženskim roditeljem dok to ne popraviš makar na četvorku! Zovi me mama, naš odnos je do tada degradiran.
Izraz kojim sagovorniku stavljamo do znanja da je to sto hoce da uradi potpuno besmisleno.
A: Lele, brate, znas kakve sam makserice vid'o, znaci jebu kevu, a kostaju 12 000, znaci mora da ih zavrsim!
B: Ma koj ce ti moj. Ionako ces da igras sketba i fudbal i da ih sjebes posle mesec dana.
Mnogo ješan čovek. Rupa bez dna. Proždrljivac.
I kažete u tom aranžmanu je dobra i obimna klopa?
Ne brinite gospođo. Ol inkluziv . Švedski sto!
Ma ne znaš ti mog Debelog. On pojede i moj i svoj ol inkluziv, nego kolko te hrane ima količinski?
Ustaljena praksa paničnih voditelja , na kraju emisije , koji moraju da slušaju režiju inače će da ih bace da vode vremensku prognozu .
Režija se dere:ajde bre više , završavaj .Voditelj-ka se misli u sebi: more ti ćeš 'bem li ti sunce žarko . Sačeka sekundu ,pa kaže : Poštovani gledaoci evo iz režije javljaju da smo probili sve termine , ostaje mi da vas pozdravim i do sledećeg viđenja u isto vreme na istom mestu .(odjavna špica )
Pogrešan način da odjebete nimfomanku.
- Može...
Kulturan način da sagovorniku stavite do znanja da vas ne interesuje ono o čemu on govori.
-Mala, ja mogu i triput za veče.
-Super. To je od presudnog značaja za moj dalji rast i razvoj.
Ultimativni odgovor nakurčenog klinca u uličnim svađama, čarkama i prepucavanjima. Posle toga ostala deca pohitaju svojoj kući u nadi da ih brat malog Kurčubića ne prepozna na ulici.
1: Alo, Miki, poližeš mi jedno jajce!
2: Hahahahaha. . .
3: Šta oćeš ti pederu? Šta me gledaš, dam ti kurac da izbiješ oči!
1: 'Ajde na fajt, 'ajde pičko!
3: Ma sad ću da zovem brata, 'ajde ostani ako smeš! Moj brat trenira tekvondo!
1: Beži!!!
Živiš sa osobom u 20 kvadrata i ona te pita gde si?!
Da, živimo u Dover zamku, trenutno sam u istočnoj kuli, proveravam artiljerijsko naoružanje, poslaću paža, da te pita šta hoćeš.
-Gde si bre, ceo dan te tražim?
-E, izvini. Bio sam iza ovog paravana, što deli kuhinju i klozet. Srao sam, nisi mogla da me vidiš. Mada, mogla si da osetiš moje prisustvo.
Definicija svakog "dobrog" marisanja u filmovima Kinesko-Malezijske koprodukcije. Svaka tuca ce da zapocne raspravom ciji kung-fu je bolji, uz naravno kasnjenje sinhronog preveoda.
Kako tvoje definicije imaju bolji skor od mog?
Moj kung-fu je bolji od tvog. - otvara i zatvara usta jos par sekundi.
Izgovor večitih prljavuša.
-Au sestro slatka, koji ti je haos u stanu. Ne mogu da poverujem koliko si neuredna, užas.
-Nisam ja neuredna, to je moj karakter.
-Da, da...jebem te u karakter.
Izraz koji roditelj izgovara prilikom nerado odobrenog džeparca.
-Ćale, daj neki dinar, treba mi za grad.
-Šta bre da ti dam? Dadoh li ti sinoć 1000 dinara, ne berem ja pare na drveću.
-Ajde bre ćale, znaš kako je skupo piće, jebiga, potroši se.
-Ajde beži, evo ti, i ne javljaj mi se do sledeće nedelje!
Iritantni izraz. Vrhunac svoje iritantnosti ovaj izraz pokazuje kad ga izusti sljokoprda ne starija od dvadeset leta. Pandan je "mogla bih knjigu da napišem".
O: Svađam se sa majkom svaki dan, tera me da spremam ručak kako bi ona mogla da skita, ćale ne da ni dinar za u grad, momak me ostavio, kaže smeta mu što izlazim svako veče, a sestra se prva ustane ujutro i obuje moje čarape. Uh, moj život je film.
H: ccccc, razumem te...nije ni tebi lako!!
Kada ste prespavali alarm koji vas je trebao probuditi u školu/fakultet/posao pa onda odlučite da idete taksijem da ne biste zakasnili, što kod roditelja automatski, kao refleksno, izaziva reakciju koja rezultira u tome da po 15235 put saznate kako su oni išli u školu 9 km kroz šumu po snijegu bosi na minus 25.
- Aaa zakasniću, kevo zovi taksi !!
- Ćale: Ma da, zovi taksi... Ja sam, sine, u tvoje doba u školu išao 9km kroz šumu, i to na minus 20 bos, meni hladnooo, a mrčina neka tamna pala ne vidi se prst pred nosom....
To je, sine moj, bila muka ! A ne ko ti...
(Obično ovaj drugio dio ćaletovog monologa istovremeno sa ćaletom izgovara i sin mu ili ćerka...)
Osoba koju možete opisati sa "da se ne baci"
Istinit događaj:
Posle neke večere na kojoj se moj ćale napio, onako dobrano, stara je skupila u jednu posudu sve ostatke od jela. Tako su se u toj posudu našli zajedno i koske, listovi od sarme koje nisu deca htela da pojedu, parče kobasice, nekoliko kora od hleba, ostaci kuvanog mesa, pečena džigerica, i sve one mrve sa stola, pa je sve to preliveno supom i spremljeno za kera.
Ćale nakon nekoliko sati spavanja, gladan ustaje i navali na tu posudu. U tom slatkom jedenju, nakon meseci bezmesovanja i onaki mamuran, prekine ga stara sa pitanjem: Šta jedeš to?
On odgovori: Supu!
Keva: Ama to je za kera!
On: Jebemu majku! Keru bolje spremaš nego meni!
Lik koji poprima facu svevišnjeg mačećeg bića, koje generalno, apsolutno bezuslovno, u svom transfezalnom osamdes'dimenzionalnom okruženju lovi ništa, ne radi ništa, smrdi na podu i troši vazduh i prostor iz sebi nepoznatih razloga, i boli ga uvo da l' će evro opet da skoči, da l' će Marić da dovede trandžu u emisiju da razmatraju metafiziku i uslove MMF - a.
Živuljka koja svojim likom i bićem izoštrava vasionska prostranstva, i apsolutno je zabole' za sve što nema veze sa spavanjem i imitiranjem face batlera Sofronija iz Srećnih ljudi.
- Skokni do grada da mi kupiš one kocke za supu.
- Ne trebaju ti, sipaj vodu i krkni vegetu.
- Skokni bre, ustani malo sa tog kreveta i prestani da mi slažeš facu kao da si pročitao svu Kantovu literaturu!
- Ne mogu, osećam da će mi se za pola sata prisrati, a za tačno četrdeset minuta će mi se verovatno prispavati, ponovo.
- Ti k'o moj mačak?
Prefigani način za: Hoćeš li da se jebeš sa mnom?
Frajer: Da li voliš konje?
Plavušica: Pa onako, znaš, gotivim ih.
Frajer: Hoćeš da se učlaniš u moj jahački klub? (namiguje)
Plavušica: (misli: ima jahački klub, mora da je bogat...) Uzmi me!
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.