Odbrambeni mehanizam osoba onog navodno slabijeg i lepšeg pola kada im sagovornik, inače muškarac, u razgovoru malo podigne ton. Istini na volju, nakon ovog poteza taj grešnik koji se našao u raspravi sa krvopijom se povlači iz diskusije ali zbog ogromne količine potisnutog besa lako može doći do batina.

Ova potvrdna rečca se koristi kao najlenji oblik stavljanja nekome do znanja da ga još uvek slušate. Zbog relativno male količine energije potrebne za izgovor, koristi se u situacijama gde je potrebno biti u stanju da je ponavljaš do iznemoglosti. Veoma često korišćena u telefonskim razgovorima, ostavljajući autora monologa sa druge strane žice u ubeđenju da vam je mozak još uvek uključen, dok ste ustvari udubljenji u spajanje linija hemijskom u NEKI oblik na papiriću ispred sebe.
Izgovara se zatvorenih usta i "h" se izgovara unazad.

Maskota,zaštitni znak Partizana i veoma dobar drugar grupe Metallica

Mesto koje je tokom devedesetih godina imalo viška placeva za prodaju,pa su se tu krajišnici naselili.Odlikuje se po tome što se krajiška muzika čuje na svakom koraku,batine se mogu jako lako dobiti,a ni pucanje iz vaternog oružja nije retkost..

Ciljna grupa političke gamadi, jer računaju na to da nikad nisi glasao pa će oni sad da te ubede kako će da ti stvore bolju Srbiju i kako je u tvom interesu da glasaš za njih.

Dadoh dva dinara, prevarih se grdno, mislio sam srati a samo sam prd'no.

Tin Ujević

Laboratorijski sleng za bočice sa standardizovanim serumima ili antitelima. Podsećaju jako na obične bočice sa kapaljkom, ali imaju numeraciju i zahtevaju malo bolju preciznost. Dobile ime po kompaniji koja ima monopol u tim stvarima.

To su komentari koji uglavnom nemaju nikakve veze sa muzikom, oni koji pisu te komentare se dele na vise grupa:

- Kvazifanovi (45 posto) - ljudi koji pisu kratke komentare poput "Yeah, this is my fav song" ili "I LOVE ________", komentari im vise sluze kao reklama, da bi i drugi ljudi gledali njihove klipove.
- Hejteri (30 posto) - Oni koji u svojim komentarima pricaju kako je to najgora pesma od najgoreg izodjaca na svetu. Ostavljaju 4-5 komentara i posle se ne pojavljuju na klipu. Njihovi hejtevi su verovatno njihova teznja da ispadnu mudo.
- Predatori (10 posto) - Oni nikad ne dolaze na neki klip osim ako taj klip nije okacio neko ko se nalazi na njihovoj "listi za odstrel". Ubrzo nakon kacenja predatorovog prvog komentara, nastaje epska bitka izmedju njega i svih ostalih "fanova", koja moze da se razvuce i po 3 strane.
- Seratori (10 posto) - Ljudi koji, omesto da pisu nesto normalno oni postuju sazetu biografiju Copy/pasteovanu sa Wikipedie. Ponekad se upustaju u manje svadje koje se uglavnom svede na to ko je bio u vreme kad je izvodjac sa klipa imao vrhunac svoje karijere. Najveci seratori imaju preko 40 godina.
I na kraju ostalih pet posto pripada pravim fanovima, koji ce samo da uzivaju u muzici i nece pisati komentare.

Imati seksualno... kako li se zove.... karanje.

Zelite da snimite seriju, koju ce prikazivati nacionalna televizija, a nemate para za Radosa Bajica, problem resen. Sve sto treba da uradite je da skinete matricu po kojoj glavni lik, ujedno i glavni pacenik samo zeli da zaradi kintu kako bi zadovoljio vrlo zajebanu zenu,cerku sponzorusu i maloljetnog sina. Da mu otezaju zivot tu je mnogobrojna familija, kolege sa posla i svi ostali koji mu se nadju na putu. Šef je glavni negativac,a glavna riba Snježana Savić. U zadnjoj epizodi on dobija nasledstvo, miri se sa zenom, cerka se dobro udaje. Za potpuni uspeh serije saradnik u pisanju scenarija mora da bude Ljiljana Pavic , a uvodni song peva Ekstra Nena.

To je vremenski interval od trenutka kad napisete vic na Vukajliji do trenutka kada Selenijum stavlja na njega svoj komentar copy/paste i palac na dole...

Za razliku od izbacivanja Kineza, što se odnosi na nuždu broj jedan iliti mokrenje , baciti Obamu se odnosi na nuždu broj dva to jest puštanje faksa.

Naravno kao i kod prvopomenute definicije, izraz je totalno politički i rasno nekorektan jer je nastao zbog boje kože trenutno najpoznatijeg afro-amerikanca na svetu, a usput nam dobro dođe jer mi tradicionalno ne volimo baš puno Amerikance, a ponajviše ne volimo čoveka koji je njihov precednik.

Crtani za decu i "odrasle". Slican Digimonima i Pokemonima, ova budalastina je razlog za prezir prema drugim, mali milion puta boljim japanskim crtacima (anime). Nisu oni krivi zato sto mi ovde u Srbiji dobijamo najgori trash.
Sa druge strane, igra kartama na kojoj je crtani zasnovan je izuzetno zanimljiva, i pored Magica i WoW-a predstavlja jedan od najpopularnijih TCG-ova (Trading Card Game) na svetu. Pravila su mnogo detaljnija nego u crtacu, a sama igra je odlican spoj taktike, znanja, iskustva, snage karata koje posedujete i srece.

