Atmosfera je ista. Samo čekaš da ti iskoči neka karakondžula, koja se prethodno šunja kojekuda, dok ti trošiš poslednje atome snage i spretnosti da izvučeš i iskoristiš svoje puške protiv neprijatelja. Naravno, karakondžule se pojavljuju ni od kuda i to kad im se(a i odakle, boga mi) najmanje nadaš... Game over!

Dati dosta novca za nešto, toliko novca da ćete posle tog izdatka ostati 'goli i bosi'. Izraz sve češće upotrebljavan porastom upotrebe visoke(skupe) tehnologije.

Sjajan film snimljen šezdesetih godina prošlog veka. Radi se o zaljubljenom paru, lepoj al sirotoj, Dini i njenom dečku šmekeru Badu. Bad je onaj tip momaka koji je rođen pod srećnom zvezdom. Zgodan, lep, sportista. Ćale mu je bitan faktor u naftnoj kompaniji no nije snob već i sam podržava Badovu vezu sa Dini koja dolazi iz skromne ali ugledne porodice. I sve to izgleda bajno u početku... Al' ne lezi vraže! Bada je počeo da svrbi boban... Ali Dini, koju je majka vaspitavala u katoličkom duhu, ne htede da da ništa pre braka. Barem da je dala čokoladno oko sve bi bilo lepo ali ona jok! Badov ćale, stari jebač, posavetuje svog naslednika da namiri bobana sa nekom lokalnom pionirkom. Što ovaj kasnije i čini. Naravno kao što se uvek zbiva, njegova ženska to sazna i poče da histeriše. I histerisala je toliko da je ubrzo završila na psihijatriji. Kasnije Badov ćale gubi sav novac za vreme kraha berze, bla, bla, bla, truć, truć... Kraj i nije toliko bitan koliko je bitna poenta filma. A to jeste, da je nejebica vrlo opasna bolest koja može da upropasti živote i otera ljude u ludilo.

Uglavnom tako nastaju najveće ljubavi i najveće opsesije koje nas oduševe na tren i takav nam utisak ostavljaju dugo, dugo vremena. Jednostavno kada naletite na takvu osobu ili predmet u zavisnosti od afiniteta, odmah budemo sigurni da je to to.

Devojka koju ugledamo sasvim slucajno, pojavljuje se niotkuda i upravo tu i odlazi. No taj tren u kome je spazimo, daje nam osecaj da je ona mozda zena za ceo zivot. Lepog osmeha, blagog pogleda i neke skrivene skromnosti i dobrote kojom zraci. I dok mi tako razmisljamo, ona negde nestaje, kao sumrak pred rujnom zorom.

Etalon studentskog preživljavanja u Srbiji. Radi po principu imaš žeton ješćeš, nemaš žeton nećeš. Ukoliko se izgubi, za znoj i krv se može nabaviti drugi od lokalne studentske vračare koja uz to proriče i studentsdku budućnosti. Posle izvesnog broja izgubljenih žetona gubite pravo na iste i gubite život GAME OVER buhahahahahaha....

dodje vreme za sve, za polazak u skolu, na maturu, za brak, decu, starost, konacni oprostaj...za sve dodje vreme. i treba iskoristiti svaki tren zivota za ono sto mislimo da valja, da ne bismo zalili.

Kec iz rukava iole ozbiljnog nemača pojma.

Slamka spasa za svakog kvazipoznavaoca bilo koje tematike koju je, uprkos apsolutnom nepoznavanju iste, eto, baš rešio da izlaže. Dve obične zamenice u rečenici nemača izlagača za tren prelaze put od ispraznog trošenja slova do anti-floskularnog augmentativa otkrovenja obavijenog neskidivim velom mistike.

Upotrebna vrednost ove forme je izuzetna, s obzirom da se, osim ako ste hipster, koristi isključivo u izlaganju još većim nemačima pojma, nesposobnim da netačnu tvrdnju opovrgnu.

U suprotnom, izaziva tranfer blama na koji ode ceo budžet tolerancije i želju za parkinsonovskim multiplefejspalmom.

To su problemi,koji se resavaju u tren oka,nista lakse,kazes"Ma,ja bih to ovako uradila,sta tu ima da se misli"!Vrlo su pogodni za visesatno razglabanje i ogovaranje.
Sopstveni problemi se mnogo teze resavaju,i za njih treba vise vremena.

