Obično, trenutak u kome se trudiš da uradiš nešto, mada ni sam nisi siguran da ćes uspeti načinom koji trenutno koristiš.
I tako, češce sa optimizmom, radnju privodiš kraju, kad ono, neočekivano zasereš, i čekaš da ti se tlo otvori pod nogama...
"Radovane, drž' ove tegle, med koji je tvoja baba specijalno za tebe sačuvala... (jedine koje su ostale od zemljotresa/ poplave/ vulkanske erupcije/ sušne godine/ najezde komaraca/ provale medveda/ Pere narkomana na gajbu, ili slične "katastrofe" )
...a znaš da je od ujeda pčele završila u bolnici !!!" - dernja se matori."Dobro ćale, misim nije joj ništa, eve držim ih" - zvuk negodovanja...
(pritom uzimaš jos 342 stvari usput i tegle stavljaš na vr' gomile, s' osmehom jebača na licu, onda bauljaš do frižidera, kad ono, inercija !!!
Sloumoušn efekat,ti se dernjaš NOOOOOOOOOOOUUUUUUUU, bacaš sve ostale stvari iz ruku, odbijaš se nogom od zida, radi ubrzanja, prelićeš 15 metara sa vetrom u kosi kao Supermen, 2 mikrometra od tegli, al kurac, oprem, munem, kako oćes, tegle padoše i kao za inat tebi razbiše se svom silom,mada samo sa 20tak santima visine tako da se med probio kod komšije na luster sa sprata ispod, a staklena prašina kroz kožu prodrla tebi u krv i oči i u obližnji tepih..."E do mojega!!!" - a kroz vuglu ti prolazi "theme song" Godfathera i prisustvo svoje sa'rane, dok otac, videvši to, s' izrazom Konana Varvarina na licu, vadi sačmaricu i okreće kundak nadole, u poziciju za golf udarac... u kome će tvoja glava najverovatnije primiti "dajrekt hit" ...
Tačnije, socijala na alternativno/sub-kulturni način. Radi se o priči osoba koje svoj vituelni stil (način oblačenja) i stanje svesti (moralno/nemoralni životni stavovi) dovode u totalnu konfuziju.
Naime, svaki "alternativac" "običnom" čoveku (osobi koja nije u svim tim podelama, barem ne po stilu oblačenja) deluje kao skup kontradiktornosti i to najviše zbog svog "socijala" stava i nametanja mišljenja da je on (taj neki alternativac) najjadniji među najjadnijima i da on, jadan, ne zna šta će biti sutra.
A stvari stoje ovako:
1) Hip-Hop/Rap socijalac: Osoba koja je fino obučena, tu i tamo neki deo garderobice je kupljen na pijaci ili kod Kineza, ali većinom je to markirana garderobica. Dosta konte izdvaja za dobru muzičku oremu (ako ima "bend" ili ako to radi rekreativno). To nikako nije "zločin", ali, problem nastaje kada ta persona visi u "kraju" sa svojim ortacima, puši "Drinu" (iako ima za Winston) i to da bi naglasio da je socijalno ugrožen. OK, neki vole "Drinu", ali... Priče se svode na teme "raspadanje", "smor", "socijala", "treba mi kinta", "nemam kinte" i td. Umesto da batali foliranje, da bude ono što jeste, on (ili ona) se uživi u stereotip "socijala hopera" i pokušava da bude u nekom kvazi-fazonu koji je isprazan.
2) Metal socijalac: Takve osobe možete videti na "trgu Republike" u BG-u (barem većinu njih). Od mase metalaca i metalki, ova podvrsta se izdvaja po tome što ima ganc novi kožni mantil, nove marinke, vojne pantalone iz "Army" ili "Urban" shop-a, majicu ili duks naručenu od oficijalnog merchendise online shop-a, i verovatno sa gomilom nekih metalnih lančića i ostalih džidža-bidža. Nije ni to "zločin". Promblem je u tome što je sva ta garderoba plaćena velikom količinom novca koji im sigurno ne manja (barem ne njihovim roditeljima). Oni, umesto da budu ono što jesu odlučuju da ostatak svog džeparca potroše na dvolitarke, "otpadajući" na trgu )ili gde već "otpadaju") a onda da svakog poznatog (i nepoznatog) smaraju za deset ili dva'es' dinđži sa sve pričom o nemanju para, socijali, smoru, pa opt o ocijali i tako bez prestanka.
3) Rock/Punk socijalac: Slično kao i kod prethodne dve kategorije, rockeri i punkeri su u nekom socijala/nemam para tripu. Nije Punk ono što je bio, ideja je ista ali druge su godine. Veliki broj pankera i dalje tera "odrpani" stil, "musav" stav ili kako god da se to nazove. Nije da nemaju da se obuku, ali oni namerno teraju priču koja više ne predstavlja bund već samo eho minulih vremena. OK čirokana, to i "futbaleri" nose sada kao extra modni detalj, ali svo to smaranje svega živog svojim "ja sam socijala" fazonom i čekanjem nekog dinara (kao da su najgori cigani koji prose po ulici) od poznanka i napoznanika je zaista jedno teško sranje. Rockeri nisu toliko "socijala attitude" istripovani, ali nisi socijala ako možeš da kupiš Skvajera a ne "limited edition" Fender.
Definicija nije generalizovanje pomenutih sub-kulturnih grupa. Ovo je samo pogled iz jednog ugla na određene pripadnike pomenutih grupacija. To je nešto slično onim ljudima (svako zna ponekog takvog) koji se stalno žale kako nemaju para, a inače im nikada ništa ne manjka. To su osobe koje se žale čak i kada ih ništa ne pitate.
Metodologija kojoj pribegavaju stranačke glavešine u Srbiji, usled manjka kvalitetnog i školovanog kadra za obavljanje odgovornih funkcija. Sprovodi se kada ponestane vlasnika pečenjara, grobara i bivših obijača trafika. Tada se gleda koliko ime, ili prezime određene osobe odgovara delatnosti preduzeća u koje će uvaliti guzicu. Kako radi razbijanja malera, tako i radi sprdnje s narodom.
Prvi je ovu praksu, ali na nekom bezazlenom nivou, sproveo direktor medijskog javnog servisa, tako što je iz zajebancije počeo da na mesta požara u Beogradu šalje Vladimira Palikuću da izveštava, ne sluteći da će za nekoliko godina to poprimiti ozbiljnije razmere, u znatno važnijim sferama.
Slična praksa zabeležena je još jedino u pornografskoj industriji, na koju se srpska politička scena po nekim saznanjima i ugleda. Međutim, tamo situacija ide obrnutim tokom, jer u svetu erotike, delatnost je ta, koja određuje umetničko ime glumaca. Ova sitna nepravilnost u metodologiji rada daje logično objašnjenje zbog čega je srpski narod konstantno jeban od strane države, a nije samo posmatrač.
- Ivice, mađijo, sedi, moramo da podelimo neke funkcije po preduzećima u kojima smo rasterali prethodne.
- Izvini, Vučko, ne znam koliko sam trenutno sposoban da trezveno razmišljam, ako me razumeš, hehe.
- Ne brinem ja za tebe, u takvom stanju si obradio Eštonku juče, pa nije bilo problema.
- I to što kažeš, živeli!
- Čuj, treba nam savetnik u vladi za stočarstvo. Nemam nikog školovanog za to, ali imam jednog kojeg su radnici oterali sa mesta direktora u PIK Bečeju. To je moj poznanik Dragan Satarić i on će baš ovako lepo da legne na funkciju koja se tiče stočarstva. Ono, Satarić-satara-svinjski but, povezuješ?
- Genijalno! Sve sam pohvatao! Sad ja! Gle', Mrka mi je rekao da u Agenciji za bezbednost u saobraćaju zvrji prazno mesto. Nemamo kadar za to, ali imamo lika u stranci koji se zove Stojadin Jovanović.
