Umetnost pozarevackih boja i copy/paste tehnike. Jedan on najmodernijih i vremenski najblizih nam pravaca. Ova "umetnost" pruza mnogo mogucnosti i nacina da zadovoljite svoju dusicu dozom "kvaliteta". Tako na primer, mozete da gledate 3 americke zastave, od najvece ka najmanjoj i 3 sata razmisljate o smislu slike, izvlacite neku pouku ili sta god. Mozete piljiti i u zanosnu Merlinku i stotine verzija njene face u cvetu mladosti (ovo je mozda bolja opcija, jer je ipak bila neka riba). Mozete se diviti konzervama supe, nareska, limenkama Koka - Kole, copy/paste kipu slobode, smekerici Marlon Brandu i tako dalje. Predstavnik ove popuplarne umetnosti je svakako ranjivi i neshvaceni Endi Varhol sa jos par kolega komercijalista, ciji rad poznavaoci umetnosti u pokusaju izuzeeeetno postuju (iako blage veze nemaju sta brane i cemu se dive).

Kad u 21. veku moras raditi seminarski rad od 15ak stranica pisano, rukom, jer profesora u poznim godinama mrzi (citaj = ne zna!) da proverava da li je neko uradio copy-paste sa Neta na zadatu temu.

Kada ovo izgovori Aca Stojanović, znamo da mu je crko internet signal ili mu se sjeb'o brouzer zbog mnogo otvorenih tabova, pa ne može da pređe na sledeću stranicu kako bi nastavio gledaocima da čita zašto je Pujolu majka rekla da se ošiša, zašto južnoafrički navijači ne smeju da nasedaju na meksičke talase, ili pronađe razlog zbog čega je Pejntsilu jedan rukav dugačak, a drugi kratak...

Dokaz da su Srbi jos za vreme Turaka imali racunare i internet.

Internet.

Akcija koja se:
1.-izvodi kod zubara proteticara
(u ruralnim sredinama)
2.-izvodi pre odlaska kod zubara proteticara
(u urbanim sredinama)

Čovek, Beograđanin, lingvista, pisac, umetnik, jedan od prvih koji je imao dovoljno hrabrosti da ukaže na sve kontroverze, nameštaljke i spletke vezane za B92 i Drugu Srbiju. To je učinio najpre svojim filmom Slobo-Klintone (1999), zatim angažmanom u prvom srpskom web-zinu "Krompir" (1999 - 2005) i sve to krunisao alegorijsko-satiričnim romanom "Leposava" (Kornet, 2007) kojim je uzburkao strasti u redovima Druge Srbije i za svaki slučaj od strane najuticajnijih njihovih predstavnika (Teofila Pančića i Nataše Kandić) proglašen za fašistu. Ovaj roman nominovan je za NIN-ovu nagradu, a Ćosić posle toga više nije pisao romane, ali je objavio kapitalni "Rečnik sinonima" ("Kornet", 2008.) koji predstavlja ogroman korak u savremenoj srpskoj leksikografiji. Koliko je moguće saznati danas, bavi se pisanjem svog drugog romana za koji se nada da će, kako navodi u intervjuu za srpsku Wikipediju, dostići jednak uspeh u Srbiji i Hrvatskoj i time ponovo po nečemu postati PRVI.
Inače, Pavle Ćosić je delovao u umetničkim trupama "Pipi kola", "Talent Factory" i "Ilegalni poslastičari". I dalje predstavlja deo srpske andergraund, avangardne umetničke scene.

Lik koji se obesio o predajnik internet provajdera.

Internet explorer.

Internet... I do kraja života besplatno!

Kompjuter bez internet konekcije.

Komšijski wireless internet.

Ko je ovde kenjo više ne gleda horore... A još manje jede pred koncerte. Ne bih ušao tamo više pa makar morao sam sebi u usta da se poserem.

..Je danas onaj kome je privremeno oduzet internet, bilo da je to kazna roditelja zbog ocena ili neka viša sila (npr, problemi sa provajderom).
Takav klinac je naspavan (što pre nije bila praksa), nema više podočnjake, počinje da igra fudbal posle škole, počinje da uči (!!!) i smeje se kao lud.

Internet popusti.

Prvi Srbin koji je koristio internet!

Cesto pominjan izraz u TV igrama za decu tipa Izzy/Hugo posle koje u velikom broju slucajeva sledi gubljenje zivota, odnosno game over.
U sali se koristi da dezurnom vozacu naglasi da treba da skrene desno.
Analogno ovom, koristi se izraz: "Ajmo cetiri".

Natpis na ulazu u prostoriju u kojoj uplaćujete internet.

Svojevremeno, kada se krajem prošlog milenijuma pojavilo i počelo masovno da se koristi novo komunikacijsko sredstvo, pojavile su se i neke nove grupe ljudi, takozvani Internet zavodnici. Naravno, chat kao pojava je postojao samim nastankom Interneta, i prolazio kroz razne faze, ali se masovno raširio uvođenjem novog protokola, IRC, i aplikacijom mIRC, koja se koristi(la). Tada je postao poznat pojam chat soba, privatni chat, krenula je upotreba raznih crteža od slova, koje su ljudi slali i spamovali jedni druge.

Klinci, matorci, i svi oni koji se tako osećaju, su se napržili, i posmatrali to kao izlaz u svet, na kome su vežbali svoj nevešti engleski, ispitujući razne Špance, Francuze, Engleze o tome kako se kod njih živi, koliko imaju godina, kojeg su obima, i težine. Zatim uvideli su to kao sjajnu mogućnost za unapređivanje flerta.

Širenjem upotrebe chata, sve više ljudi iz lokalnih mesta se međusobno nalazilo u chat sobama. Već uvežbani flert, koji je uglavnom sa strancima započinjao sa čuvenim A/S/L (age/sex/location), izmenio se u sprski (m-ž?/koje si god?/odakle si?). Naravno, paljevinske navale nisu prolazile, sem kod muškaraca koji su se predstavljali kao žene, i pristajali na sve.

Čuveni SerbianCafe i Krstarica su se topili od naleta vrućih ćaskanja, a klinci širom sveta su nesvesno pripremali teren za nove gigantske kompanije, koje su kasnije nastale na temeljima naprženosti pionira Internet zavodničkih generacija.

Don Juan de mIRC je prosečan tinejdžer, eksperimentalno naklonjen, koji je provodio sate pokušavajući da ostvari dial up vezu, da bi proveo koji minut na chatu, pre nego što mu opet pukne veza. Maksimalno je iskorišćavao tih nekoliko minuta provedenih na vezi, kako bi ostvario kontakt sa što više tinejdžerki iz bliskog kraja, čije mere spadaju u odgovarajuću granicu. Toliko se izveštio nakon nekog vremena, da je mogao u roku od 5 minuta da izvuče sve potrebne informacije, i dogovori sastanak "na slepo" sutra "kod konja".

Ono sto gledate kad nemate internet.