Svako od nas ponekad zapadne u životne dileme. Uglavnom ljudi biraju onu opciju koja je dobra za njih. A šta učiniti ako ta "dobra" nije dobra za tebe?
Dakle 'vako:
Ako od dva zla (žene) moraš da odabereš jednu, uvek biraj onu manju po gabaritu i težini. Nikad se ne zna. Može biti neki manijak, pa te prebiti i silovati danima, mesecima, ili čak godinama. Ako je manja i lakša, veće su šanse da ćeš je savladati.
Ako moraš da biraš između eurokrema i nutele, uvek biraj eurokrem. Razlozi su prosti. Eurokrem je jeftiniji, a nutela je vrhunsko uživanje za čula, a samim tim Sotonino delo. Dakle, eurokrem.
Ako kupuješ telefon, uvek uzmi onaj veći i jeftiniji. Jer ako te napadne pajdoman u krizi, neće ti biti žao da mu razbiješ glavu tvojim "cigla" telefonom. Em što telefonu neće biti ništa, em će ti trajati duže. A i otporni su na sve vrste nepogoda. Ovi novi su goli kurac.
Ako biraš između faksa i kopanja kanala uzmi kopanje kanala. Jest' da ćeš imati sjebanu kičmu, al' makar ćeš imati kintu da platiš doktore. A ako odeš na faks, i poludiš, nećeš imati kintu za psihijatra i one pomoćne tetkice. I ostaćeš matorcima na grbači zauvek.
Ako si u frci, i ne možeš da se odlučiš između palice i pendreka, uvek uzmi palicu. Tuče isto k'o i pendrek, a posle možeš sa njom i bejzbol da igraš.
Ako biraš između proslave rođendana i eskurzije, uvek uzmi eskurziju. Bolje biti pijan, nego star.
Ako učiš nešto online, a ružna ortakinja te zove napolje, idi napolje. Jebeš učenje, uči jebanje. Da se lepo ispraksiraš, pa kasnije da praviš klince. A na kompjuteru bi sjeb'o oči. A što se učenja tiče, ma ionako ćeš kopati kanale.
...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...
Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!
Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...
... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!
definicija pisana za takmičenje Bolje rob nego...
Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.
Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.
Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.
Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.
- A mehurići? Šta ćemo sa mehurićima?? Kako može prvi ples bez mehurića???
- Ćero, već sam ti rekla da su u familiji tvog oca sve stipsa do stipse, ne znam ni da l' će se pretrgnu i tu čokoladnu fontanu da plate a kamoli šta drugo...E, a da pozovem ja onu moju tetku-štali što živi u Sidneju, a?
- Bože, mama, pa ona ima 80 banki, gde bi u tim godinama zapucavala čak odatle?!
- Pa, možda i bi, šta znaš...al' barem mož' da pošalje nešto onih njihovih dolara, pa duzmemo one fine kifle 'mesto običnog leba...
Kad uvidiš da je Prodigy dušu dao za slušanje tokom hodočašća ili kakvog putovanja ruralnim sredinama, bez obzira što članovima benda događaji iz srpskih pojebina nisu bili ni na kraj pameti kada su pisali tekstove.