- Odlično. Em patriotski zvuči, em nam je stanje saobraćaja slično prosečnom Stojadinu. Može! Idemo dalje... Vidiš, stranka mi pravi dil sa Dajners klubom, nemam pojma ko se razume od mojih u te bankarske poslove, pa ću zato turiti na direktorsko mesto Enesa Zajmovića. To ime svakako uliva poverenje.
- Zapravo prezime, ali slažem se potpuno. Kad smo već kod bankarstva, imam i ja jedno neupražnjeno mesto u Privrednoj banci Beograd. Moj prijatelj Miodrag Dilparić se sam po sebi nameće, a završi ako o'š da ti on bude savetnik onoj tvojoj u Narodnoj banci Srbije.
- Srediću, Ivice, ništa ne brini. Mislim da je vreme da pređemo na ozbiljnije stvari. Treba nam novi direktor za TE Nikola Tesla. Znaš nekoga?
- Kako ne znam! Čedomir Ponoćko!
- Ti si genije!
- Znam, Vučko, znam... Šta nam je još ostalo? Hik.
- Državni sekretar u Ministarstvu energetike.
- Tu sam još za vreme prethodnog mandata postavio Dušana Mrakića, sad vidim da boljeg za tu poziciju i nema.
- To je to. Sad ne brinem za budućnost države, pa odoh nešto da najavim za dnevnik. Dodaj mi cvaje.
Zakucao je popisivač i na moja vrata, tačnije mamina vrata jer po običaju supruga i ja radimo.
Prizemlje i jedan član popisan, dogovaramo se da dođe u nedelju poslepodne.
Naravno, ostali smo u nekoj fascikli zaboravljeni...Popisivač nije ni došao niti se javio.
Razmišljam da iskuliram popis ali opet plaćam kaznu.
Ok, živimo u savremenom svetu tehnolgija. Popis u Srbiji sigurno ima svoj sajt i nije bilo teško naći.
U delu za kontak, broj telefona na koji treba da se obratim. Pozovem, predstavim se ko sam i razlog pozivanja. Prijatan mladić sa druge strane žice pita zašto nisam zvao kontak centar. Kažem da na sajtu ima samo broj koji sam upravo pozvao. Mladić diktira broj telefona kontak centra i moja potraga se nastavlja.
Kontak centar, ko sam i razlog mog pozivanja...ljubazna gospođa kaže da moram da kontaktiram kontak centar svoje opštine. Pokušava da pronađe broj telefona opštine Futog i pita se zašto nema u evidenciji. Nasmešio sam se i rekao gospođi da delimo iste težnje ali da Futog još nije opština :)
Zapisujem broj telefona opštine Novi Sad. Zvoni, opet zvoni..posle 30 sec sa druge strane ženski glas kaže "DA!!!". Uh, već sam se naježio ali ok, možda sam ja danas 1000 kojem se javlja. Objašnjavam ko sam i razlog pozivanja. Kratko me pita da li imam papir i olovku, nisam stigao ni da potvrdim već mi je izdiktirala broj telefona. Ovaj put kontak centar II u Novom Sadu. Pozivam četvrti broj po redu i opet moja klasična priča...gospođa me ljubazno navodi na kontak centar u Futogu i diktira broj telefona. Ponovo zovem, opet sve po redu...ko sam, šta sam, ko mi je žena u meni... :) Gospođa sa druge strane žice kaže samo trenutak da proverim. Povisuje glas za dve oktave i pita (nekog tamo) "Devojke, da li neka od vas radi ulicu T.M?" Čujem u graji odrične odgovore. Ponovo se meni obraća, zapisuje broj telefona i obećava da će me pozvati za 15 min da se dogovorimo kad će popisivač doći da izvrši popis.
Prošlo je i tih 15 min, pa i 20...čistim dvorište porodične kuće, već skoro i zaboravio na poziv. Oglašava se interfon. Na kapiji stoji popisivač (tj popisivačica). Predstavlja se ko je i razlog dolaska. Objašnjavam da sam očekivao telefonski poziv da se dogovorimo kad da dođe, međutim ona mora da preda sve papire sa popisa do večeras jer se završava popis (na zvaničnom sajtu su objavili da popis traje do 15-tog???).
Ok, nema supruge ali mobilni je tu i sve potrebne informiacije pruža online popisivaču :) Uspešno obavljen popis!
Dok je odlazila, objašnjavam koliko sam telefonskih brojeva mora da pozovem kako bi bio popisan, a devojka kaže "Pa mogli ste otići u mesnu zajednicu, bilo bi vam lakše".
Uh, ko je ovde lud? Biti popisan u Srbiji, drug član biblioteke! Nekad se lakše upisivalo u kumuniste nego u popisnu listu Republike Srbije!!!
U slučaju da morate biti popisani u opštini Futog (ako činovnik Republike Srbije kaže da je opština, onda je i za mene opština), slobodno me kontaktirajte i poslaću vam direktan broj telefona :)
Nemi film. Nema se šta reći. Zatečen, video si ti sve, i ljudi je mnogo došlo, ali koja je svrha uopšte? Gde sam bio, šta sam radio...nemam pojma, al znam da nisam kvalitetno protraćio vreme. Kao da je neko jednostavno premotao par sati. Sličan osećaj onom od pre jedno dinu, kad je Toma Nikolić došao na vlast...sjeban, ubijen u pojam i sa još manje života u sebi.
:Ja u poseti ortaku, u Amerike:
Ortak: Tebra, vodim te na tekmu popodne, pomognem Maraji oko ručka i ona će ostati sa decom, dogovorili smo se već, jel tako bejbi?
Mariah: Yes Svetislav, you can go to the game...if you're done washing loundry...
Ortak: Kažem ti sve me sluša! Znaš kak'a tekma će da bude, plej of!
Ja: Ne seri!!! Nisam ni pratio mnogo Nba, koga gledamo? Majami? La? SPARSE?!
Ortak: Ma joook, ne to... vodim te na specijalnu utakmicu, ako me razumeš...pusti basket, to imaš svaki dan...
Ja: Na striptiz, u kurve? To matori!!! Znaš i ti šta valja! E za ovo ću ti slati domaću svakih petnes dana!
Ortak: Ma ne to, ne...
Ja: Štae, neš radžu? Dobro slaću ti pršutu, vid'o sam da i kuma voli! A jes se i malo ubucila, al neka, zdrava je!
Ortak: Ma vodim te na ragbi tekmu, znaš kakva, derbi!!!
Ja: Opaaalaaa, gled'o sam ja to, bile na blicu slike, kakve su pičke, straobalno!
Ortak: Ma zajebi pičke, samo na nji' misliš! Igra Winscombe RFC protiv Southern Districs-a, znaš kakve sam pare ispljun'o za karte, al vredi! A ima Maraja crnkinju drugaricu, pitaću da se slikate, i to ti je dosta da se fališ kad se vratiš ćiku!:Posle isparelih sat ipo:
Ortak: Auuu, kakva tekma, sio?
Ja: Braateee...
Pretražiti nešto, ali bez reda i plana. Haotična pretraga, najčešće u žurbi ili mraku.
Kad se pretamburava, uglavnom se ne nađe to što se traži, napravi se još veći haos, a često se nađe nešto što je već odavno otpisano kao izgubljeno zauvek.
-Brate ispizdio sam totalno!
-Što jebote?
-Teo sinoć da srolam jednu buksnu, al sam prošli put onako navaren negde sakrio ketić jer mi se najavio ludi Kiza. Znaš kaki je, taj bi popušio i metlu usitnjenu, sa sve drškom.
-I? Si našao?
-Jesam kurac, pretamburao sam celu gajbu, našao starog leptira, sasušene kifle, kondome, knjižicu što sam sakrio od matoraca, Milicine tange i par svojih čarapa, al vutre ni za lek.
-Ha-ha-ha, ti brate ko Čeda, ostavio drozu, al ne znaš gde...
-Šupičku materinu i ti i Čeda!-------------------------------------------------------------------------------------------------
Prvomajski uranak 1. dan
-Alal ti kurac Mile, si ispeko ovo prase za medalju. To ćemo i za večeru.
