Jedna od standardnijih floskula u vokabularu sportskih komentatora a kojom se svekolikom narodu kraj malih ekrana pruža informacija o tome ko brani na rendom utakmici rendom sportske kategorije koja, razume se, predviđa postojanje pomenute pozicije u ekipi.

U reali, nažalost, mnogi golmani su i bukvalno shvatili izraz iz naslova pa se najčešće i ne pomeraju sa linije gola - na opštu radost navijača svog kluba, razume se.

Generacija odrastala 90-ih u Beogradu dobila je svoju prvu ikonu. Davor Bobić, poznatiji kao Mos-Kri, spiritus movens beogradske hip-hop scene, preminuo je 25. avgusta u ranim jutarnjim časovima u Beogradu.
Frontmen grupe Prti Bee Gee Mos-Kri ostaće upamćen kao jedan od najharizmatičnijih liričara novog rap talasa koji se oblikovao 90-ih, a isplivao na površinu u poslednjih par godina. I pored medijski eksponiranijih sastava kao što su Beogradski Sindikat, VIP i njihovih debi albuma koji su definisali scenu, mnogi će život u Srbiji s kraja 20. veka zauvek radije vezivati za brutalno iskrene fatalističke rime i jedinstvenu pojavu osobe koja se krila iza pseudonima Mos-Kri.
Neporecivo najtalentovaniji autor i tekstopisac u grupi, Mos-Kri nikada nije dominirao Prti Bee Gee numerama. Njegove kratke, mrzovoljne deonice, uglavnom umetnute negde između, kod fanova su posebno vrednovane i dočekivane kao kulminacija bolnog Prti humora, momenat koji se nestrpljivo iščekuje kroz čitavu pesmu.
Reputacija Prti Bee Gee repera kao antiheroja srpske hip-hop scene proširila se prestonicom nakon što se Radio SKC prvi usudio da emituje psihodelični demo snimak Pajp, koji je ubrzo postao underground fenomen.
Okarakterisani kao heroin-rap, Prti Bee Gee su brzo privukli pažnju starijih hip-hopera autentičnošću svojih tekstova i beskompromisnošću muzičke podloge, i mlađih slušalaca sa imidžom zabranjene muzike koja se ne pušta u prisustvu starijih ukućana.
Ubrzo nakon toga, kreće i kontroverza u okviru hip-hop zajednice oko toga da li je s Prtijevcima rap konačno otišao predaleko. Opravdano se postavilo pitanje da li Prti Bee Gee svojim opisima džanki svakodnevice glorifikuju narkomaniju. I dok se muzička javnost pitala kako se suočiti s brutalnošću sadržine njihovog albuma Grejtes THITS, većina tranzicione omladine prepoznala je iskrivljeni smisao za humor, rečnik i duh koji se iz noći u noć provlači kroz prljave beogradske haustore, i oberučke je prigrlila ovaj debi.
Mos-Krijeva zaostavština mora se shvatiti kao poslednja inkarnacija podžanra koji je započeo zagrebački sastav Bolesna Braća, koji je na srpskom tlu doveden do nivoa apsurda preko bendova poput Bad Copy i celokupne ekipe okupljene na potezu oko autobuskih linija 43 i 23.
No, za razliku od Bad Copy i ostalih napušenih repera koji su se često gubili u stratosferi, Prti Bee Gee uvek su bili čvrsto vezani za društvo i svakodnevicu. Urnebesni opisi pokradene rodbine, dilera dizelaša, presretnutih poštara i ostalih dogodovština iz kraja, slušaoca su ipak na kraju ostavljali s lošim ukusom u ustima. Rap kod nas nikad nije zvučao realnije. Ukoliko se narkomanija definiše kao beg od stvarnosti, Mos-Kri je bio strejter.
Mos-Kri je svojim iskustvom, iskrenošću, inteligencijom i smislom za humor osvojio rap zajednicu i ubrzo postao neka vrsta lokalne maskote, čovek o kome su svi pričali, koga su svi znali i koji je svojim prisustvom širio pozitivnu energiju. Pojava koja izmamljuje osmeh i prenosi dobru karmu.
Osim kao tekstopisac i reper, Mos-Kri će ostati upamćen i kao talentovan radio voditelj i sjajan šoumen. Nepredvidljivi nastupi Prti Bee Gee-a, kao retke zaista uzbudljive svirke u gradu, privlačili su i publiku koja inače ne bi došla na hip-hop žurku.
Beogradski crtači grafita su, nažalost, iznenada pred kraj leta dobili novi zadatak. Domaći hip-hop dobija svoju prvu žrtvu, koja će nas sa zidova i dalje pratiti i donositi nam sreću. Ako su iskrenost i autentičnost parametri po kojima se cene reperi, Mos-Kri je sigurno najveći domaći MC svih vremena.

