Žalopojka iskrenog ljubitelja dobre rakije za prosipanjem iste od strane nekog nemača pojma o njenoj vrijednosti!

Rečenica iz reklame za čips koja budi maštu jer je upućena opasno dobroj ribi... U krajnjem slučaju može se shvatiti na razne bezobrazne načine..

Kibnuti, šturnuti, podbrusiti pete. Uglavnom znači prekinuti svoju prisutnost na nekom mestu.

„Ne dozvoli da ti kukavičluk obraz uzme i ...“

Koliko god se trudio nije uspevao da se seti ostatka đedove rečenice na rastanku. Odneo ju je vetar s Gučeva, a sakriše je talasi valovite Drine. A s one strane Drine, nikad lepše i zelenije nego tog leta, činilo mu se, udarila sila i aluždija, da pregazi, otme i satre sve što mu u životu beše drago.

I zaista, hrabrosti mu nije manjkalo. Onomad, u pomamnom jurišu na Kosanin grad, tamo na vrh Cera, sam zarobi celu posadu jednog austrougarskog topa. Carski soldati se dadoše u beg, ali ih jedno njegovo resko: „Stoj ! Ne mrdaj !“ ukopa u mestu. Beše začuđen otkud to da ga razumeju, sve dok jedan od njih ne promuca: „Nemoj, brooto, mi smo naši ...“ Ubrzo saznade da su golobradi momci, njegovi vršnjaci, mobilisani tamo negde u Bosni da služe bečkoga ćesara. I sažali mu se srce ratničko, te ih sprovede u komandu. Malo zatim, Obilićeva medalja za hrabrost zasija mu na grudima. Lično mu je vojvoda Stepa prikopča na šinjel. Srce ovoliko, hoće iz grudi da iskoči. Požele da je soko, da poleti sa vrh Cera i sleti u Tičar-polje da ga vidi đed.

A onda, ratna sreća se okrenu. Počeše ogorčene borbe, ona sila i aluždija se učetvorostruči, Austrijancima se priključiše Švabe, a pomoći niotkuda. Saveznici izdadoše, seme im se iskopalo dabogda. U jednom od brojnih povlačenja i pregrupisavanja, nađe ga sestrino pismo i ubode ga u srce poput tesaka. Jedina beše preživela kaznenu ekspediciju. Tri dana se krila u seniku i gledala šta joj neljudi od čeljadi po avliji čine. Đeda su, veli, vezali za onu staru krušku u dnu bašče, i živome mu kožu drali, a onda rane solili govoreći: „Na, stoko srpska neslana !“ Krv mu jurnu u lice, damari u slepoočnicama zatutnjaše silovito i on gorko zaplaka. Žeđ za osvetom razdirala mu je utrobu, ali čak ni kasnije, kada su mu zarobljenici padali šaka nije imao srca da se iživljava nad vezanim ljudima. „Dajte mu pušku, ili tesak, pa da se poćeramo“ - govorio je ostrašćenima koji su ga nagovarali na zlo onom čuvenom srpskom „ko se ne osveti, taj se ne posveti“.

Potrgane deliće uspomena, pokušavao je da prikupi i dok se gladan i skoro bos, promrzao, probijao kroz bestragije Albanije. Pomisao na slobodu i povratak u rodni kraj davala mu je čudnu snagu da istraje. Ljudi oko njega su jedan za drugim padali, zaspivali u snegu, da se nikad više ne probude. A on je grabio i grabio dalje. Ka spasonosnoj obali velike plave vode, koju su zvali more, a koju on nikako nije mogao da pojmi. Zar ima i veće vode od njegove Drine ?

Iz razmišljanja ga trgnu skoro nestvarna scena – mala čobanska koliba na osamku, izgledala je napušteno. Ni ljudi, ni marve. Na maloj drvenoj polici pored vrata čučala su tri ražana hleba. Glad u njemu probudi zver i on bezglavo jurnu da je, konačno, utoli. Navali na prvi hleb kao vuk, a ostala dva htede da smota u torbak. Arnautski plotun nije čuo. Oseti samo da ga nešto žarnu po leđima, i da mu se nešto toplo i masno i lepljivo sliva niz prsa.