-Naravski, samo kosti stavite u neku kesu, pa ću ja poneti onom mom vikendičaru da se i on omasti malo.Prvomajski uranak 2. dan
-Brate Mile šta danas klopamo?
-Ima tu neke konzerve pa vi navalite. Ja sam se sinoć tako olešio da mi lepo nije ni do čega...Prvomajski uranak 3. dan
-Ima li još koja konzerva da je preživela?
-Ima kita lastina! Jedete ko sumanuti bre.
-Brate Mile daj onu tvoju kesu da mi to malo pretamburamo.
Onako pijani i u mraku garant smo ostavili sve kožurice i masno, a ima tu i mesa oko kostiju, garantujem.
-A Žuća?
-Leba, ko i dosad, da mu ne ripi pritisak od jake rane.
A ostaće i kostiju... valjda...
Jedna od najzajebanijih svetskih paravojnih formacija, koja ima nepoznat broj članova, ali su veoma aktivni u borbi protiv nepravde i zla na planeti Zemlji.
Oružja koja najčešće koriste su kompjuter, ineternet i stolica ili fotelja u koju udobno uvale dupe, a onda potpuno naoštreni hvataju se svog smrtonosnog kompa i kreću u napad na neprijatelja svom silinom, u jurišu koji može da traje i satima, a prekida se samo na kratko, da se ode u WC, napravi sendvič ili skuva kafa.
Često su povezani preko neke socijalne mreže ili foruma gde koordiniraju svoje zastrašujuće napade, koji umeju da budu snažniji i od oštrog protesta našeg Ministarstva Spoljnih Poslova, a zna se da uz rezoluciju koju usvoji naša skupština, oštri protest je jedno od najsurovijih oružija Srbije u 21. veku od kog se celom svetu tresu gaće.
Jako ih je teško pobediti jer su vrhunski informisani, a neki od njih su čak i dva puta odgledali ceo dokumentarac Zeitgeist, pa prema tome, oni znaju šta je istina i bore se za nju do zadnje kapi struje i poslednjeg kliktaja miša.
Napadaju brzo, iz potaje, i to tamo gde neprijatelja najviše boli, na njegovoj fejsbuk stranici ili ispod klipa na jutjubu, koji je usko vezan za ono za šta se bore.
Kada završe bitku za taj dan, umorni odlaze do mame i tate, traže im kintu za jogurt i kifle, jer nema više praške u frižideru da se prave sendviči, a telo upozorava da mora da se napuni energijom, koju su potrošili u besumučnoj borbi protiv nepravde i za slobodu nekog potlačenog naroda.
Che96: Braćo, jeste online? Hitno je.
Shone1389: Tu sam ja. FreedomFighteru keva zabranila dve nedelje komp pa ga nema, a Shadow, AntiUSA i VratićeSeVojvoda ulaze za koji sekund. ĐoleACAB je sa devojkom pa neće baš moći odmah da se pridruži.
Che96: Hm, ima devojku. To može ozbiljno da ga destabilizuje i da smanji njegovu borbenu gotovost.
AntiUSA: Poz ljudi. Zašto si nas sazvao Che? Jel idemo u neku akciju?
Che96: Čim svi dođu reći ću vam o čemu se radi. Situacija je kritična.
VratićeSeVojvoda: Izvinjavam se što kasnim. Bio sam u Maksiju po salamu, pošto verujem da ćemo večeras zaglaviti pa da imam za sendviče.
Shadow: Evo i mene. Nešto me je zajebavao komp ali sredio sam ga. Miš je repetiran i spreman da seje smrt.
Che96: OK, ljudi, sigurno ste čuli. Fejs bruji o tome. Napadnuta je Libija.
AntiUSA: Čuo sam, naravno. Bio sam na fejsu pre škole ali nisam hteo da stavljam nikakav status na svoju ruku. Hteo sam prvo da se dogovorimo. Zato nisam reagovao.
Shadow: Ne verujem brate. Nisam znao. U školi niko ne priča o tome. Kako su slepi kod očiju i egocentrični. Samo misle gde će da se napiju, naduvaju, izađu i šta će da pojebu. Nemaju nikakvu svest o svetu oko nas. Kako je podnela Libija prvi udar? Šta kaže Gadafi?
VratićeSeVojvoda: Gledao sam ja. Ne daju se Libijci. Prvi udar je bio jak, ali Gadafi se pojavio i izjavio je, citiram: "Libija se saginjati neće."
Che96: Moramo da krenemo u akciju odmah. Dok ne bude kasno. Shone!
Shone1389: Izvolite komadante.
Che96: Ti napravi grupu na fejsu: "Podrška Gadafiju u borbi protiv američkog imperijalizma".
Shone1389: Razumem.
Che96: Tu kači slike razaranja i pokušaj da objasniš ljudima da je to sve zbog nafte i piši poruke podrške Gadafiju. Vojvoda!
VratićeSeVojvoda: Izvol'te komadante.
Che96: Idi na Vukajliju i tamo na forumu otvori istu temu. Izdrži čak i ako te budu zajebavali oni neandrtalci tamo. Moraš da objasniš svima o čemu se radi. I pazi. Tamo ima jedan lik sa nikom kizo. Tog se čuvaj, jer će pokušati da te navuče da se iznerviraš pišući o Papi, masonima i šejpšifterima. Ne daj da te izbaci iz koloseka. Tebi je stvarno upao najteži zadatak.
VratićeSeVojvoda: Bio sam već jednom tamo. Pakao je. Ali uspeću.
Che96: Ko od nas ima najviše prijatelja na fejsu?
Shadow: Ja. Imam onaj profil Tzetza Nafurana Mala sa 2000 prijatelja.
Che96: Izbaci status GADAFI IZDRŽI a onda kada se svi prime što je jedna riba tako politički svesna probaj da im u komentarima objasniš situaciju. Taman imam taj tvoj profil u prijateljima pa ću ti pripomoći.
Shadow: Ladno nisi znao da sam to ja i napalio si se na neku glupaču pa si mi poslao zahtev za prijateljstvo hehehehe
Che96: Znao sam, ali nije vreme za šalu. Libijski narod se herojski bori i pati a ti se ZAJEBAVAŠ!!!!
Shadow: Izvinite komadante, neće se više ponoviti.
Che96: OK momci, skuvajte kafu, trebaće vam i krenite na zadatke. Ja ću da kordinišem akcije i da vam pomažem. AntiUSA ti ćeš sa mnom. Kada se pojave FreedeomFighter i ĐoleACAB imaćemo zadatke i za njih. Duga nas borba očekuje momci. Trajaće mesecima ali pobedićemo i pomoći Libijskom narodu u ovom pravednom ratu pa makar i život dali boreći se. ZA LIBIJU!
Shadow: ŽIVEO GADAFI!!!
VratićeSeVojvoda: SLOBODA ILI SMRT!!!!
AntiUSA: SMRT AMERICI!!!!!!
Shone1389: ČAST I OBRAZ!!!!
Che96: Bože pomozi. Počinje.
Komunalna policija je kurva regularne policije. Dužnost komunalne policije je da sprečava prljanje grada i oštećivanje javne imovine (spomenika, klupa u parkovima, saobraćajnih znakova), da brine o komunalnom redu (poštovanje radnog vremena, uklanjanje uličnih prodavaca), odvijanje javnog prevoza, redu na gradilištima i o još mnogim stvarima iz nadležnosti gradova.
Kao što sam već navela, komunalna policija se brine o ČISTOĆI, komunalnom redu i ostalim problemima za koje je nadležna lokalna samouprava.