...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...

Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!

Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...

... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!

Prostorija koja po radnom nazivu navodi na pogresan zakljucak da je vlasnik dete (ili deca), prikljucena na ostatak stana i vecito radoznale roditelje :)

Stepen autonomije koje u njoj ostvaruje pojedinacno dete proporcionalan je kvadraturi doticne prostorije, kao i tome da li je pozicionirana prizemno ili makar uz drvo razgranate i izdrzljive krosnje (po mogucstvu listopadno) a udela ima i psiholoski profil roditelja i/ili deteta(dece) s kojima taj prostor deli.

Izraz koji se upotrebljava za pripadnike gej zajednice, najčešće one isfeminizirane. Može se čuti i u obliku peško.

Čovek koji progovori s pet meseci i ne zatvara usta do kraja života, trtlja sto na sat i smara sve oko sebe pričama koje ih ne zanimaju, ima milion i jedan potpuno nebitan i trivijalan podatak u glavi i podeliće ih u svakom razgovoru koji vodi s tobom (uvek on vodi, nema šanse da prepusti kormilo razgovora), na forumima skupi 3000 postova za četiri dana, piše traktate koji ne mogu da se čitaju (jer su dosadni, ili "prestručni", ili oboje), non-stop je online i "druži" se sa svima, status na fejsu menja svakih pola sata, šalje ti devedeset mailova dnevno sa "zezalicama", razume se u sve i najbolji je u svemu, uživa da sluša svoj glas, zvao bi i sam sebe na telefon da može, zna svaki trač i podeliće ga sa svima. Smarač.

Šta treba da se uradi da bi postao zvezda? Dovoljno je snimiti samog sebe ili biti snimljen od nekog ili napraviti neku animacijui to poslati na YouTube. Tako su se mnogi proslavili i postali ili najomraženiji ili najsmešniji ili likovi koji su se mnogo izblamirali, a u nešto ređim slučajevima i proslavili.

Ovo su neki od najupečatljivijih likova i animacija sa YouTube-a:

-Chris Croocker

Proslavljena trandža. Njegovi snimci gde on trepće imaju preko milion pogleda. Onda je jednog dana odlučio da pošalje jedan snimak samoga sebe na YouTube. Na tom snimku je on branio Britney Spears. Ali ono glavno je bilo na koji način je on nju branio. Sakriven ispod ćebeta je snimio scenu samoga sebe gde on vrišti i urla u kameru prolivajući krokodilske suze o nepravdi prema Spearsovoj. Naravno, kad je snimak dospeo na YouTube, izblamirao se najviše u svom životu. Komentari na njegov video su bili veoma sarkastični i uvredljivi (za normalnog čoveka).

Zaključak: Bolje biti neslavan i normalan, nego slavan i feget.

-Gerard Butler

Poznati glumac koji se najviše proslavio u filmu "300", gde je glumio kralja Leonidu. Čuvena scena gde se on zavadio sa crncem koji je imao minđušu u nosu. Evo citata iz te scene koja se toliko raširila:
Crnac: "This is madness!"
Butler: "Madness?... THIS IS SPAAAARTAAAAA!!!
*šutira crnca u rupu*
Ova zadnja rečenica je toliko postala popularna u internet svetu da su se napravile gomile slika na kome je nekom liku stavljena glava kralja Leonide i izgovara "this is sparta" ili nešto slično. Takođe se napravilo i gomila parodija snimaka koji su bili povezani sa ovom scenom, a napravljena je i tehno verzija od "this is sparta".

-Night at the Roxbury i Haddaway

Vrlo popularna grupa Haddaway sa pesmom "What is Love" u kombinaciji sa scenom iz filma "Night at the Roxbury". Na YouTube snimku scena traje jednu skeundu i ponavlja se tokom celog snimka, dok svira Haddaway, pa izgleda da ona tri čoveka u automobilu headbanguju uz Haddaway. I od toga se napravi sprdnja i gomila parodija.

-TechnoViking

Šta se desi kad na trgu gde se održava neka manifestacija koja je popraćena tehno muzikom, dođe polu-go, face i građe kao Hulk Hogan i jedno 2m visine jedan "čovek". Nastaje marš kroz grad predvođen tim likom pod nadimkom TechnoViking koji izvodi neku vrstu borbenog brejdensa. Znači dovoljno je izgledati opasno i znati brejkdens da bi postao popularan na YouTube-u.