Tako zapičiš pešaka seoskom knez Mihajlovom i poistovećen sa sredinom turiš muziku u ušesa. Ptičice cvrkuću, sunce se probija kroz granje, mačka zapišava poljsko cveće i namiguje. Gradska duša ti se obraduje, o, divnog li mesta, skoro pa da pozavidiš narodu koji tu živi. Osetiš miris sena i još nečeg poznatog... Mleko! Mora da je pala neka muža (setiš se spota „Girls“ u kom neke sisate kaubojke umešno muzu krave, a ustvari... muzu krave). Taman se nasmeješ, kad te spopadne nalet smrada - puši li se puši od paljevine („I’m a firestarter, terrific firestarter“). Vešto izbegneš prepreku, al’ ne lezi vraže, tu se asfalt završava i skontaš da se nalaziš na minskom polju od kravljih govana. Dok pažljivo biraš korake ne bi li ih nagazio i ostao bez dostojanstva, u sebi zapevaš „Breathe“ („Inhale, inhale, you’re the victim, come play my game, exhale, exhale, exhale”). Dobro, jebiga, seoska idila, trte-vrte. Opet asfalt, opet ptičice, opet neki poznat zvuk, ovog puta ne tako dobrodošao. "Oca ti jebem kučećeg, meni si našla da kradeš kobasice s tavana! Dođi da te ja na'ranim, boga ti ne ojebem!" (“Change my pitch up, smack my bitch up!”). Tu nekako ožališ kerušinu sudbu kletu, osnažen činjenicom da si iz Čukojevca, kulturnog centra regiona, stigao u Pluževinu. Ne stigneš ni da se ozariš zbog blizine cilja, kad te pozdravi skičanje neke krmače. Ne, oštroumno zapaziš, to je ipak ljudski glas. "Mileniiiijaaa! Priđi k ogradi da ti kažem! Onu tvoju ćeru da obuzdaš, si čula? Suknju da joj produžiš, papke da joj skupiš! Mi’š da ne znam da tatli s mojim Mikicom, a njemu, fala bogu, malo treba! Da obratiš pažnju, da ve ne zavijem u crno, a ti znaš moje mentode!” “Ma, kome ti pretiš, svinjarko iz Pečenoga? Te čari ionako ne deluju ako u nji’ ne veruješ!” (“It’s an omen") “Ne' da bacam čini ja! Sam’ mi jedan dan pukne… Pa se ti pitaj što ti lipsuje stoka!” Sad već naglas pevaš "I got the poison, I got the remedy”… Ok. Seoska idila ostade u Čukojevcu, a koga nema, bez njega se može. Prodavnica na pomolu, tu će znati da ti kažu kako da se snađeš dalje. Gle, onaj lik sa Jagodinskog piva sedi ispred i izdajnički manda orošenog rogonju. “Izvin’te, kako da nađem kuću Durkalića?” “A od koga si ti? Ne znam te odovud.” “Milkica mi je koleginica, a ne znam tačno gde živi…” “Aaaaaa, i ti učiš decu okupatorskim jezicima! Ko ve to naučio, bre, tadićevska gamadi? Kad ste zaboravili da su bombardovali Lađevce? A u Vitanovcu onomad kad izginuše? Ma i da nije, koji će deci krasni to? To treba da zna da okopa, da zasadi, da pomuze..." "Kontam, čiča, "Invaders must die”. Hvala, doviđenja.”
Eh, ali da je to kraj… po povratku kući snimiš fajerstartere kako pale kontejnere, šaban smekuje bičarku pesnicom u glavu jer je krala kobasice sa tuđih tavana, a ti inhejluješ i ekshejluješ pod nekim auspuhom da se posle čistog seoskog vazduha vratiš u prirodno stanje.
To je jedan od poznanika koji vam neretko odgovara na pitanje bukvalno i vrlo opširno.
- Gde si brate, što te nema sinoć?
- Pa nisam mogao da dođem jer mi je majka rekla da bih trebao da raspremim sobu. Ja sam znao da je ona u neredu, ali sam mislio da je raspremim danas. Posle toga sam se zagleda. Počeo je Sunđer Bob. Odgledam ja to i zove mene baba. Kaže da dođem jer ne ume da nađe Pink na novom televizoru. Ja kod babe, namestio joj to i dolazi ona Mira što živi preko puta. Tu se ja zapričam sa njom i krenem kući.
- Pa što nisi...
- Stani, da ti kažem. Dođem ja kući i zove me burazer iz Kragujevca. Hoće da igramo Counter online. Ja razmišljam, ostalo mi još sat vremena, što da ne. Igramo mi, a on pojma nema. Meni skor bio 45 u rundi od 30 minuta, a za to vreme me roknuli samo 7 puta. Razbio sam ih. Hedšotova sam imao oko 20, 3 puta sam zakl'o neke likove i 4 sam rokn'o bombom. Završimo mi sve to i taman da krenem kad vidim Dragicu na Fejsu. Ja kao šta ima, kako si i onda kaže da je super. Prepričam ja tu njoj 3-4 filma i krenem. Ja došao u kafić, a vas nema. Odem kući, sednem za komp i tu sam blejao po netu nekih 3 sata.
- Pa dobro. Lepo. Gde ćeš sad?
- Idem do Nešketa da mu odnesem ove diskove. Treba da mu dignem sistem pošto je nešto zajeb'o kad je instalir'o GTA. Kaže stalno mu se pojavljuje plavi ekran i nešto piše, a on ne zna engleski. Ja znam, imam završen FC i plus C2 na faksu. Sećaš se da sam dobijao one desetke stalno? Jao jbt, ona Darinka što nam je predavala me tako smara. Ja joj kažem PAST PARTICIP, a ona: MA JOK, TO TI JE PAST SIMPLE. Ona će mene da uči...
