Najveci konkurent rakiiji da u radnih Srba postane omiljena supstanca koja resava sve. Retko ko zna da u svom nazivu sadrzi i broj "40", opste je poznat po ustaljenom nazivu.

Varljivo ljeto, kao ono iz 68-e, ja u Palermu, a meni više dosadilo, ne znam šta ću od sebe. Nešto razmišljam, kad mi dođe ideja da se malo provozam barkom.
Odem do pristaništa, nađem neki propali čamac i lagano, veslajući, otisnem se na fino plavo italijansko more. Nakon sat vremena, bacim ja onako pogled šta sve ima u čamcu, kad ono siluk i crvi, onako debelo uhranjeni. Nešto kontam, kad sam već na moru, imam priliku da nešto upecam, što da ne, neku dobru Italijanku upecati pa na ražanj nateći.
Vidim nema štapa, a šta ću sad? Sjetim se da imam velik prirodni alat, skinem gaće, namotam siluk, pa privežem crva, opet kontam, šta će mi crv, ribica kad vidi mog đoku, odma se hvata, al' neka crva.Bacim ja siluk u more, čekam ja jedno pola sata, ništa, riba ni da osjeti. Poslije sat vremena, osjeti ja da me nešto povuče, jedva osta' na čamcu, uhvati se za neke daske, pa malo dođo sebi, šta bi to moglo da bude, obično Italijanke nisu toliko agresivne.
Povuci, potegni prvi put, ništa, drugi put, opet, nema šanse, treći put, vičem sam sebi, ako je sad ne izvučem, bacam se u more po nju, kad i treći put ništa.
Skinem majicu, pa skočim ti ja u more, kad ona počela bježati, boli nju ona stvar što je moj đoko poplavio, jer je nije mogao izvući.
Odlučim da joj jebem majku dole u vodi, stignem ja nju, kad ono kit i to nije žensko, već muško. Pička mu materina, ja se ponadao neka dobra riba, kao ono kit i to muški. Kad sam skontao da me je muška riba uhvatila za kitu, odlučim da ga ubijem. Šta će pederi u moru, koji glume neke ribe? Uhvatim ga ja za grkljan i počnem ga daviti. Davim ga ja jedno pet minuta njemu ništa, prođe i deset minuta, on još živ, tek poslije petnaestog minuta počeo je slabije da diše, tako da kad sam pustio iz šaka, kit se sam od sebe uguši, izgleda da je progutao puno vode...

Rečenica koja nam, iz plejade kolektivno podsvjesnih opšteprihvaćenih formi, iskače iz usta kad poslije prisnog pozdrava pri prvom susretu, blagog smješkanja uz prijateljsko dobacivanje pri drugom suretu, treći put naletimo na nekoga koga baš i nebismo da iskuliramo i da od njega upadljivo pobjegnemo prelazeći na drugu stranu ulice a nije baš i da nam se nešto naročito kafeniše, pa uz dobro osmišljenu doskočicu, dobijamo na vremenu da usvojimo drugu liniju kretanja sa minimalnom vjerovatnoćom susreta.

Rečenica koja se obično upućuje filmskom junaku koji je upravo video duha

U bukvalnom prevodu „Muškarčevo Zdravlje”. Vrlo moderan časopis koji je našao svoje poklonike I kod nas. Uglavnom se bavi temama koje to nisu, pričama koje u realnosti ne postoje, ukratko prodaja magle.

Akademski građanin, visoko obrazovana ličnost, čiji se tragovi intelektualnog delovanja neretko mogu pronaći u fakultetskim nužnicima.

Koliko samo puta uđem u ve-ce na fakultetu, a neko je pišao i nije pustio vodu. Ili zateknem govno. Gleda me iz šolje. Gledam i ja njega i razmišljam s kakvim ljudima to imam posla. Da li su rasejani naučnim i visokoumnim pitanjima, te ne haju mnogo za spoljne nadražaje i svet oko sebe, pa je puštanje vode izlišna stvar? U kojim se to kontemplativnim sferama šeće njihov duh? O čemu li to misle kad su odmah zaboravili da su posrali govno? Pitanja je mnogo...

