Glavna destinacija kada vam je puna gajba, a vi nemate gde.
Mesto gde drugi znaju više o vama nego vi sami.
Pojava "zabadanja" kada vas neko pita koliko ima sati,a vi i posle gledanja na telefon ili sat,i dalje ne znate.
Probali ste sve da vas neko zapazi, na četu vi pričate niko vas ne sluša, na forumima isto, komentarišete pas laje vetar nosi, na sajtovima za druženje i upoznavanje postavite sliku i niko vas ne cima da se upoznate. Batalite kompjuter i net odete u grad sa drugom razvalite se i tako stalno nema riba, nema ništa. Čovek bi se ubio, opšte beznađe
ali vi i dalje pokušavate bez uspeha naravno. Šta je onda čoveku činiti???
Tako se ja sad osećam
Zgodan način da od nekog izdejstvujete željenu radnju, a da pritom ostanete savršeno fini i kulturni. Reč posle koje je ta osoba prosto primorana da uradi to što ste zahtevali, a da pritom izgleda da ste vi to upravo zbog nje same želeli.
-O, dobar dan, dobri došli!
Nemojte da se izuvate.
-Neka, neka, izućemo se, znamo mi za red.
-Ne, ne. Nemojte, molim vas!
-Ipak ne bismo da vam prljamo tepih. (Moram da se izujem, ceo dan sam u ovim cipelama, prokuvale su mi noge!)
-Insistiram! (More, ne izuvaj se, pizda ti materina, ceo dan si u tim cipelama na 40 stepeni napolju, treba da nas pogušiš ovde ili papuče da mi usmrdiš da mogu posle samo da ih bacim!)
Najrealističnija surova metaforika prikazivanja života.
Slaganje situacija u dela, koje nam naizgled nasumično baca s neba neka viša sila. Kada uradimo nešto dobro, kada sklopimo kockice tačno kako treba, dobijamo naše dragocene ''poene''... To kratko osećanje uspeha i samozadovoljstva, stvoreno samo da nam zamaže oči iluzijom da je to što smo uradili značilo nešto... Da ne sagledamo celu sliku, ceo apsurd postojanja.
Te dobre stvari koje smo uradili brzo nestanu, zaborave se, obriše ih pesak vremena, i poeni ubrzo ne znače više ništa. A greške, greške ostaju tu... I gomilaju se... Gomilaju se sve dok ih više ne možemo ispraviti ispravnim potezima. Dolaze nam figure koje je sve teže uklopiti, a igra samo nemilosrdno povećava brzinu sve više i više, i tu nema pobednika. Kraj je neizbežan, i svakog stigne kad-tad. Oni dugi blokovi koji nas spašavaju prestanu da dolaze kada nam najviše trebaju. Iza nas ostaje ništavna haj-skor tabela, a od nas samo jedva čujni eho u egzistenciji... Skoro kao da smo i mi tu nekada bili, i nešto ''značajno'' uradili.
Game over.
Rano sam ranio. Pošo na poso. Žena oće pare. Malac traži džeparac. Mala se već kurva, ona ima za sebe. Stara majka oće za lekove. Kola trebaju gorivo. Parkiro napolje, mrzi me da dižem gar.vrata. Slupo led šajbnicu. Lopatom porazbijo i ostala stakla. Kasnim na poso. Šefica traži kurcimicin, imam ženu. Nemam ni leba, pekara daleko. Gladujem. Sastavljam tiket. Smena gotova. Kreno kući. Svraćam u kafanu. Dva sam sruko. I još 15.
Noć je. Trebo bi kući. Ne znam đe kuća. Nisam još pošo. Svira Bulat. Fajront. Prazan lokal. Ja još osto. Imam taman za dva još. Dva ću za poneti. Kelnerka ima dobre sise,al imam ženu. Ženu? Kako beše ime? Gase sve. Ja još ne izlazim. Budim se iz kome. Doktori se čude. Pa,vi ste bili 3 godine u komi. Šta vas je probudilo? Svrbi me Draško. Al nije to. Aj jbg,ne znam. A šta je ono na Tv gore. Ma morali smo da smanjimo, tad ste počeli buncati. Pojačajte,zaželio sam se plazme. Evo,pojačaćemo.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Nacin da se devojci veoma plasticno predoci da vi niste jedini u prostoriji koji zeli sex, opet!
-Hocemo opet, a?
-Necu, ne da mi se nesto...
-Ma daj, kako neces...vlazna si ko kafanska krpa!
-Zbog ovog, malo je reci, neumerenog komentara ti ces narenih nedelju dana ostati suv k'o neprodat djevrek, stoko neotesana!
-A ljubavi...
-M'rs!