- E, moram da palim...
- Brate kakav ti je to izraz PALIM. Reci da moraš da ideš, imaš da učiš, itd. Reci bilo šta samo nemoj PALIM! Nervira me taj izraz. Kada sam čitao rečnik Matice srpske toga tamo nema. Znači čist žargonizam.
- Ok. Onda idem. Vidimo se.
- Kad se vidimo? Ne mogu posle, moram do Marijane da joj popravim...
Najčešće mesto gde ljudi iznose lične frustracije i stavove. Pre svega da kažem čast izuzecima, onima koji stvarno komentarišu pesmu, umirućoj vrsti. Inače da naglasim da nisam nacionalista i svako spominjanje za ili protiv nekog naroda je u duhu definicije i nije pisano sa namjerom da uvrijedi nekoga. Ako se neko ipak uvrijedi, ko mu jebe mater. Ako negde pomješam ijekavicu i ekavicu ne zamerite bre, izgubio sam se više u kojoj državi živim i kako treba da pričam bolan.
1. Tip: Onaj koji priča životnu priču
Prvo spominje neki trenutak koji je za njega ta pesma obeležila, zatim sledi opis kako je tačno došlo do tih događaja
Primer: "Eh ovo me podseća na leto 1983, kad sam upoznao jednu devojku u Crnoj Gori. Inače sam bio otišao na more. Sa bratom. Rođenim. 3 godine stariji od mene. Nosi broj 44. Predložio nam Zoki da odemo. Zoki je inače moj kum. Zokija sam upoznao kod Mileta u kafani. Mileta inače znam od detinjstva. Živeli kuća do kuće. Sad drži kafanu. Garant je lopov, čim je mogao da je otvori. Mamu mu jebem."
2. Tip: Anti-nacionalista
Nema veze sa Antom Pavelićem, nego anti-nacionalista u smislu da je protiv nacionalizma. Jedini je problem što se javlja i kad nema nacionalizma ni na vidiku. (A najčešće ga tako i prizove). Obavezno se poziva na Jugoslaviju, čak i kad pesma nema veze sa Jugoslavijom niti tim vremenom uopšte.
Primer: "Eh jebem ti politiku bilo je dobro dok je sve bila Jugoslavija, kad smo svi bili jedan narod, kad nije bilo važno da li si Hrvat, Bošnjak, Slovenac, Albanac ili normalan."
3. Tip: Nacionalista
Nađe desetu temu, poveže je sa nacionalnosti i onda napiše mišljenje. Inače ovde spadaju obavezno i oni koji ne znaju ni kako izgleda zastava ili grb njihove države, ali znaju da pišu o svom ponosu
Primer: "Prodajem metar drva (o ovome ćemo kasnije)
- Drva? Eh najljepša drva koja sam vidio bila su u Vukovaru. Dobro je što protjerasmo Srbe iz Vukovara. Jebem im mater."4. Tip: Englez
Najčešće tip čije ime na Youtube bude nešto tipa "Srpskiubica" ili "CroNinja" itd. Ko fol živi u Engleskoj ali eto slučajno nađe pesmu koja inače u nazivu sadrži sva naša slova
Primer: "I live in America, and I accidentally found this song. I don't understand the words but I love it. Kosovo is Serbia."
5. Tip: Pičkopaćenici
Nekako nekim slučajem je jednom jebo pre 40 godina pa ostatak života prepricava to i pati za tim
Primer: "Kristina volim te! Anđele moj, još te pamtim! 12.08.1957 <3 !!!!11 ."
6. Tip: Drvosječa
On prodaje drva.Primer: "Prodajem metar drva. Telefon "
7. Tip: Izlečitelj side
Fora stara 20 godina, toga se niko nije sjetio!
Primer: "Sidu leči"
8. Tip: Smrt dislajku
Sede satima i smišljaju najgore kletve da upute ovima što su dislajkovali
Primer: "Ovi što su dislajkovali da Bog da zatekli ženu sa komšijom u stanu, ispali kroz prozor, pregazio ih voz, silovao ih medved i onda pojeo."
9. Tip: Mučitelji
Tuče kera. Ko će znati zašto?
Primer: zar je potreban?