„ ... i ne dozvoli da ti guzica glavu uzme ...“ – kao tupi odjek dopre mu do svesti završetak đedove rečenice, tren pre nego što mu oči zauvek zgasnuše.

Utopi se da ne potoneš .

Živeti istetoviran maskirnim šarama. Sent Kamelona slaviti a svom Svetom Georgiju reći: Jebiga Đoko, mor'o sam, ne znaš ti kakve su ove aždaje ovde.

Nije da ne znaš ko si, ali brzo provališ i ko su i kak'i su i ti međ' koje si doš'o i da baš ne mirišu tak'e ko ti. I trudiš se, al' baš se trudiš da budeš kao oni, da prekrojiš svoj pazl po njihovom šnitu, da te ni rečenica, ma kakva rečenica, reč jedna jedina, ni pogrešno akcentovano slovo u njoj, ne odaju.

Kada se ringla ispod bosanskog lonca usijala, jebo je i onaj ko je uključio i onaj ko je zaboravio, i kad je po po rahmetli avnojevskoj materici krenulo da se koka, razleteli se Bosanci ko kokice. Po Srbiji, Šokačkoj, Deželi, Alemanji, Beneluksima... Do Australije, ma šta do Australije, do Ognjene zemlje poneki zemo frknuo.
Posle početne đe ste pičke, stigo Boske, štaće pičke popit faze, opora realnost polako i u tvrdu lobanju ugura svest da ništa ne uspeva da rastera druge kao neuspeh, a da dijagnoza izbeglica nosi i neizrečeno: neizlečivo i preporuku: smestiti ili u izbeglički centar ili na društvenu periferiju.

E ne’š ga majci, ja da sam donji hteo biti, ja bi ost'o pod balijama/ustašama/ćetnicima. Nema tu kako mora, nego kako treba. Monako je mog'o doć u moje selo, a mom selu u Monaku mesta nema? E nećemo tako Dino! Ako je tako neću ni ja u monahe, odo u Monašane... Ekavac, ikavac, špreha, ženi pegice crta da se ne razlikuje od pirgavih kona... Sve radnje radi... Jebe mu se sa čim je burek, neki kurac moraš jest'. Slađu sanja, Katrin zove darling. Na karoserijema prefarbanih TAS Golfova zasijaše znakovi mercedesa, fiata, audija...

Čunu moju će provalit' da nisam odavle. Što mi rodženi Odavlani kažemo: Oj živote, čudni algoritme.

I taman uspeš, kad sa uspehom dođe i poražavajuće saznanje: u toj priči tebe više nema.
Plakao bi kad pogledaš đe čoek. Plakao bi, al nema ko da plače. Nema čoveka. Niđe ga, ispario u havu.

Jedina osoba u celoj grupi koja sigurno zna gde su toaleti, najjeftinije prodavnice suvenira, pijace sa robom za švercovanje i točeno pivo. Često znaju i dosta o istoriji i kulturi mesta u kojem se nalazimo, ali ih to niko nije pitao.

Tradicionalna inicijacija potomka, pretežno sina muškog pola, u tajni život odraslih. Narodna veština obučavanja malih nindži za buduće ratove koje ćemo voditi, na takav način da malo po malo osete krv, da se ne bi ostrastili prerano. Prvo kokoška pa pevac, posle prase, pa svinja, naposletku jare ili jagnje - da ne bekne, jer si tek onda nežni majstor koji kolje s ljubavlju.

Kad se njemu ukaže prilika da na ručku kod NJENIH poentira.

Sjajan film, parodija, delo autora South Parka koji se bavi svetskom političkom situacijom prateći tim američkih superheroja-igračkica koji se bore protiv terorista... megaprozivka. Saznaćete ko su dobri a ko loši momci, a koga niko ne jebe 2% sa sve njegovim koferom konvencija i rezolucija. POGLEDATI OBAVEZNO. Ovi ljudi još jednom postavljaju nove standarde u prozivanju... heroji još u prvoj sceni, jureći teroriste, sruše Ajfelovu kulu u Parizu... ma ljudi oduševljavaju, stigli su da isprozivaju na jednom mestu Holivud, porniće, američke filmove, ceo svet, sebe same... malo li je :)))

Voluminizirana spisateljica, pošto bih ja završio sa njom.