- Jednom nas je pozvao građanin i dao nam broj mobilnog bivše supruge, kako bismo od nje tražili njegove ključeve od stana koji su ostali u kolima. Žena je odbijala da se javi na njegov broj – kaže Nebojša Radovanac, načelnik novosadske Komunalne policije. Vidi sliku
Takođe na Beogradskom keju, komunalnom policajcu se obratio jedan Dorćolac koji je želeo da prijavi komšiju u stanu iznad, koji mu pušta „magiju“ kroz luster. Vidi sliku
Od „komunalaca“ građani su zahtevali i da utvrde kvalitet zelene salate, da intervenišu jer su „zakinuti“ za kusur, da im reše problem neisplaćenih zarada iz kojih su dobili otkaze (Vidi sliku). Prema rečima Gorjane Obrenović, načelnika beogradske Komunalne policije, zvali su ih i da ulove mačku koja šeta zgradom ili kazne komšiju koji ostavlja cipele ispred vrata, kao i da isteraju zmajeve iz beogradske Skupštine. Tu su odmah pritrčali da pomognu. Vidi sliku
- Osoba koja nas je pozvala u pomoć radi isterivanja zmajeva iz skupštine nije želela da otkrije svoj identitet – navodi Gorjana. Vidi sliku
Ubuduće, „komunalci“ će se obračunavati sa svima koji peku roštilj i jagance na Adi ciganliji, sa takstistima koji vuku mušterije za rukav. Posebnu pažnju će posvećivati izbavljivanju ljudi iz septičkih jama. Vidi sliku
Ujutru u pola šest. Ustajem. Odlazim u ve-ce. Kad ja pogled'o, puna bašta vode! Otkud voda? Kiša nije padala. Leto. Sunce grija. Avgust mjesec. Kad ja - septička jama se prelijeva! Ja ništa. Otimam telefon, zovem.
-Doć' ćemo samo danas.
Dobro. Dođ' te. Mož' te doć'. Nji' nema danas. Zovem sjutra, nema ni sjutra. Zovem mjesec dana, nema ih! E Boga mi doć' ćete vrlo brzo i to ći dođ'te svi. Dojće i policija. Dojće i hitna pomoć. Dojće vatrogasna služba. Oni tamo kartaju šaha, igraju šaha, kartaju karte. Imaju dvaes pedes hiljada dinara platu, a sirotinja jadna nema kruha da jede. E nećemo tako kolege! Uzmem drveni krst, napravim krst. Stavim pokraj septičke jame i napišem: "Skočio sam u septičku jamu zbog kikinških pedera, kurvi, milijardera, jajara, licimura". I popnem se na tavan. Nije prošlo pola sata stiže tri kamiona iz komunoga da isprazne septičku jamu. Oni su jamu ispraznili pola metara do govana. Kad je bilo ono najgušće oni rukama trpaju govna i u kantu i izvlače mene iz septičke jame. Kad su septičku jamu ispraznili vid'li su nema Save, nema čoveka, đe je čoek?! To je ulica Dositejeva 2119 Kikinda. Ja sa tavana progovaram: "Jesam lijepo ipak reko da ćete morat doći jebem vam sve živo i mrtvo?!" Da sam tužio, opet za milostinju nisam hteo. Da sam tužio petsto dinara svaki dan, trideset dana po petsto dinara, koliko je to para?! To je sto pedeset hiljada DINARA!
E ne'š kolega, pali! Marš iz moje avlije!
Kraaaj. Tako sam opametijo kikinške pedere, i kurve, i budale, i licimure. Zbogom Kikindo na kurac te nabijem!
Inspirisan opisivanjem Tolkina, jedan drugi autor je odlučio da se pozabavi Martinovim likovima, ograničavajući opisivanje i poistovećivanje na ovaj naš region. Pa da počnemo:
Tajvin Lanister- Djilas. Sere pare (tako kažu). Najbogatiji čovek srpskog Vesterosa. Slučajnost ili ne- plava kosa.
Kevan Lanister- Profesor u srednjoj školi. Klasičan rob sistema. Radi samo ono što mu se kaže bez dalje rasprave.
Sersei Lanister- Dobrodržeća udovica sa Dedinja, koja, izmedju ostalog, voli i mladu piletinu. Ima razmaženog sina, koji smara okolinu i niko ga ne voli.
Tirion Lanister- Vuk Jeremić. Inteligentan i bitan igrač, ali ga porodica ne voli (Žutaći, hehe koincidencija, ili ne?)
Edard Stark- Narod, ni manje ni više. Ima oružje kojim može da pobedi, ali ne ume da ga iskoristi, te gubi večitu bitku protiv sistema.
Rob Stark- deca naroda, većinom akademski gradjani, nezaposleni. Takodje gube.
Renli Barateon- Azdejković. Buljaš. Njegova "Dugina garda" jasno stavlja do znanja kakvog je seksualnog opredeljenja.
Noćna straža- Neutralci. Bole ih za sve, sede na nekom krovu i duvaju. Ali kada dodju Tudjini protiv njih se biju samo tako. Znači nešto tipa wannabe navijača i patriJota.
Tudjini- U najvećem broju slučajeva Hrvati, mada i ostali narodi koji se ne svide na prvi pogled ovima iznad
Deneris Targerjen- Čeda Jovanović. Dovoljno je pomenuti zmajeve.
Kviz koji se već neko vreme emituje na RTS-u, nastao po uzoru na The Chase koji se prikazuje na ITV. Ako postoji kviz gde sa lakoćom može da se "matira" narod koji je došao da zaradi koju paru, onda je to ovaj. Postoje neki tragači što od, lupam, 100 pitanja znaju odgovore na njih 249. Oni, šahovskim rečnikom, jedu i crne i bele figure, jedu i tablu i sat za odigravanje poteza. I đuveč, pride.
Sva pravila "Potere" ili ranije "Potrage", koji vodi Jovan Memedović, date su u prvom linku. Stvarno ne bih više trošio reči za neke bratiće koji na prvu loptu znaju koliko je Laslo Đere uneo kalorija na Badnje veče, u periodu od 18 do 22 časa. Mrš!
Memedović: Iz brzih pitanja prenosite 80.000 dinara. Ako pobegnete korak napred tragač nudi...
Tragač: 8.000!
Memedović: A ako se približite jedan korak...
Tragač: 380.000!
Takmičar: Ostajem na 80.000.
Memedović: U redu. Dajte prvo pitanje. :iskače pitanje: Šta je ribrending?A: Kreiranje novog imena, logotipa, redizajna neke firme
B: Rendanje ribe za Svetog Nikolu
V: Sinonim za kurvalukTakmičar: :stiska B:
Memedović: Vaš odgovor je B, rendanje ribe!
Takmičar: Pa da. Rib i rending... Rending kao rende i rib skraćeno od ribe.
Memedović: E?
Takmičar: Intiucija neka.
Memedović: To nije tačan odgovor. Tačan odgovor je pod A. :Tragač tačno odgovorio: Ajmo sledeće pitanje: Koliki je prečnik poslednjeg govneta koje je izasrao Kurt Kobejn?A: 6 cm
B: 7 cm
V: 8 cmTragač već odgovorio.
Takmičar: Kakva je ovo šikana, bre?! Je l' me jebete ovde?
Memedović: Isteklo vreme. Da vidimo šta je rekao tragač. Pod B. Naravno, tačan odgovor.
Takmičar: Jovane, je l' si gledao film "Bitlđus" iz '88-e?
Memedović: Jesam. Zašto me to pitate?
Takmičar: Zbog da jedeš govna, seme vam namešteno jebem a!
Memedović: Smirite se, Dušane. Ajmo jedan Format C: Zaboravite sve što je bilo.
Takmičar: U redu.
Memedović: Sledeće pitanje glasi: Ko peva pesmu "Hopa cupa"?
Takmičar: MOJ TE LUPA! MA, JETE GOVNA, JEBALA VE PITANJA! AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!Takmičar već krenuo da lomi inventar po studiju. Memedović počeo da paniči, Tragač leg'o pod tablu sa pitanjima, samo s vremena na vreme izgvirne.
Memedović: Tragaču, tragaču?
Tragač: Štae?