Sajt na kome se očas posla možemo uvjeriti koliko malo znamo, odnosno koliki je okean našeg sopstvenog neznanja u kome plivamo.
Kao ilustraciju navodim stranicu sa Wikipedije "List of electronic music genres".
Ko li je samo čuo za sve te žanrove, a kamo li da zna o svakom od njih reći bar prostu rečenicu?! A zamislite tek, da neko iz svih ovih žanrova zna po dva-tri izvođača i da ima svoje omiljene izvođače i pjesme? Da li je danas uopšte moguće biti stručnjak za elektronsku (ili bilo koju drugu vrstu muzike). Da li takav stručnjak zna i kako su svi ti žanrovi nastajali, razvijali se i uticali jedan na drugi? Ako je odgovor potvrdan, to znači da smo stigli do tog nivoa civilizacije na kome uopšte nije moguće imati kvalitetno opšte obrazovanje, a specijalističke grane su toliko porasle, da za potpuno ovladavanje samo jednom specijalnošću nekda ni čitav život nije dovoljan.List of electronic music genres
From Wikipedia, the free encyclopedia
Jump to: navigation, searchThis is a list of electronic music genres, sub-genres and styles, though for the latter, not all possess their own article (in which case, see the main genre article).
* Ambient
o Ambient house
o Ambient techno
o Dark ambient
o Drone music
o Psybient
o Space music
o Italo house* Breakbeat
o Baltimore Club
o Big beat
o Broken beat
o Florida breaks
o Hip hop
o Nu skool breaks
o Progressive breaks* Disco
o Cosmic disco
o Eurobeat
o Eurodance
o Euro disco
o Hi-NRG
o Italo dance
o Italo disco
o Nu-disco
o Spacesynth* Downtempo
o Acid jazz
o Balearic Beat
o Chill out
o Ethnic electronica
o Glitch
o Illbient
o Minimal Electronica
o New Age music
o Nu jazz
o Trip hop* Electronic music
o Analogue & digital
o Berlin School
o Electroacoustic* Electro
o Electro-hop
o Electro backbeat
o Freestyle music
o Techno bass* Electronica
o Electropop
o Folktronica
o Glitch
o IDM
o Nu Jazz
o Trip hop
* (UK) Garage (UKG)
o 2-step
o 4x4
o Bassline
o Breakstep
o Dubstep
o Funky
o Grime
o Speed garage* Hardcore/Hard dance
o Bouncy techno
o Breakbeat Hardcore
o Breakcore
o Darkcore
o Digital hardcore
o Doomcore
o Freeform
o Gabber
o Happy hardcore
o Hardstyle
o Jumpstyle
o Makina
o Noisecore
o Speedcore
o Terrorcore
o UK Hardcore* House
o Acid house
o Bubblegum dance
o Chicago house
o Dark house
o Deep house
o Disco house
o Electro house
o Fidget house
o French house
o Freestyle house
o US garage
o Ghetto house
o Grind house
o Hi-NRG
o UK Hard house
o Hip house
o Italo house
o Kwaito
o Latin house
o Merenhouse
o Minimal house/Microhouse
o Progressive house
o Scouse house
o Electronica
o Skacid
o Tribal house
o Tech house
* Industrial
o Aggrotech
o Ambient industrial
o Cybergrind
o Dark ambient
o Dark electro
o Death industrial
o Electronic body music
o Electro-industrial
o Futurepop
o Industrial DnB
o Industrial metal
o Industrial rock
o Industrial techno
o Japanoise
o Martial industrial
o Neofolk
o Noise
o Power noise* Jungle/Drum and bass
o Clownstep
o Darkstep
o Drumfunk
o Hardstep
o Intelligent drum and bass
o Jump-Up
o Liquid funk
o Neurofunk
o Raggacore
o Sambass
o Techstep
o Trancestep* Rock/Punk influenced electronic music
o Alternative dance
o Cyber metal
o Dance-punk
o Dark Wave
o Digital hardcore
o Electroclash
o Electro rock
o Electropunk
o Ethereal Wave
o Industrial rock
o Industrial metal
o New Rave
o New Wave
o Synthpop
o Progressive rock
o Synthpunk
o Ambient rock
* Techno
o Acid techno
o Detroit techno
o Free tekno
o Ghettotech
o Jtek
o Minimal
o New beat
o Nortec
o Schranz
o Wonky techno* Trance
o Acid trance
o Ambient trance
o Classic trance
o Dream trance
o Euro-trance
o Hard trance
o Hardstyle
o Nu-NRG
o Progressive trance
o Tech trance
o Uplifting trance
o Vocal trance
o Hard Trance* Psychedelic trance/Goa trance
o Dark psy
o Full on
o Nitzhonot
+ Uplifting
o Psyprog
o Psybient
o Psybreaks
o South African psytrance
o Suomisaundi* Nu rave
o Hardcore breaks
o Rave breaks
o Jungle techno* Chiptune
o 8-bit
o Bitpop
o Demoscene music
o Nintendocore
o Picopop
o Game Boy music
o Gamewave* Oldschool jungle
o Ragga-jungle
o Intelligent jungle
o Darkside jungle* Other Derivatives
o Europop
o Eurobeat
o Eurodance
o Dance-pop
o Euro-Trance
o Happy Hardcore
o Bubblegum DanceUkupno: 20 žanrova, u okviru kojih je 201 podžanr !!! A to je sve samo jedna vrsta muzike: elektronska muzika!