Laik i neobrazovani gejak bi pomislio: "Bem gi sunce, ništa gi ta škola i fakultet ne pomaga - duduk, pa duduk! Džaba ga školuješ"

Ali, ko jebe laika! To što samo ume da pusti vodu i opere klonju neće ga dovesti do diplome i visokog društvenog statusa. Nek obriše on dupe svojom kulturom. Ja, koji razumem, ja, koji pojmim i tolerantnog sam duha imam čast što sam pet godina studirao sa ljudima kojima čišćenje svojih fekalija nije na prvom mestu.

jos jedan u nizu filmova o kraju sveta na foru "jebacemo mu kevu busilicom i petardom". Radnja se fino razvija, a onda neko na pola filma dobije izliv pameti na mozak i seti se da ubaci stereotipnog(citaj: pijanog, nesposobnog) Rusa u ekipu.
Film zanimljive sadrzine, ali ono sto ga najvise izdvaja od slicnih sranja je luda glumacka ekipa i nezaboravne dosetke i kometari likova.

Ironična predpostavka najčešće profesora-zajebanta kada neko podigne ruku sa željom da poseti vecu.

Kada odlučite da više ne odlučujete o svom životu.
Kada počnete slušati isključivo JUŽNI VETAR.
Kunete se u vokalne sposobnosti Kemala Malovčića i nosite utrpane majice sa Sinanovim likom i bez rukava.
Šišate se isključivo 'a la Tarzan' i nosite oker mokasinke na bijele čarape.
Zlatan zub je egzibicija ali ako se dočepate para i to dolazi u obzir.
Zlatni pečatnjak na malom prstu sa znakom MERCED'SA.
Prodate svoj mini moris i kupite nadasve raspalu askonu ili kadeta-suzu-trula-višnja iz koga će da trešti isključivo JU-VE komerc.
Pijete zidarsko i istresate sline po ulicama.
Rokćete na svako iole dobro žensko a zviždite na svako žensko koje ima guzicu.
Preko ljeta hvatate crne rukave na građevini u Obensmajnskustenkirhenu ili kod strica u zadrugu kopajući kanale za telefon ili vam tetka jednostavno pošalje koju paru da se ne mučite.
Ne žalite se jer vam je dovoljno ono što imate.
Više ne brinete o poslu, magistarskom radu, ženi, djeci, plati...
Bitno vam je samo ono zidarsko pivo, drugovi sličnih razmišljanja i kafanska tuča uz zvuke zurli.
Dokazano je da zurle bude ratnika u čovjeku.
Više ne odlučujete jer ste odlučili.
I ne trošite živce.

Tokom ranih 60ih godina prošlog veka kada su televizori bili skupi, a samim tim i retki, obično je postojao jedan te-ve prijemnik u celoj mesnoj zajednici ili selu koji je bio u vlasništvu najimućnijeg člana iste (čitaj: najveća komunjara). Pošto je postojao sam jedan od ovih aparata celo selo bi se sjatilo u tu jednu kuću da se prati Dnevnik ili neka utakmica, a gazda bi uredno svima naplatio gledanje - iliti gledarinu. Početkom 70ih su već počeli masovnije da se prodaju, te je ovaj vid uslužne delatnosti iskorenjen...

... Ili ipak ne?!

Mesto u kom se još uvek naplaćuje gledarina je mesto gde kad vide auto donose vode da ga napoje, a lekar stiže na 40 dana. Toliko zaostali da imaju jedan televizor, koji je neki gasterbajter poslao svojim matorcima koji ubiraju prihode ovako.

Mesto do kojeg ne vozi ni jedan bus. Mesto koje nije na karti. Mesto koje je bogu iza kosmodiska. Mesto gde Tito nikada nije umro.

Mesto gde se još naplaćuje gledarina.

MTV Cribs za sirotinju - štampano izdanje. Voajerska rubrika Glorija i blicžena, te omiljeni prozor u tuđ život za dokone domaćice, vonabi blogerke i boškojakovljeviće svih uzrasta. Takođe, kolor-reklama za estradni svet, da vidi rodno Gubarevo šta znači biti situiran, pazi plazmu samo količka je, avto na dugme kreće, a ve-ce ko apoteka i čistooo. Da ručavaš u njemu.

Idilična porodica pozira li pozira, osmeh a-la kolgejt total, a tu je i prigodan intervju začinjen humanošću, a i pokoja zgodna pričica i nehajni prikaz ničim izazvanog smeha. Srećni ljudi - smeju se i bez razloga, ako ima koksa, može, ali inače i ne mora, hvala na pitanju.