Memedović: UDARI JEDAN FORSKVER, DA ZNAJU LJUDI DA SMO OVDE. OVAJ ĆE DA NAS POBIJE SVE!Pisano za takmičenje: http://vukajlija.com/forum/teme/69294-takmicxenje-u-pisanju-definicija-tema-pojzenizam-i-kolololo
Šta treba da se uradi da bi postao zvezda? Dovoljno je snimiti samog sebe ili biti snimljen od nekog ili napraviti neku animacijui to poslati na YouTube. Tako su se mnogi proslavili i postali ili najomraženiji ili najsmešniji ili likovi koji su se mnogo izblamirali, a u nešto ređim slučajevima i proslavili.
Ovo su neki od najupečatljivijih likova i animacija sa YouTube-a:
-Chris Croocker
Proslavljena trandža. Njegovi snimci gde on trepće imaju preko milion pogleda. Onda je jednog dana odlučio da pošalje jedan snimak samoga sebe na YouTube. Na tom snimku je on branio Britney Spears. Ali ono glavno je bilo na koji način je on nju branio. Sakriven ispod ćebeta je snimio scenu samoga sebe gde on vrišti i urla u kameru prolivajući krokodilske suze o nepravdi prema Spearsovoj. Naravno, kad je snimak dospeo na YouTube, izblamirao se najviše u svom životu. Komentari na njegov video su bili veoma sarkastični i uvredljivi (za normalnog čoveka).
Zaključak: Bolje biti neslavan i normalan, nego slavan i feget.
-Gerard Butler
Poznati glumac koji se najviše proslavio u filmu "300", gde je glumio kralja Leonidu. Čuvena scena gde se on zavadio sa crncem koji je imao minđušu u nosu. Evo citata iz te scene koja se toliko raširila:
Crnac: "This is madness!"
Butler: "Madness?... THIS IS SPAAAARTAAAAA!!!
*šutira crnca u rupu*
Ova zadnja rečenica je toliko postala popularna u internet svetu da su se napravile gomile slika na kome je nekom liku stavljena glava kralja Leonide i izgovara "this is sparta" ili nešto slično. Takođe se napravilo i gomila parodija snimaka koji su bili povezani sa ovom scenom, a napravljena je i tehno verzija od "this is sparta".
-Night at the Roxbury i Haddaway
Vrlo popularna grupa Haddaway sa pesmom "What is Love" u kombinaciji sa scenom iz filma "Night at the Roxbury". Na YouTube snimku scena traje jednu skeundu i ponavlja se tokom celog snimka, dok svira Haddaway, pa izgleda da ona tri čoveka u automobilu headbanguju uz Haddaway. I od toga se napravi sprdnja i gomila parodija.
-TechnoViking
Šta se desi kad na trgu gde se održava neka manifestacija koja je popraćena tehno muzikom, dođe polu-go, face i građe kao Hulk Hogan i jedno 2m visine jedan "čovek". Nastaje marš kroz grad predvođen tim likom pod nadimkom TechnoViking koji izvodi neku vrstu borbenog brejdensa. Znači dovoljno je izgledati opasno i znati brejkdens da bi postao popularan na YouTube-u.
-Garry Brolsma
Jednoga dana, prosečni debeli Amer je odlučio da postane zvezda YouTube-a. Smišljao je i smišljao šta će da radi, i od jednom mu sinulo dok je slušao hit od grupe O-ZONE "Dragonstie Den Tei" ili poznatiju kao "numa numa". Onda je zaseo ispred kompa, uključio Web kameru, pustio "numa numa" i počeo je da meša... na stolici. Bacao je densove u sedećem položaju i to poslao na YouTube. Nekima je postao tema zafrkancije, pa su napravljene i parodije.
Zaključak: Dovoljno je biti i neki tamo prosečan čovek, da bi bio slavan na YouTube-u. Naravno
pod uslovom da slušaš O-ZONE i znaš da igraš u sedećem položaju.
-Pivot čiča-gliše
Pivot je program za pravljenje animacija sa čiča-glišama. Međutim, neki autori su Pivot stavili u kombinaciju sa citatima iz serija "The Simpsons", "South Park", "Family Guy" i mnogi drugi. Takođe je Pivot kombinovan sa smešnim zvučnim efektima, seizurima (opasno za epileptičare), i potpuno glupim stvarima. Tako su nastali serijali poput "Crazy Stickfigure Randomness" i "Stickfigures on Crack".
-Shoop da Whoop
Takođe lik napravljen pomoću animacionog programa. Na YouTube-u se nalazi pod naslovom "The Lazer Collection". Snimci nisu preporučljivi za ljude sa slabim srcem. Zašto? Nađite na YouTube-u i prosudite sami. Ako nećete da rizikujete, reći ću vam. U pitanju je neki lik koji se sastoji samo od ogromnih usta i dva velika oka na vrhu usta. Taj lik se odjedanput pojavi na faci nekog drugog lika i uz iznenadnu veliku buku počinje da ispaljuje plavo-beli laser na nekog trećeg lika.
-"Peanut Butter Jelly time" banana
Na izgled sasvim bezazlena animacija, koja je nekim čudom dostigla veliku popularnost. U pitanju je banana koja igra uz jednu muziku koja je jako iritirajuća i non-stop se jedan te isti tekst ponavlja "peanut butter jelly time". Ali je to dostiglo veliku popularnost, i sad ima dosta foruma gde neko ima tu buljavu bananu kao avatar, a na nekim forumima se, čak, može koristiti i kao smajli.
Zaključak: Neki ljudi imaju čudan ukus.
-Jelena Karleuša "Tihi Ubica"
Naravno, nisu samo Amerikanci biseri. Imate i domaće bisere kao na primer Jelena Karleuša. Snimak gde ona skiči i krešti kao prehlađeni Dart Vejder je, nažalost, uklonjena sa YouTube-a, ali se može naći na KobajiGrande. Ne treba ništa više da kažem o njoj. Verujem da je većina vas čula kako ona to radi prirodno.
-Trener
Još jedan srpski biser. Čovek koji je u stanju da se dere 90 minuta uključujući i nadoknadu vremena. U pitanju je mali, žgoljavi čovek, koji se baš i ne slaže sa svojim klubom... u stvari, bolje sami pogledajte njegove snimke i prosudite sami.
-Milan Tarot
(no comment). Dovoljno je samo imati odličnu maštu za izmišljanje oankvih stvari i to prolazi.
Ovo, naravno, nisu sve Zvezde YouTube-a. ima ih još mnogo, ali bih se smorio kad bi pisao o svima.
Imate www.youtube.com, i ako hoćete, dopunite me.
Svako od nas ponekad zapadne u životne dileme. Uglavnom ljudi biraju onu opciju koja je dobra za njih. A šta učiniti ako ta "dobra" nije dobra za tebe?
Dakle 'vako:
Ako od dva zla (žene) moraš da odabereš jednu, uvek biraj onu manju po gabaritu i težini. Nikad se ne zna. Može biti neki manijak, pa te prebiti i silovati danima, mesecima, ili čak godinama. Ako je manja i lakša, veće su šanse da ćeš je savladati.
Ako moraš da biraš između eurokrema i nutele, uvek biraj eurokrem. Razlozi su prosti. Eurokrem je jeftiniji, a nutela je vrhunsko uživanje za čula, a samim tim Sotonino delo. Dakle, eurokrem.
Ako kupuješ telefon, uvek uzmi onaj veći i jeftiniji. Jer ako te napadne pajdoman u krizi, neće ti biti žao da mu razbiješ glavu tvojim "cigla" telefonom. Em što telefonu neće biti ništa, em će ti trajati duže. A i otporni su na sve vrste nepogoda. Ovi novi su goli kurac.
Ako biraš između faksa i kopanja kanala uzmi kopanje kanala. Jest' da ćeš imati sjebanu kičmu, al' makar ćeš imati kintu da platiš doktore. A ako odeš na faks, i poludiš, nećeš imati kintu za psihijatra i one pomoćne tetkice. I ostaćeš matorcima na grbači zauvek.