Ono čemu morate da podlegnete na slavama i sličnim masovnim, tipično sprskim okupljanjima ako imate od 15 do 19 godina. Stariji likovi, nekad teške švalerčine će se svojski potruditi da vam daju do znanja kako su oni u tim godinama imali ko zna kol'ko riba i kako vi prosto ne umete da iskoristite svoju mladost. To je ujedno i povod za pljuvanje po modernoj tehnologiji.
Klasična srpska slava.
Ex-švaler, oko 50 godina (malo tiše, da ne čuju žene): E, mali, mali jebeš li ti šta ???
Napadnuti mladić: Pa šta znam, i ne baš.
Ex-švaler: Jao bre mali, mali! Nemaš ti pojma! Samo se nabiješ na onaj kompjuter, nije ni čudo! Ja sam u tvojim godinama to radio mnogo žešće.
Mladic: Pa nije, ne sastavim ja ni sat vremena za kompjuterom, imam trening, školu, ovo-ono...
Ex-švaler: Ma nemoj mi te priče. Ne znaš ti kako je nekad bilo. Vi bre imate te tastature, te telefone i te zajebancije. U moje vreme je bilo mnogo teže. Bila samo jedna prodavnica u celom selu i ja znam da će neka mala sigurno da dođe u prodavnicu u toku dana, i ja, šta ću, sednem na biciklu, pa ceo dan kružim oko prodavnice da bi se napravio lud kad ona dođe da je u'vatim da malo popričamo. Slabi ste vi klinci, slaaabi!
Mladić: hehehehe, čiko, znam ja to, pričali ste mi prošle godine. Idem ja, već su prošli kolači...
Jedini kanal na kome mozete pogledati utakmice koje su se odigrale pre nego sto ste vi bili i planirani.
Ono što roditelji nikad ne pomisle kad vas zovu na mobilni a vi niste dostupni.
Teško je nabrojati šta sve pomisle.
Besposlena, dokona komšinica koja sve zna o vama, čak i ono što vi ne znate
Bog je stvarao svijet. Svakome dade ponesto. Odluci da malo baci pogled na Juzne Slovene nakon dugo godina. Pogleda , vidje hrpu odmetnika koja se selila iz Poljske ka Balkanu. Pa izrece :
- Srbi , vi cete dobiti Nikolu Teslu , najboljeg fizicara svijeta.
- Hrvati , vi cete dobiti Dubrovnik , najljepsi grad na svijetu.
- Bosnjaci , vi cete dobiti Kusturicu , najboljeg rezisera na svijetu.
- Slovenci , vi cete dobiti najbolje banke na svijetu.
- Crnogorci , vi cete dobiti najmanju drzavu na svijetu koja nikada nece izgubiti nezavisnost.
- Makedonci , vi cete dobiti Vlatka Stefanovskog , najboljeg gitaristu na svijetu.
Muzicki opus Vlatka Stefanovskog se ne definise jer je rijeci ne mogu pretociti muziku. Vlatko Stefanovski je tehnicki najpotkovaniji balkanski i evropski gitarista. U svijetu je medju prva tri. Makedonska izvorna muzika je jako slozena sa puno neparnih ritmova koje je jako tesko pratiti na bilo kom instrumentu. Istovremeno , ona ima ima crnogorsku epiku,srpsku brzinu i bosanski sevdah. Zato je najkompletnija. Vlatko vec decenijama makedonski izvorni hardcore pretvara u plavetnilo makedonskog neba i sonce koje sija svaki dan. Njegova muzika stvara kuilturni krug koji dokazuje da Makedonija nije Grcka i da je makedonska kultura i ljepsa i veca od novogrcke posthelnske kulture. Njegove solaze pretvaraju makedonske planine u ravnice a makedonski jezik je nepotreban jer Vlatko prica solo dionicama. Osim toga , Vlatko gostuje po Evropi sa jednom akusticnom gitarom i stvara cudo.
Vlatko Stefanovski , one and only....
Kada vi niste pijani, a vaš najbolji ortak jeste... I obrnuto.
Redovna situacija u klubovima, kafićima i drugim mjestima gdje se ostavljaju kišobrani, obično veliki broj njih u jednu zajedničku posudu. Zapravo ne radi se o trampi, već o dvije krađe, koje efektivno imaju isti rezultat kao da je izvršena trampa. Prvo neko, na izlasku iz datog objekta, umjesto svog kišobrana, uzme vaš, mazne vam ga. Onda vi, kad vidite da vam je kišobran maznut, a napolju kiša pada, maznete ko zna čiji kišobran. Zatim ta osoba, kojoj ste vi ukrali kišobran, ukrade od neke četvrte osobe njen kišobran, i tako dalje... na kraju dođe do opšte trampe kišobrana, i bitno je jedino da na kraju svako dođe kući sa kišobranom.
Ova "igra" se može igrati na četiri nivoa poštenja odnosno kvarnosti.
1) sasvim pošteno: Ukradu vam kišobran, vi kad ga ne možete naći ne uzimate ničiji drugi kišobran, odete kući mokri.