Стављање до знања саговорнику да сере к'о трудна фока и толико булазни да би сте лакше разумели пијаног престолонаследника Александра.

Ksenija, rekao bi neko ali ne. Ne može svaka Ksenija da bude Ksendža. Držaću se one "o pokojniku sve najbolje" pa ću reći da je Ksendža najbolja pička koja je ikada mamila erekcije međ Srbadijom a ne sumnjam i šire. Ako neki muškarac i dalje ne kapira ko je Ksendža želim da mu kažem da ne mora da se zove Branko da skoči sa Brankovog mosta dok ću za ženski deo populacije džentlmenski reći: Ksenija Pajčin.

Najjebozovnija riba koja je đuskala domaćom scenom(duvaj ga Severina ŠO KI CE!) i objekat koji je zaslužan za najveću količinu ejakulata po jorganima, čaršafima, novinama i malim kućnim aparatima. Moja prva ljubav, moj prvi pređen most, moja prva ljubav, moja nevinost.

Kada u kasnu jesen osetiš kako se temperatura vazduha za tren spustila desetak stepeni možeš da predpostaviš da zima kuca na vrata.
Kada imaš 100 godina i osećaš da umireš polako, jasno ti je da smrt kuca na vrata...

Урољати се до тачке када, буквално, више не можеш да се макнеш с места. Ту си где си, остајеш док се не отрезниш или док те не изнесу.
Сигуран гаме овер за оне који воле да иду до краја са алкохолом.

To je kvazi muskarac, dakle osoba muskog pola, koja vam je do juce otvarala vrata, insistirala da se ne odlepite od nje ni na tren, drugom recju preterivala u svemu, danas kada ste prijatelji koraca -ispred vas- uzdignute glave i pusta vas da po zimi idete sami svojoj kuci

Termin kojim se opisuje osoba koja je uvek u senci neke druge osobe, pa čak i u onim trenutcima kada uradi nešto što bi ga barem na tren stavilo ispred prve osobe. Drago nam je ako uradi nešto dobro, ali ni tada nećemo pridodavati tome veliki značaj.

Gora verzija narkomana. On se čak i ne skriva, jer je on kao moćan, šprica se u venu pa ima snagu. On sme da puši i cigare, koje se ne prodaju na kiosku. Ali to i nisu cigare, nego trava, a oni da ne bi bili glupi šo puše travu, zovu je vutra. Često ne obraćaju pažnju na ponašanje i idu neočešljani, ja mislim da oni ne vole da se ogledaju. Bake govore unucima da se klone njih, a roditelji ih zovu kloošarima. I ako su drogeri, ne viđam ih da se biju, verovatno zato što su sitni. Usvakom slučaju ne dopustite sebi da vas zovu droger.

Razlog i opravdanje za ženidbu malo starijeg neženje, čiji su već svi ortaci iz društva potpisali game over ugovor i napravili sitnu decu. Da se samo on pita, on bi još dugo svirao kurcu i jurio suknje, ali pošto je i pretposlednji jebač, sa kojim je do skora pravio akciju, pao, red je da se i on skrasi.

Određeni ritual svakog vlasnika tastature, koji pada jednom godišnje ili jednom nedeljno u zavisnosti od količine hrane koja se konzumira za kompjuterom.
Generalno se smatra da kada mravi i bubašvabe prestanu da dolaze da se goste kod tastature, i počnu da žive na njoj i zasnivaju slatke male porodice, e tada je pravi tren da se ona malo promrlja krpom...

Kada u situaciji u kojoj predobra riba ide iza tebe na trenutak se zaustaviš i pustiš je da prodje ispred da uzivaš u pogledu dok šetaš. Bilo da se zaustaviš da vezeš pertlu, pogledaš koliko je sati, napišeš poruku, ili slično, ispred sebe ćeš za tren oka imati objekat za posmatranje.

Koji može nestati za tren ako vam se neko u busu javi, a da ga niste očekivali. Više vas u okolini neće smatrati niti filozofom niti neuljudnom mladom osobom koja koristi to da bi kulirala starije osobe za mesto, već i pored svega toga i seljakom brđaninom koji ne može da kontroliše svoje glasne žice.