Ako si u frci, i ne možeš da se odlučiš između palice i pendreka, uvek uzmi palicu. Tuče isto k'o i pendrek, a posle možeš sa njom i bejzbol da igraš.
Ako biraš između proslave rođendana i eskurzije, uvek uzmi eskurziju. Bolje biti pijan, nego star.
Ako učiš nešto online, a ružna ortakinja te zove napolje, idi napolje. Jebeš učenje, uči jebanje. Da se lepo ispraksiraš, pa kasnije da praviš klince. A na kompjuteru bi sjeb'o oči. A što se učenja tiče, ma ionako ćeš kopati kanale.
Onako prividno tiho i mirno, ali sa određenom dozom napetosti koja se oseća u vazduhu. Zastrašujuće. Blagi osećaj jeze koji prolazi kroz kičmu i koji natera po koju kap znoja da se slije niz čelo.
Sablasno može biti neko mesto, može biti neka osoba, a može biti i neki momenat.
Sam izraz izveden je od izraza sablast, što znači duh ili utvara.
- Jebote šta je sa vama trojicom? Bledi ste k’o krpe.
- Ma idi bre, jedva mogu da govorim. Ko me natera budalu da poslušam. Osedeću do ujutru.
- Šta vam je bre? Stvarno delujete loše?
- Evo neka ti pametnjaković priča, njegova je ideja bila. Reci mu Đole.
- Au. Pa ne znam kako da počnem. Istripovao sam nešto da siđemo u one tunele, ispod one zgrade što nije završena nikada. Pored parka.
- Ona što je trebala škola da bude?
- Da. I naoružali se mi, poneli prangije i baterijske lampe, pa smo sišli dole.
- Samo si zaboravio da kažeš da smo se naduvali sva trojica k’o konji.
- Dobro, da, naduvali smo se k’o konji. Ceo ket smo spurnjali. Čim smo zakoračili u prvu prostoriju, videli smo par krugova od uredno poslaganog perja nekih golubova i tubu kečapa.
- Pa to je neki klošar dole jeo garant.
- To smo i mi pretpostavili, pa smo krenuli dalje. Idemo mi tako, a ne znam kako da ti opišem, sve je nekako sablasno dole, kao da će iz zida nešto da iskoči i da te zadavi. Odjednom smo skapirali da idemo već dugo napred i da smo odavno napustili taj reon gde je škola. Verovatno smo negde bili tamo ispod puta, što spaja auto-put i stari drum.
- A jeste, znaš gde je to, dva kilometra od škole.
- Ozbiljno ti kažem, dugo smo išli. Odjednom smo u nekoj većoj prostoriji i svuda, gde god uperimo svetlo vidimo krv po zidovima, a Sale je video neke stepenice za dole. Kada nam je pokazao gde su, mi pogledamo, nema ih. Počela frka da nas hvata i mi šta ćemo, krenuli nazad da skupimo veću ekipu kad odjednom nastade haos. Ovaj konj počeo da puca i da beži, meni ispala lampa i ugasila se, a ovaj kreten stoji i urla. Sva sreća da je Sale makar ostao sa mnom inače bi ostao sam u mrklom mraku u podzemnoj sobi sa krvavim zidovima. Brate usr’o sam se.
- Nisam kreten, pucao sam u neku babu koja se odjednom pojavila ispred mene i pretila mi prstom. I Sale mi reče kada smo izašli da je video.
- Pa dobro, nisam baš siguran, sada kad razmislim malo, nisam siguran ni za one stepenice, možda sam istripovao jer je bilo slabo svetlo od lampi.
- A da se niste malo previše naduvali vas trojica, pa nije bilo ni babe ni stepenica tamo a?
- Pa dobro, moguće je to, ali krvavi zidovi?
- Možda je onaj klošar ili narkoman što je jeo golubove malo poremećen, pa je prskao kečap po zidovima a?
- Vi’š moguće. Možda je narkoman ustvari baba.
- To bi značilo da ste vas tri junaka bežali od babe, a ti se je još plus najverovatnije ubio iz pištolja.
- U jebote.
Uneti u sebe enormne količine alkohola, a potom pred Bogom okajati svoje grehe, bez imalo ustezanja.
Evo klanjam se Božanstvo, ja, mizerni čovek i sitničava duša, večiti cinik i blasfemičar, nedojebano govedo. Nije da sam osporavo Tvoje postojanje, nego su mi jednostavno šištela jajca. Od rođenja sam bio crna ovca u porodici. Pišao u saksiju od fikusa, gurao kocku u krug i prste u štekere. Baba i dan danas proklinje dan što me ne ubi struja onomad kad sam im'o pet godina. A kako i ne bi, kad sam joj, već sa sedam godina, krao penziju i kupovao pakovanja sličica za album. Jebi ga, Davids bio raritet, a ja sam imao duplikat! Kajem se, nije da nije. Baba uvek srola dojajnu sarmu, prste da poližeš do bulje. Elem, kao što rekoh, bio sam kreten i blago autističan. Ono, nije da sad nisam, ali sam barem ružan, pa se ne primećuje toliko. Sa četrnaest sam već počeo da varim i da se opijam. Prod'o ćaletove mokasine za pola keta skanka. Posle sam shvatio da je bilo bolje da sam prodao kaiš, ili samo sponac od istog. Eto, sad mi je trijesdve, i ništa se nije promenilo, se možda mojih unutrašnjih organa, jetre i slezine. Prvi organ zbog prekomernog unošenja vinjaua, a kad se nema za pređašnji i medicinski alkohol sam srk'o. A slezena zato što su mi je izvadili kad me Mića Robija ispreskakao jer sam ga izjeb'o za pare. Poenta svega ovo je...Ne'am brate pojma. Došl'o mi. K'o što mi ovaj vinjak dolazi iz želuca do usne duplje. :povraćanje: E jebi ga, izvini što skrnavim ovo sveto mesto. I tako, ne znam zašto sam ovo ispričao, ali možda me sad pogledaš. Možda mi prođe tiket pa se obogatim, možda povalim hoćnu ribu, možda... Kajem se i izvini.
-Brate, izvali što Šomara kleči pred flajkom vinjaka i mumla nešto!
-Ma opušteno, ispoveda se čovek. To mu je dnevni ritual.
...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...
Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!
Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...
... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!
definicija pisana za takmičenje Bolje rob nego...
Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.
Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.
Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.
Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.
- A mehurići? Šta ćemo sa mehurićima?? Kako može prvi ples bez mehurića???
- Ćero, već sam ti rekla da su u familiji tvog oca sve stipsa do stipse, ne znam ni da l' će se pretrgnu i tu čokoladnu fontanu da plate a kamoli šta drugo...E, a da pozovem ja onu moju tetku-štali što živi u Sidneju, a?
- Bože, mama, pa ona ima 80 banki, gde bi u tim godinama zapucavala čak odatle?!
- Pa, možda i bi, šta znaš...al' barem mož' da pošalje nešto onih njihovih dolara, pa duzmemo one fine kifle 'mesto običnog leba...
Kad uvidiš da je Prodigy dušu dao za slušanje tokom hodočašća ili kakvog putovanja ruralnim sredinama, bez obzira što članovima benda događaji iz srpskih pojebina nisu bili ni na kraj pameti kada su pisali tekstove.