-Garry Brolsma

Jednoga dana, prosečni debeli Amer je odlučio da postane zvezda YouTube-a. Smišljao je i smišljao šta će da radi, i od jednom mu sinulo dok je slušao hit od grupe O-ZONE "Dragonstie Den Tei" ili poznatiju kao "numa numa". Onda je zaseo ispred kompa, uključio Web kameru, pustio "numa numa" i počeo je da meša... na stolici. Bacao je densove u sedećem položaju i to poslao na YouTube. Nekima je postao tema zafrkancije, pa su napravljene i parodije.

Zaključak: Dovoljno je biti i neki tamo prosečan čovek, da bi bio slavan na YouTube-u. Naravno
pod uslovom da slušaš O-ZONE i znaš da igraš u sedećem položaju.

-Pivot čiča-gliše

Pivot je program za pravljenje animacija sa čiča-glišama. Međutim, neki autori su Pivot stavili u kombinaciju sa citatima iz serija "The Simpsons", "South Park", "Family Guy" i mnogi drugi. Takođe je Pivot kombinovan sa smešnim zvučnim efektima, seizurima (opasno za epileptičare), i potpuno glupim stvarima. Tako su nastali serijali poput "Crazy Stickfigure Randomness" i "Stickfigures on Crack".

-Shoop da Whoop

Takođe lik napravljen pomoću animacionog programa. Na YouTube-u se nalazi pod naslovom "The Lazer Collection". Snimci nisu preporučljivi za ljude sa slabim srcem. Zašto? Nađite na YouTube-u i prosudite sami. Ako nećete da rizikujete, reći ću vam. U pitanju je neki lik koji se sastoji samo od ogromnih usta i dva velika oka na vrhu usta. Taj lik se odjedanput pojavi na faci nekog drugog lika i uz iznenadnu veliku buku počinje da ispaljuje plavo-beli laser na nekog trećeg lika.

-"Peanut Butter Jelly time" banana

Na izgled sasvim bezazlena animacija, koja je nekim čudom dostigla veliku popularnost. U pitanju je banana koja igra uz jednu muziku koja je jako iritirajuća i non-stop se jedan te isti tekst ponavlja "peanut butter jelly time". Ali je to dostiglo veliku popularnost, i sad ima dosta foruma gde neko ima tu buljavu bananu kao avatar, a na nekim forumima se, čak, može koristiti i kao smajli.

Zaključak: Neki ljudi imaju čudan ukus.

-Jelena Karleuša "Tihi Ubica"

Naravno, nisu samo Amerikanci biseri. Imate i domaće bisere kao na primer Jelena Karleuša. Snimak gde ona skiči i krešti kao prehlađeni Dart Vejder je, nažalost, uklonjena sa YouTube-a, ali se može naći na KobajiGrande. Ne treba ništa više da kažem o njoj. Verujem da je većina vas čula kako ona to radi prirodno.

-Trener

Još jedan srpski biser. Čovek koji je u stanju da se dere 90 minuta uključujući i nadoknadu vremena. U pitanju je mali, žgoljavi čovek, koji se baš i ne slaže sa svojim klubom... u stvari, bolje sami pogledajte njegove snimke i prosudite sami.

-Milan Tarot

(no comment). Dovoljno je samo imati odličnu maštu za izmišljanje oankvih stvari i to prolazi.

Ovo, naravno, nisu sve Zvezde YouTube-a. ima ih još mnogo, ali bih se smorio kad bi pisao o svima.
Imate www.youtube.com, i ako hoćete, dopunite me.

To je stvar koja finansijski uništava velike kompanije lcd televizora i plazmi (Samsung, sony, panasonic itd...) jer niko neće da kupi ove MODERNE televizore.

Televizija koja redovno dno dna udubljuje!!!

Karakterna osobina.
Smarač koji je usavršio svoju tehniku davljenja i doveo je do nivoa umjetnosti.

Spodoba sa jeftinom perikom i pokradenim šeširima, odnosno nekakva vrsta "zvezde". Posebna sorta ljudi u Srbiji. Nešto kao Miki Perić. Multi umetnici. Da te pita čo'ek čime se bave i šta su po profesiji, nemaš pojma, a verovatno ni oni. Pišu, kuvaju, slikaju, i gostuju u kojekakvim emisijama. Rade sve nekako napamet, jer nisu školovali. Samo da je fancy. Možemo tu da svrstamo i Mirjanu Bobić-Mojsilović, Biljanu Cincarević i mnoge druge multiće. Kad kuvaju, bitno da je egzotično. Plodovi mora, štapići vanile, avokado, samo da se smulja i da se prospe, a uštipak ne znaju da naprave. Konstantne priče o sexu, a ponašaju se kao da im upravo to fali. U svim mogućim emisijama na pinku se obavezno pojave, uz višečasovno palamuđenje o stvarima za koje, opet, nisu školovali. Ljudi koji su proputovali ceo svet, verovatno novcem koji dobiju za svoje pojavljivanje kojekuda i pametovanje. Svi su oni nekako Isidora, poznati bez zasluge, ljudi sa, nazovimo to, slavom.