Nesto sto cesto puta cujemo od mame kad nas posalje u trgovinu da kupimo neku stvar a vratimo se sa pogresnom.
Boris je za racunaromu u svojoj sobi uziva u posmatranju piksela na svom lcd monitoru uz zvukove turbofolka koji dopiru iz njegovih snaznih Pioneer zvucnika.
Logiran na svoj omiljeni sajt sadi egzoticno voce,obradjuje svoju plodnu zemlju,trazi izgubljene bikove,koze,ruzicaste ovce pravi stale i rastresa djubrivo po svojoj virtualnoj farmi.
Skor mu je odlican medjutim djeli ga samo 485 poena od njegovog najljuceg rivala,zloglasnog farmera Marka koji je od svog zemljista napravio ono o cemu svaka stoka na ovom svjetu sanja.
Boris se svaki dan cuje sa svojom konkurencijom,visesatnim podjebavanje,omalozavanjem njegvog ponosa provocira ga da bi ovaj gubio na koncentraciju i nebi li mu koje polje ostalo neobradjeno.
Boris prilikom svojih svakodnevnih rituala zacuje glas od svoje isfustrirane majke.
Majka:Borise tovaru ovozemaljski silazi ovamo dole momentalno!!!!!
Boris iznerviran prekidom mjena svoj status na svim profilima na Bussy i
silazi.
Majka:Boriseeeee silazi vise ima da ti jeben milu majku!!!
Boris:Evo me,evo me.Sta je vise sta se deres.
Majka:Jesi li opet na fejzbuko izrode,jeli opet sadis lubenice po farmi
kako tako nebi isao onaj vrt okopat da ja mogu svoje fikuse posaditi.
Boris:Sta je sta si me zvala.
Majka:Otici ces do Zrenke u trgovinu dole i kupit ces mi:Dva paketa onog praska za pecivo i onaj margarina za kuhanje.
Boris:Dobro,jos sta.
Majka:Eh i kupit ces mi jedan rahat lokum da imam za serije kad Milenka dodje na kahvu,jesi ukapiro kretencino nemoj da sta zaboravis jesi cuo.Boris prezauzet razmisljanjima oko toga sta jos treba da uradi u basti da mu urod bude sto bolji nije pohvatao sve sto mu je majka rekla i uputio se ka trgovini.Boris brzim korakom ulazi u jedinu seosku trgovinu
"Kod Zrenke"
Boris:Cao
Zrenka:Cao Borise sta ima,kako mama.
Boris:Ma eno je histerise po kuci.
Zrenka:Lol,nego izvoli sta ces.
Boris:Dat ces mi prasak za pecivo i margarin.
Zrenka:Koji ces margarina za kuhanje ili ovaj drugi.
Boris:Daj mi taj obicni mislim da je taj mama rekla(FAIL Jebat ce mu milu majku)
Zrenka:Evo izvoli,cao
Boris se uzurbanim korakom pozuruje je kuci da se njegovi online prijatelji nebi zabrinuli.
Marko(Enemy) poslao je stotine nudgeva u pola sata koliko je Boris bio Bussy.
Boris se vrati kuci preliven znojom,majka baca pogled na vrecicu vidno iznervirana i blagim razgovorom sugerise na gresku koju je boris napravio.