Tako zapičiš pešaka seoskom knez Mihajlovom i poistovećen sa sredinom turiš muziku u ušesa. Ptičice cvrkuću, sunce se probija kroz granje, mačka zapišava poljsko cveće i namiguje. Gradska duša ti se obraduje, o, divnog li mesta, skoro pa da pozavidiš narodu koji tu živi. Osetiš miris sena i još nečeg poznatog... Mleko! Mora da je pala neka muža (setiš se spota „Girls“ u kom neke sisate kaubojke umešno muzu krave, a ustvari... muzu krave). Taman se nasmeješ, kad te spopadne nalet smrada - puši li se puši od paljevine („I’m a firestarter, terrific firestarter“). Vešto izbegneš prepreku, al’ ne lezi vraže, tu se asfalt završava i skontaš da se nalaziš na minskom polju od kravljih govana. Dok pažljivo biraš korake ne bi li ih nagazio i ostao bez dostojanstva, u sebi zapevaš „Breathe“ („Inhale, inhale, you’re the victim, come play my game, exhale, exhale, exhale”). Dobro, jebiga, seoska idila, trte-vrte. Opet asfalt, opet ptičice, opet neki poznat zvuk, ovog puta ne tako dobrodošao. "Oca ti jebem kučećeg, meni si našla da kradeš kobasice s tavana! Dođi da te ja na'ranim, boga ti ne ojebem!" (“Change my pitch up, smack my bitch up!”). Tu nekako ožališ kerušinu sudbu kletu, osnažen činjenicom da si iz Čukojevca, kulturnog centra regiona, stigao u Pluževinu. Ne stigneš ni da se ozariš zbog blizine cilja, kad te pozdravi skičanje neke krmače. Ne, oštroumno zapaziš, to je ipak ljudski glas. "Mileniiiijaaa! Priđi k ogradi da ti kažem! Onu tvoju ćeru da obuzdaš, si čula? Suknju da joj produžiš, papke da joj skupiš! Mi’š da ne znam da tatli s mojim Mikicom, a njemu, fala bogu, malo treba! Da obratiš pažnju, da ve ne zavijem u crno, a ti znaš moje mentode!” “Ma, kome ti pretiš, svinjarko iz Pečenoga? Te čari ionako ne deluju ako u nji’ ne veruješ!” (“It’s an omen") “Ne' da bacam čini ja! Sam’ mi jedan dan pukne… Pa se ti pitaj što ti lipsuje stoka!” Sad već naglas pevaš "I got the poison, I got the remedy”… Ok. Seoska idila ostade u Čukojevcu, a koga nema, bez njega se može. Prodavnica na pomolu, tu će znati da ti kažu kako da se snađeš dalje. Gle, onaj lik sa Jagodinskog piva sedi ispred i izdajnički manda orošenog rogonju. “Izvin’te, kako da nađem kuću Durkalića?” “A od koga si ti? Ne znam te odovud.” “Milkica mi je koleginica, a ne znam tačno gde živi…” “Aaaaaa, i ti učiš decu okupatorskim jezicima! Ko ve to naučio, bre, tadićevska gamadi? Kad ste zaboravili da su bombardovali Lađevce? A u Vitanovcu onomad kad izginuše? Ma i da nije, koji će deci krasni to? To treba da zna da okopa, da zasadi, da pomuze..." "Kontam, čiča, "Invaders must die”. Hvala, doviđenja.”
Eh, ali da je to kraj… po povratku kući snimiš fajerstartere kako pale kontejnere, šaban smekuje bičarku pesnicom u glavu jer je krala kobasice sa tuđih tavana, a ti inhejluješ i ekshejluješ pod nekim auspuhom da se posle čistog seoskog vazduha vratiš u prirodno stanje.
Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.
Gde sam to ja? Čekaj, nije ovo moj grad. :gledam levo, desno, ne verujem: Ma, ovo i nije tako loše, ajd' da ubijem šetnju oko: tražim saobraćajnu tablu: hmm, zanimljiv grad, Gornji Vukojebinac. Aaa, šta je ovo? Kafana kod veselog pevca??? Ne verujem :počinjem da se smejem na glas: a u kafani za jednim stolom sedi Vladimir Nikovski, poznati pisac u gradu. Maže ajvar na 'leba i igra šah sa Turgenjevim. U separeu se igra pokerica u sastavu: Johnny Kurajber, Laik, tigrić Dog i rakun. Ovaj zadnji baca fleš, opaaaa, nije debeooo. PuTiNcAn, koji je malopre sišao sa busa, sve to gleda i glasno reče: Sve bih ja vas na tucankamen. U tom trenutku dolaze Dva gospodina, Paninaro i Proviron.
- Molim vas, Da objasnim. :šljas, šljas:
- Nije to lepo, čoveče. Ms mojne više te reakcije tebrex.
Idem ja odavde, još ću i ja da dobijem batine.
Gladan sam. Super, evo je pekara.
- Dobar dan, izvolite – reče mlađa devojka sa pločicom na kojoj samo piše DBSK.
- Daće te mi dva pohovana vrapca u tortilji i stavi malo više sosa, onako da kipi.
- Hoćete li i zelen lukac?
- E, ajd' požuri, gladan sam. Koliko sam dužan?
- 80 kurika.
Izašao sam iz pekare i navalio da jedem. :TUP: Šta to bi? Pogodi me velika konzerva. Au, ovo je neki protestni skup. Eno je Vučica nosi transparent DRŽAVA DURADI NEŠTO POVODOM PLAGIJANJA, Selenijumka HOĆEMO PRETRAGU GROBLJA, Zumbul-aga i Skočimiš HOĆU DA POSTANEM KURD UMESTO KURDA. Agilni i Yeahbatch fataju neke drugarice iz stranke a ostalih 24000 urlaju na glas: Dokle_više! Dokle_više!
U tom trenutku pljusnu vatra sa nebesa i prolete zmaj. Masa se razbaca na sve strane a zmaj počeo da okreće drugi krug. Na glavi zmaja stoji jako opasan pas Javio sa megafonom koji urla:
Kajzena boli kurac
a i mene
decxaci nećete jebati
selenka jesi li toliko gladnaIščupah se nekako iz gužve i odjednom sam se stvorio na periferiji grada. Šta li je ovo, jebem li ti sunce, k'o da sam u Teksasu. Dolazim do neke zgrade i ugledah poternicu na kojoj piše: Živi ili mrtvi, traže se pljačkaši : Miloš-88, Gavran sa mitraljezom, Sreta-Šteta i Mile zvani bubreg, nagrada 500.000,00 kurika.
Devetar Cokulić: Drž' ga Gile, ne daj mu da pobegne!
:nisam se ni okrenuo a već sam bio na zemlji sa sve lisicama:
Šerif Gile: Kako si siš'o sa ovog zida???
Ja: Aaa? ŠKK?
Devetar Cokulić: Nemoj da se praviš lud kad jesi! Malopre nam je Ludi psihijatar javio da je jedan pobegao ali srećom nisi otišao predaleko.
Ja: Ali, ja nisam taj koga tražite. Ovo je greška, samo sam stao da pogledam poterni… :vade se pištolji i lisice: Evo, polazim. Kako ste surovi!:pomislih u sebi:
Ni kriv ni dužan, onako isprebijan i zavezan, penjem se uz stepenice i vidim tablu na kojoj piše KlinikliInsejn. Jebo mamu svoju, završiću u ludari. Ulazimo u veliki hol koji je čist i uredan ali umesto da nastavimo ka II spratu, momci me odvode u podrum.
Ludi psihijatar: A, koji si ti?
Ja: Nalog ili pravo ime?
LP: Nije ni bitno, svi smo mi pomalo ćaknuti. Taman ima jedno slobodno mesto za tebe na kraju hodnika.
Ja: Ali, ja nis… :tras, tras, tras: jesam, jesam.
Dok prolazim pored ćelija gde su zatvorenici čujem neko lolisanje i mislim se ko to može biti i u tom trenutku me ščepaše ruke jednog kanibala.
- Jesi li poneo što za šerovat, lol? – reče ovaj strašni čovek.
- Idukurac bre Riha, prepade me!:pozdravom razmenjujemo šta imamo:
LP: Champy, skloni ove koske iz kaveza da se ne usmrdi ceo podrum i dovedi Über Djo, valjda će ga ona zasititi.
Želim da joj probam jetru, scscscs- uzbuđeno reče Riha.
Pored njegove ćelije videh jednog obnaženog momka koji plače i pitam se šta li mu je. Ček, ček, pa to je Nejked.
LP: Ne obaziri se na njega. Ko ga jebe kad šeta go po gradu i pokazuje tukidid ženama.