2) relativno pošteno: Ukradu vam kišobran, vi uradite to isto nekom drugom, pritom gledate da uzmete kišobran koji je što sličniji vašem po izgledu, a i po kvalitetu
3) na kvarno: Ukradu vam kišobran, vi uradite to isto, ali gledate da uzmete što bolji kišobran.
4) vrlo kvarno: Niko vam ne ukrade kišobran, vi ste ti koji inicirate kompletnu igru, umjesto vašeg kišobrana, kome možda fali neka žica, ili se totalno razjebao, uzimate neki drugi, mnogo bolji.
to se desi kada provalite da travestit ima veci penis nego vi
Prepravljena izreka koja nam govori da koliko god čovek bio pametan, uvek će se naći neko pametniji ga naguzi onako na kvarnjaka.
25 maj 2008 godine, američka vojna baza Fort Oregon u blizini Kabula. Kroz čekpoint prolaze dva hamera i kreću u patrolu. U jednom od njih je narednik Skot Daglas, poznatiji pod nadimkom Surovi. Još pre par meseci je njegova jedinica uletela u zasedu i Surovi je bio teško povređen, a njegov mezimac hamer rasut po pustinji. Od tada on se zarekao da će napraviti novo bezbednije vozilo. Nakon par nedelja udaranja po čeliku i zavarivanja novi hamer je konačno spreman. Uglancan i ispoliran kreće na svoje prvo putovanje.
Za to vreme u terorističkom kampu Ultra Džihad Bojs...
Adil već pola sata pokušava da rastavi neko kinesko govno od puške, ali nikako ne uspeva. Pesak mu ulazi u oči, koze ga čupaju za bradu i neko ga uporno gađa svinjskim papcima.
-A u pičku materinu i vi i sve! Idem da uzgajam mak i pravim opijum jebo vam pas mater smrdljivu i bradatu!
U tom trenutku iz šatora izlazi Fadil, češe se po jajima i nekako benasto gleda u svog pomoćnika koji pakuje stvari u kofer i odvezuje svog magarca sa stuba.
-Adile a kud si ti navro Alaha ti? Za frtalj sata moramo da postavimo one mine na put. Neću valjda sa mojim rahmetli ćaćom da ih postavljam!
-Ma jebo ti on mater znaš! Dosta mi je vaše galame i pucnjave. Emina je prestala da daje mleko zbog vas pedera.
-Ma pusti sad kozu, kupiću ti ja drugu ionako je bila milfača. Kupi ću ti ja na pijaci u Tenkešu novu i mlađu. Nego šta bi sa onim bojevim glavama što nam onaj Rus dade za litar džibre?
-Ja mislim da su još u podrumu, osim ako Hasan nije opet terao poštara kad mu donese opomenu za isključenje struje.
-Mhm aj da pogledamo, taman da potrošim i one eksere.Nakon par minuta čačkanja sa žicama i kleštima, bojeva glava od 10 kilotona je zakopana pored puta gde će uskoro proći dva hamera.
Onaj masni dio đe svi izlazimo na dvor, podložan zagrijavanju tokom studentskih dana i širenju tokom penzionerskih. Proizvođač najumnijih misli koji može biti sasječen samo jednom frazom. Tvorac jednog od najubojitijih hemijskih oružja čija je masovna upotreba zaživjela tokom I Svjetskog rata. Preporučuje se što češće premazivanje dostupne kontrafasade jer usljed nedostatka svježeg sloja farbe kontrafasada mijenja proizvođača boje.
Plitke letnje čarape koje se nose sa patikama ili cipelama "šetalicama". Niste ni znali da postoje i nosili ste normalne čarape a onda videli kako ih vaš prijatelj ginekolog nosi dok popodne ispijate kafe po baštama. Nekoliko nedelja posle onog trenutka kad ste i vi počeli da ih nosite, kupili ste i novi parfem, Springfild farmerice i CKM. Sad i vi mirišete, nosite naočare za sunce i jurite tudju a sve manje vremena provodite sa svojom decom. Jebo rak raka, mora da ste upravo prešli četrdesetu.
Iako većina stanovnika Srbije ni po čemu dobrom ne pamti devedesete, na određene pojave iz ovog perioda danas se gleda sa simpatijama ili nostalgijom. Veliki udeo u tome ima vremenska distanca od dvadesetak godina, ali i mozak koji je određene loše informacije skladištio duboko u podsvest u nadi da će biti zaboravljene. Upravo među ovim "uskadištenim" pojavama postoji par njih, u suštini malih i beznačajnih, na čiji se pomen oseća mučnina ili jeza koja nas vraća u to "divno" vreme.
Pesma sa špice za seriju "Gore-dole"
Film "Dnevnik uvreda 1993"
Bonus (ukoliko ste iz Niša): muzika iz emisije "Arhiv duše" (Der Profi, Chi mai)