Majka:Kretencino jedna jebo ti sve svoje kako si tako glup pa ti nebi znao u slonovskiizmet ugazit,pa kretencino jedna picka li ti materina nizasta nisi.Pa nisam ti rekla da to kupis majmune neotesani.
I dje mi je lokum ja kahvu pristavila sad ce Milenka samo sto nije.
Mars obuvaj se trci nazad.
Boris:Ali moram...
Majka:Nista ali majcin sine,trkom nazad dok ti tu glavu nisam natukla sa ovom oklagijom zube ces da kupis ispod kauca,ajde trci picka ti materina.Eno je pocela mi serija,bjezi sta cekas.
Drustveni fenomen koji je zahvatio Balkan, i milu nam Srbiju s pocetkom '90tih, a od 2000. do danas dozivljava svoju kulminaciju.
Ljaksizam se poput vetra uvukao u sve pore drustva, zasao u sva polja delovanja coveka, i zaposeo svaki aspekt njegovog zivota.
Najuocljiviji elementi su navedeni u primeru koji sledi.
Ljaksizam u politici:
Ovaj drustveno-politicki fenomen omogucio je da nakon petooktobarskih promena, u fotelje sednu karijeristi sa istancenim njuhom za vecu platu, koristoljubivi pojedinci, Ministri bez ikakvih kvalifikacija, vezani sa kriminalcima, Ministri koji su podrzavali "kraduckanje", kupovali stanove za 500 evra, tukli novinare i "padali" na pitanjima iz opste kulture. Ljaksizam je pojacao element profita, sovinizma, podstakao mrznju prema drugih narodima i etnickim grupama, i te nekada kuzne pojave popularizovao kod omladine, koja danas slavi ratne zlocince, velica pocinjene zlocine, i zaklinje se da ce klati i ubijati sve sto nije sr(B)sko.Ljaksizam/seljacizam u muzici:
Ovaj pravac muzicke (ne)kulture zaposeo je kolektivno nas narod devedesetih, sa popularnoscu turbo-folka, i njegovih neimara Lepe Brene, Sneki Babic, Cece, Mire Skoric i drugih. Iako u pocetku tretiran kao benigna nekululturna vrsta zabave koja cilja na primitivne instikte svoje publike, turbo-folk dobija dublju drustvenu dimenziju. Dva dogadjaja koja su to inicirala bili su ljubavna veza izmedju Cece i Arkana i nastanak Pink televizije, koja je nastavila do danas da promovise pokradene ponajvise Grcke zatim Turske melodije, i besmislene zapaljive tekstove. Mladi su kroz emisije TV Pink dobijali svoje uzore, turbo-folk i dens pevace i pevacice, i tako bili upucivani kako da formulisu i konstruisu svoj identitet.Ljaksizam/seljcizam kao sistem vrednosti kod mladih:
Ova subkultura nije zaobisla ni mlade, koji su u vreme uspona Ljaksizma rasli sa dizesima, reketasima, mafijasima, sponzorusama, povratnicima sa fronta i dilerima. Posmatran sa danasnjeg, savremenog aspekta, Ljaksizam je dominantno uticao na formiranje sistema vrednosti kod mladih.
Taj sistem vrednosti ukljucivao je u sebe i raspad moralnih i estetskih normi, i vrednosti gradjanskog drustva, kao što su obrazovanje, brak, ljubav, porodica, miran zivot i posteni rad. Umesto toga velica se nasilje i nemoral, a slave kriminal i kriminalci.
Kod klinaca, gradacija sistema vrednosti pocinje sa Nokiom N90, skuterom, najnovijim Air max patikama, devojcice uzrasta osnovne i nizih razreda srednje skole kao da se takmice koja ce vise golih fotki u "jebi me" pozama okaciti na facebook, dok oni nesto stariji opstaju u sistemu vrednosti crnih Dzipova, povecih bankovnih racuna, sati provedenih u "bleji" po kaficima u Strahinjica Bana i sl.Ljaksizam/Seljacizam na internetu:
Razvoj interneta doveo je bas svasta i svakoga u priliku da koristi blagodeti online mreze. Pedofili, zoofili, nekrofili, i sapatnici drugih seksualnih devijacija, ocas posla nadju "zrtvu", ciji inicijali nakon "upoznavanja" osvanu u crnoj hronici.
Na internetu se sve politizuje. Forumi su puni dece koja ni osnovnu skolu nisu zavrsila, a vec razglabaju o politickim temama sve u 16, i to bas o onim stvarima za koje ni odrasli ne znaju sta ce.