Ja: Verovatno je i imao šta da izbaci, ako me razumeš doco. A, što plače?
LP: Prebila ga g-đa Paperjasta malopre kao pičku.
Ja: ONA? Žena sa nežnim nikom? Ne mogu da verujem! Pa, gde je, ne vidim je?
LP: Upravo je izbacuje Champy.
Riha: Op, op, opaaaaaa!
Kakva ludnica 'bem ti sve. Taman se opustih kad me prekide: Bože, blagoslovenibilirabovibožiji…
Kakvo je sad ovo opelo? :gledam, okrećem se, bre isto podrum kao pre dve sekunde:
LP: Opušteno, Otac Gavrentije čita molitvu za Boxera i Andreya Arlovskog za sutrašnje takmičenje sa lazićevcima. Ovi naši ima da ih slože kao stog sena… Ulazi ovde!:gurnu me, zatvori vrata i zaključa:
- Eee, ks, ks… - neko me doziva.
- Ne vidim te, ko si ti.
- Ma to sam ja, majke ti ga glupe, Manijak. Kad me pre zaboravi?
- Aman čoveče gde si?
- Nećeš jebati rođo, ostaćeš tu zauvek. Ko jednom dođe, ne odlazi više.
- Sećam se da si i ti bio do pre neki dan tu. Šta beše, spemovanje četa ili spemo…
- Tiše pričaj čuće nas neko! Ispod prozora sam, ćorčo, zato me i ne vidiš. Došao sam da ti pomognem da pobegneš.
- Aha, dobro…
- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Vutrincima.… u nastavku defke saznaćete,
koliko je autor otišao u kurac,
na koji način i ko je tajanstvena ličnost koja ga je izbavila iz podruma,
zašto je Perović izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu,
ko će biti pobednik u NKV…
To je jedan od poznanika koji vam neretko odgovara na pitanje bukvalno i vrlo opširno.
- Gde si brate, što te nema sinoć?
- Pa nisam mogao da dođem jer mi je majka rekla da bih trebao da raspremim sobu. Ja sam znao da je ona u neredu, ali sam mislio da je raspremim danas. Posle toga sam se zagleda. Počeo je Sunđer Bob. Odgledam ja to i zove mene baba. Kaže da dođem jer ne ume da nađe Pink na novom televizoru. Ja kod babe, namestio joj to i dolazi ona Mira što živi preko puta. Tu se ja zapričam sa njom i krenem kući.
- Pa što nisi...
- Stani, da ti kažem. Dođem ja kući i zove me burazer iz Kragujevca. Hoće da igramo Counter online. Ja razmišljam, ostalo mi još sat vremena, što da ne. Igramo mi, a on pojma nema. Meni skor bio 45 u rundi od 30 minuta, a za to vreme me roknuli samo 7 puta. Razbio sam ih. Hedšotova sam imao oko 20, 3 puta sam zakl'o neke likove i 4 sam rokn'o bombom. Završimo mi sve to i taman da krenem kad vidim Dragicu na Fejsu. Ja kao šta ima, kako si i onda kaže da je super. Prepričam ja tu njoj 3-4 filma i krenem. Ja došao u kafić, a vas nema. Odem kući, sednem za komp i tu sam blejao po netu nekih 3 sata.
- Pa dobro. Lepo. Gde ćeš sad?
- Idem do Nešketa da mu odnesem ove diskove. Treba da mu dignem sistem pošto je nešto zajeb'o kad je instalir'o GTA. Kaže stalno mu se pojavljuje plavi ekran i nešto piše, a on ne zna engleski. Ja znam, imam završen FC i plus C2 na faksu. Sećaš se da sam dobijao one desetke stalno? Jao jbt, ona Darinka što nam je predavala me tako smara. Ja joj kažem PAST PARTICIP, a ona: MA JOK, TO TI JE PAST SIMPLE. Ona će mene da uči...
- E, moram da palim...
- Brate kakav ti je to izraz PALIM. Reci da moraš da ideš, imaš da učiš, itd. Reci bilo šta samo nemoj PALIM! Nervira me taj izraz. Kada sam čitao rečnik Matice srpske toga tamo nema. Znači čist žargonizam.
- Ok. Onda idem. Vidimo se.
- Kad se vidimo? Ne mogu posle, moram do Marijane da joj popravim...
Najčešće mesto gde ljudi iznose lične frustracije i stavove. Pre svega da kažem čast izuzecima, onima koji stvarno komentarišu pesmu, umirućoj vrsti. Inače da naglasim da nisam nacionalista i svako spominjanje za ili protiv nekog naroda je u duhu definicije i nije pisano sa namjerom da uvrijedi nekoga. Ako se neko ipak uvrijedi, ko mu jebe mater. Ako negde pomješam ijekavicu i ekavicu ne zamerite bre, izgubio sam se više u kojoj državi živim i kako treba da pričam bolan.
1. Tip: Onaj koji priča životnu priču
Prvo spominje neki trenutak koji je za njega ta pesma obeležila, zatim sledi opis kako je tačno došlo do tih događaja
Primer: "Eh ovo me podseća na leto 1983, kad sam upoznao jednu devojku u Crnoj Gori. Inače sam bio otišao na more. Sa bratom. Rođenim. 3 godine stariji od mene. Nosi broj 44. Predložio nam Zoki da odemo. Zoki je inače moj kum. Zokija sam upoznao kod Mileta u kafani. Mileta inače znam od detinjstva. Živeli kuća do kuće. Sad drži kafanu. Garant je lopov, čim je mogao da je otvori. Mamu mu jebem."
2. Tip: Anti-nacionalista
Nema veze sa Antom Pavelićem, nego anti-nacionalista u smislu da je protiv nacionalizma. Jedini je problem što se javlja i kad nema nacionalizma ni na vidiku. (A najčešće ga tako i prizove). Obavezno se poziva na Jugoslaviju, čak i kad pesma nema veze sa Jugoslavijom niti tim vremenom uopšte.
Primer: "Eh jebem ti politiku bilo je dobro dok je sve bila Jugoslavija, kad smo svi bili jedan narod, kad nije bilo važno da li si Hrvat, Bošnjak, Slovenac, Albanac ili normalan."
3. Tip: Nacionalista
Nađe desetu temu, poveže je sa nacionalnosti i onda napiše mišljenje. Inače ovde spadaju obavezno i oni koji ne znaju ni kako izgleda zastava ili grb njihove države, ali znaju da pišu o svom ponosu
Primer: "Prodajem metar drva (o ovome ćemo kasnije)
- Drva? Eh najljepša drva koja sam vidio bila su u Vukovaru. Dobro je što protjerasmo Srbe iz Vukovara. Jebem im mater."4. Tip: Englez
Najčešće tip čije ime na Youtube bude nešto tipa "Srpskiubica" ili "CroNinja" itd. Ko fol živi u Engleskoj ali eto slučajno nađe pesmu koja inače u nazivu sadrži sva naša slova
Primer: "I live in America, and I accidentally found this song. I don't understand the words but I love it. Kosovo is Serbia."
5. Tip: Pičkopaćenici
Nekako nekim slučajem je jednom jebo pre 40 godina pa ostatak života prepricava to i pati za tim
Primer: "Kristina volim te! Anđele moj, još te pamtim! 12.08.1957 <3 !!!!11 ."
6. Tip: Drvosječa
On prodaje drva.Primer: "Prodajem metar drva. Telefon "
7. Tip: Izlečitelj side
Fora stara 20 godina, toga se niko nije sjetio!
Primer: "Sidu leči"
8. Tip: Smrt dislajku
Sede satima i smišljaju najgore kletve da upute ovima što su dislajkovali
Primer: "Ovi što su dislajkovali da Bog da zatekli ženu sa komšijom u stanu, ispali kroz prozor, pregazio ih voz, silovao ih medved i onda pojeo."
9. Tip: Mučitelji
Tuče kera. Ko će znati zašto?
Primer: zar je potreban?