Specijalnost sportskih komentatora koji prenose tenis da na osnovu pokreta i eventualno pogleda tenisera zaključe njegov tok misli u tom trenutku.

Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.

Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.

Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.

Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.

Razmišljanje umišljenog supruga uverenog u sopstvenu vrednost.

Jedan od najboljih crtanih filmova koji su se ikada prikazivali u Srbiji. To je ona mala, žuta ptičica, za koju nijedno dete nije moglo da pretpostavi da je, ustvari, vrabac. Jer, ko je od nas govorio francuski i ko je ikada mogao da zamisli da su u tamo nekoj francuskoj vrapci kao žuti? Sjajna stvar je bila ta da je crtani bio bez prevoda i sinhronizacije, tako da smo potpuno uživali u animaciji. Crtani koga karakteriše i interakcija ptičice sa publikom: kada ugrize jabuku i iz nje izadje crv, pa ga vrapčić ubije lopatom, publika krene da zviždi i on se postidi, pa ga sahrani. Le Piaf je isto tako jako često trčao ka horizontu na ekranu, postajao sve manji i nestajao na tren, i onda dotrčavao nazad sa, na primer, tom lopatom kojom je sahranio crva. Takodje, imao je najbolju uvodnu špicu gde je svirao gitaru, a onda klavir i sa njim opet odletao ka horizontu. A muzika u toj špici... pesmica koja mi je i dan danas omiljena..

Are you ready to rock по нашки.

Predstavlja srpsko-hrvatsku modifikaciju engleskog jezika, koja je nastala kao rezultat dejstvovanja određenih struktura koje su uvidele da nije "in" pisati samo na maternjem jeziku, koji je isto modifikovan u odnosu na izvorni. Veoma je čest na socijalnim mrežama, naročito ako neko na svom profilu ima bar jednog stranca, bili da je on Turčin, Englez, Rus ili lažni profil.
Najčešće ide nakon rečenice (statusa) koji je na maternjem jeziku, i to s ciljem da se nekom Ahmedu Abdulahu objasni trenutni status uma, srca ili rektalnog trakta.
Odiše velikim brojem novih reči i fraza, te može predstavljati novi izazov za filologe sa ovih prostora.

Oblik koji tvoje spolovilo u jutarnjoj erekciji napravi na jorganu, kada spavaš okrenut leđima ka krevetu. Veoma podsjeća na čuveno romulansko portabl utvrđenje, po kojem je dobio ime.

Mačo men. On jebe. Jede četvrtinu sa sirom u pola vekne hleba, bez jogurta. Alfa i omega jedne zajednice. Cure ljušte karfiol na samu pomisao rokenrole, i to sa takvim intenzitetom, da kad prsne, to preliva ko Gang u doba monsuna. Kad on pamprči svetla sijaju u ritmu nabadanja, dok se malter topi. Retki su oni koji mogu poneti titulu prave rokenrole, za to nije potreban dobar izgled ili IQ Stivena Hokinga, već je potrebno ono nešto ili što bi rekli francuzi "je ne sais quoi". Cigarica u polu otvorenim ustima da upotpuni utisak. Ne poznaje fraze poput "bedara mi" ili "glupo mi je ", jer zna da taj koga može da uvredi svojim postupkom sutra neće na slavu da mu dođe. Čovek koji će da obrne krug, ako već nije.

Serija ko serija. Sranje. Dobija smisao tek kada neki plavušan arči Samantu u guzicu.
Četiri gistro urbane Njujorčanke, koje misle da su popile svu pamet ovog sveta idu gradom i jebanišu se sa matorcima, sa mlađima od sebe, uspešnim biznismenima, neke od njih taslači ko stigne i onaj kome nije otišao autobus.

E sad. Ribe u Srbiji. Toliko naložene na junakinje ove serije da su se i same počele nositi kao one ne bi li imaginarno pobegle iz svojih ruralnih sredina i barem na tren bile Njujorčanjke u svom selu. Visok stepen imbecilnosti, manjak samopuzdanja dovode do toga, da one počinju čak i da razmišljaju kao likovi iz gore pomenute serije, pažljivo skupljaju, upijaju, rečenice izgovorene u seriji i kasnije ih dele sa svojim drugaricama ne bi li bile urbane i svidele se momcima iz sela. Samo citiranje tih dijaloga iz serije nam govori mnogo o devojkama koje to čine i samim tim nam govore da bežimo od takvih riba koliko nas noge nose.