Dođi sad ovamo, snimi ovaj ragastov što je dobar, a zvuči moćno - ragastov. Zumiraj to, saću da pozovem i deda Starimira da ispoziramo kraj kamina. Znate onu "ostavi mi kraj kamina", hahaha. Ajmo, deco vuci se odozgo sa tog kompijutera, znate, imamo nov kompijuter, to ćemo posle. Ana Marija, Ana Marija Belanoće, čuješ li me, gospođice! Presvuci te prnje i dođi da se slikamo za magazin!

Voluminizirana spisateljica, pošto bih ja završio sa njom.

Ono što se kaže kad se nema šta reći. Može biti i zanimljiv intermeco u periodu pred akciju, recimo nešto umesto onog "Gde si Violeta, kućo stara..."
Često se koristi kao status na fejsbuku, kada se ništa ne dešava. Događa se bonanca i kreativnim ljudima pa samo stave "i tako..."

Akcija koja se:
1.-izvodi kod zubara proteticara
(u ruralnim sredinama)
2.-izvodi pre odlaska kod zubara proteticara
(u urbanim sredinama)

krpa za chishcenje poda

Skraceno OMK. Predlazem da se uvede u cilju borbe protiv nadrilekarstva. U ovom narodu je postalo popularno omalovazavati modernu medicinu i potpuno se prepustati carima alternativne verzije, a sve pod sloganom 'Jebes penicilin, jebes ve-me-a, ziveli djed Vukan i magicna zelenila' (jedini izuzetak su lekovi za smirenje).
Zanemaruje se cinjenica da je moderna medicina dovela do istrebljenja mnogih bolesti, do dupliranja zivotnog veka, i da se lekari godinama obucavaju kako bi dobili to zvanje; okrece se izvesnim babama i dedama iz nekih zabiti, a princip je sto obskurnije mesto i sto arhaicnije ime doticne osobe, to vise bolesti moze da leci. Cesto im se slava siri putem zenskih casopisa, ili slavnog 'Treceg oka'. E sad, ajde da je to bezazleno, pa neka bacaju pare, ko im kriv, ali time se zapravo truju, a cesto i svoju decu i rodbinu.
Zakljucak je da ovakav narod ne moze sebi da dopusti trovanje populacije zbog opsteg neznanja (kao da mortalitet vec nije dovoljno velik), pa u tom cilju treba podici svest u narodu o vaznosti prave medicine. Posto su penzioneri i stariji ljudi vec preduboko zaglibili, predlazem da se pocne od mladjeg dela populacije... A sada sledi primer predavanja za decu (jezik prilagodjen modernim vremenima):

Mnozina u juznom Srpskom dijalektu od izraza Furunka a dolazi od imenice Furuna vrela pec za pecenje hleba i koristi se za opis mlade tesne vrele pickice.Ciji su nosioci ,Pubertetlike,Siparice,Tinejdzerke.Furunka je deminutiv od Furuna,naravno u juznom dijalektu.

Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!

Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.

Prijatno!

Rečenica kojom su vaspitacice iz vrtića pokušavale da nas navedu da priznamo počinjeno delo.

Omiljeno pitanje svakog notornog alkosa na koje se ne očekuje odgovor. Da li je neko nekada i odgovorio na postavljeno pitanje, to niko sa sigurnošću ne može da kaže. A, realno - i šta odgovoriti?

Naime, svaki alkos voli da pije, a još više voli da pije sa nekim kompanjonom, bio on stari borac ili novajlija. Ma, i slučajni prolaznik je dobar za čavrljanje uz po koju čašicu. E, sad, ako krenete da mu pravite društvo dolazi do jedne najbitnije začkoljice: vi, jednostavno, ne smete da prestanete da pijete. Ma, ni pod tačkom razno. Nema, kraj rasprave.

Uostalom, kakav je to način da krenete da pijete i da se zadržite samo na jednoj ili dve čašice (gledano iz ugla jednog prosečnog uživaoca žestine i ostalih brljnih brendova). Zato, ili ste čovek, ljudina, car - pa, da lepo nastavite da pijete dok ne popadate obojica ili ste rđa, izrod, jeretičar - pa ćete se lepo da odete dok je pijanstvo u onom najboljem obliku: kada vam je sve lepo, ali kada vas ipak niko ne gazi po rukama dok idete ulicom kući.