Na YouTube-u, ispod 90 % muzickih videa, dakle namenjenim zabavi, obavezno se vodi rat komentarima izmedju Srba-Hrvata-Bosanaca, uz pominjanje majke, sestre, spiska porodice sa jedne, i boga, Allaha, klanja, sa druge strane.
Vrhunac izdrkavanja političkih stranaka nad napaćenim narodom.Kao kad je Boris podelio boju za frabanje jaja. Što da ne !? Ofarbajte mi jaja, možda vam bude bilo lepše dok vas budem jebao u dupe naredne četiri godine .Treba smisliti neku poruku, neku elegantnu, lepu, koja će dospeti do ušiju naroda i ubediti ih da je vredno izaći na izbore i glasati baš za njih. A to nije nimalo lako, posebno jer većina ljudi tokom udarnog termina kad nagrnu sa reklamama ode da kenja. A i kome se ne bi prikenjalo.
( Štab DS , Izbori za Voždovac, Djilas u dilemi)
Djilas : U kurac bre ljud 'oćete da izgubimo te izbore, dajte neki slogan da zapalimo raju?
Balša : Da obećamo nova radna mesta, pohvatamo par huligana i obesimo ih za muda na Autokomandi?
Djilas : To otpada Vučić već 'obećo muda i huligane, nova radna mesta smo obećavali prošlih izbora, ima neko bolju ideju??
Čović: Žuti stavi Slogan neko mora i da krade.Obrnuta psihologija, ili ti daju glas jer si priznao da kradeš, ili misle da si pošten i da ovi drugi kradu.
Djilas : To Čovo u cvike te ljubim, mali piš' ovo i stavi sutra na onaj moj bilbord na Autokomandi.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(Štab Pups-a , pred Izbore)
Milan Krkobabić : Momci mora malo da se radne.Poskočite da smislimo slogan, kojim 'ćemo pobediti na izborima.
Omladina Pups-a : Obećajmo veće penzije i Dedilend na ušću samo za dedice.
Omladina Pups-a : I sisate bolničarke samo za naše dedice.
Milan Krkobabić E pa sad, neću od svojih usta da odvajam da bi te dedice lepo živele, treba mi samo njihov glas, jebe mi se posle.
Jovan Krkobabić : Da Može da mi se digne sad bih vas sve jebao u dupe, ništa bre ne znate.Podelite malo ulja, šećera, nekog mekog keksa za ove bezube.Dajte neko mizerno povećanje koje će da pojede inflacija i dobijamo podršku svih penzionera.
Milan Krkobabić : Dobro a slogan?
Jovan Krkobabić : Djilas je krao, Vučić vam ništa nije dao, Pups vas nikad nije zajebao.I stavite akcenat na ovo zajebao.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
( Štab SNS, Vučić u dilemi)
Aleksandar Vučić : Miškovića uhapsio, plate ne mogu da obećam, radna mesta obećao, a i smejaće mi se Djilas što obećavam ponovo, navijači, ništa.ZNAMMM!!!!
Aleksandar Vučić : Mali spoj me sa Milom.
Milo : Aloo, odje Mile iz Crne Gore, ak' oćeš da kupiš cigare pritisni jedan, ak' oćeš da pričaš s' mene pritisni dva, a ak me zajebavaš oca ti u vr' guzice jebem.
( Pritiska dva)Aleksandar Vučić : Djes sokole sa Lovćena?
Milo : Djes' zmijo ljuta iz Beograda?
Aleksandar Vučić : Ne,ne trebaju mi cigare.I ne znam ko bi ih ovde kupio.Znaš kolko me interesuje što ti trunu u podrumu? Nego da ne znaš gde je Šarić, treba mi, sad će izbori.
Milo : A evo ga kod mene u dnevnu sobu trči na traku. Kladili smo se u kamion cigara će da izdrži sat.
Aleksandar Vučić : Pa ovaj znaš , reci mu da moram da ga hapsim, jebiga izbori će.
Milo : Nema baš si glup ništa te nisam naučio, smisli neki slogan oca ti u vr' guzice jebem.
Aleksandar Vučić : Kakav slogan?
Milo : Sa SNS nikad neš' da doživiš stres.
Aleksandar Vučić : To Mile ljudino od Lovćena.
Milo : Aj sokole, i pozdravi Tomu.