Posledica žestokih batina. Dobijene modrice se razlikuju po bojama, sve od intenziteta udaraca. Dijapazon boja se kreće od modro ljubičaste, plave, zelene, preko roze do crvene.

U zavisnosti od fizičke snage protivnika, ili brojnosti istog, duga se može pojaviti samo na licu prebijenog, a u rijetkim slučajevima i po cijelom tijelu izabranog.

Kenjati.

Zapita se čovjek je li to toliko strašno u 21 vijeku... Slušaš priče starijih kako su oni noći i noći provodili u hotelu sa bezboroj zvjezdica i kažeš sebi jedan je život.
Elem, krenem sa đevojkom u tu avanturu, noćenje na plaži, traži se pogodno mjesto, da li na ležaljke ili ne, ma jok nije to to!
Nađemo dobro mjesto, fin pjesak na prvi pogled, spojimo dva peskira, jedan pod glavu i ljepota...
Romantika brate mili, zvijezde sijaju, mjesec još više, brodovi u daljini... ja se napalio.... trt. dobila! Kaže jutros prokrvarila! A kučka tempirala je kunem ti se! Pa ti jebem i malo i veliko, pa šta svu noć da radim...
Al ajd' da ne ispadnem papak, drugi neki put ću jebat' na plaži još sam ja mlad...

Počinje lagano vjetar da duva i već postaje 'ladno šupičku materinu! Stisni se jedno uz drugo malo se zagrij, al' treba zaspat', tvrdo pod glavom iksan crni nenaviknut... Taman se malo navikni, okreni se, neki kamen bode iz pijeska... Izvadi ga (kamen, na žalost), opet ustani istresi pijesak jer se nakupilo pa bocka me po licu..
Taman u neka doba da zaspem nešto šušnu, đevojka skoči, taman kao ono izjutra kad se prije nje probudim pa oću mučki da joj ga stavim, skoči, rastravi mi životinja! Ama kesa ženska glavo vidiš da je plaža puna, lezi đe si jer nisi ni za đe si!

Opet se namještaj, sklanjaj kamenje i kamenčiće ispod sebe da ti bar malo bude meko, poljubiš đevojku i nastaviš da pokušavaš da zaspeš...
Već je oko 5h počinje polako da sviće, oka na oko nisam sklopio. 'Vata me prvi san... nešto šeta po meni... jebi mi oca neka šeta ja ne mogu više, evo ga na lice (pukoh sam sebi šamar), skočih, skoči i ona, poče da se smije, pauka sam nekog posl'o na oni svijet...
Sjedi, nema spavanja, ljudi počeli da dolaze, govore nam kako smo poranilo, kako nismo kao ostala omladina koja spava do 12h... (mislim se u sebi, ama svašta se mislim!)...
Sve bi lako da me neka avetinja ne pita jesam se naspavao! Da sam se naspav'o bacio bi krevet! ščuo!?
E tad sam prokleo sve svoje do 16 tog koljena unazad!

Naziv za pijačnog prodavca kod kojeg trgujete, a koji se koristi bez obzira na to da li on živi dvije kuće od vas, ili se budi u 4 ujutro kako bi uhvatio autobus do radnog mjesta.

Po nekim seljačkim spisima jebanje, ali ono iskreno bez ikakve glume pa se izraz uglavnom koristi od strane manje sofisticiranjih ljudi.

Sirak tužni bez iđe ikoga. Vječito na birou.

gasiti, ugasiti se, ušutkati se

Zagrobni život, rezervisan za sve one koji uredno izmiruju svoje obaveze.

Policijska akademija.

Bosansko "tamo" koje se koristi za određivanje položaja predmeta koji su relativno blizu.
More i "onde".
Praćeno udovskim pokazivanjem smjera.