Dugačak tekst koji se pojavi kada se instalira neki program, koji uvek skrolujemo nadole bez čitanja, ne bi li našli neko dugme na kome piše "I Agree, just let me install and play my game already".

Inače, u tekstu je obično napisano sve loše što može da se desi kompjuteru i vašoj privatnosti nakon instaliranja tog programa, kao i sve dodatne zajebancije koje će taj program da instalira, a vi posle da se čudite odakle je to došlo. Sam tekst je namerno napisan dugačko i nerazumljivo, da ga ne bi ste čitali.

Ono što je Floyd u automobilizmu, to je ovaj song u bokserskim, kik-bokserskim, karate, aikido i drugim borilačkim veštinama. Došli ste na lokalni meč mladih kik-boksera, budućih nada, iščekujete borbu, zagrejana atmosfera, i boom - organizator pušta pesmu. Istoimena pesma im podiže nivo samopouzdanja, čak ih toliko duhovno prosvetli da imaju na umu činjenicu da su oni odabrani, neki budući Italijanski pastuvi iz provincije koji će hrleti ka slavi i tituli šampiona. Voziće najbolji auto, imaće nalepšu kuću, skromnu i zgodnu ženu, a i sami će biti darežljivi prema sirotinji. Pesma se završava, blagostanje nestaje. Svaka nova spiritualnost biva zamenjena običnim makljanjem klinaca sa ulice. Ostao je samo fenomen "tigra" u najavi meča.

Apsolutno svaki dan na bilo kom raspustu prosečnog srpskog školarca (bilo da ide u osnovnu ili srednju školu). Svaki dan je copy-paste onog predhodnog.

Najrealističnija surova metaforika prikazivanja života.
Slaganje situacija u dela, koje nam naizgled nasumično baca s neba neka viša sila. Kada uradimo nešto dobro, kada sklopimo kockice tačno kako treba, dobijamo naše dragocene ''poene''... To kratko osećanje uspeha i samozadovoljstva, stvoreno samo da nam zamaže oči iluzijom da je to što smo uradili značilo nešto... Da ne sagledamo celu sliku, ceo apsurd postojanja.
Te dobre stvari koje smo uradili brzo nestanu, zaborave se, obriše ih pesak vremena, i poeni ubrzo ne znače više ništa. A greške, greške ostaju tu... I gomilaju se... Gomilaju se sve dok ih više ne možemo ispraviti ispravnim potezima. Dolaze nam figure koje je sve teže uklopiti, a igra samo nemilosrdno povećava brzinu sve više i više, i tu nema pobednika. Kraj je neizbežan, i svakog stigne kad-tad. Oni dugi blokovi koji nas spašavaju prestanu da dolaze kada nam najviše trebaju. Iza nas ostaje ništavna haj-skor tabela, a od nas samo jedva čujni eho u egzistenciji... Skoro kao da smo i mi tu nekada bili, i nešto ''značajno'' uradili.

Love Hunters je novosadski hard rok bend koji je, nazalost, danas potpuno zaboravljen od strane onih koji slusaju ovu vrstu muzike. Njihove pesme poput Love is hell, Kim, Living for the others, Oh revolution i druge, ostavile su neizbrisiv trag na generacije koje su imale priliku da uzivaju u njihovim svirkama. Mladjim generacijama ostaje samo da zale sto se nisu rodili malo ranije...

Skup termina preuzetih iz video igrica koji se silom prilika upotrebljavaju pri ovakvim uslovima.

Generacija odrastala 90-ih u Beogradu dobila je svoju prvu ikonu. Davor Bobić, poznatiji kao Mos-Kri, spiritus movens beogradske hip-hop scene, preminuo je 25. avgusta u ranim jutarnjim časovima u Beogradu.
Frontmen grupe Prti Bee Gee Mos-Kri ostaće upamćen kao jedan od najharizmatičnijih liričara novog rap talasa koji se oblikovao 90-ih, a isplivao na površinu u poslednjih par godina. I pored medijski eksponiranijih sastava kao što su Beogradski Sindikat, VIP i njihovih debi albuma koji su definisali scenu, mnogi će život u Srbiji s kraja 20. veka zauvek radije vezivati za brutalno iskrene fatalističke rime i jedinstvenu pojavu osobe koja se krila iza pseudonima Mos-Kri.
Neporecivo najtalentovaniji autor i tekstopisac u grupi, Mos-Kri nikada nije dominirao Prti Bee Gee numerama. Njegove kratke, mrzovoljne deonice, uglavnom umetnute negde između, kod fanova su posebno vrednovane i dočekivane kao kulminacija bolnog Prti humora, momenat koji se nestrpljivo iščekuje kroz čitavu pesmu.
Reputacija Prti Bee Gee repera kao antiheroja srpske hip-hop scene proširila se prestonicom nakon što se Radio SKC prvi usudio da emituje psihodelični demo snimak Pajp, koji je ubrzo postao underground fenomen.
Okarakterisani kao heroin-rap, Prti Bee Gee su brzo privukli pažnju starijih hip-hopera autentičnošću svojih tekstova i beskompromisnošću muzičke podloge, i mlađih slušalaca sa imidžom zabranjene muzike koja se ne pušta u prisustvu starijih ukućana.
Ubrzo nakon toga, kreće i kontroverza u okviru hip-hop zajednice oko toga da li je s Prtijevcima rap konačno otišao predaleko. Opravdano se postavilo pitanje da li Prti Bee Gee svojim opisima džanki svakodnevice glorifikuju narkomaniju. I dok se muzička javnost pitala kako se suočiti s brutalnošću sadržine njihovog albuma Grejtes THITS, većina tranzicione omladine prepoznala je iskrivljeni smisao za humor, rečnik i duh koji se iz noći u noć provlači kroz prljave beogradske haustore, i oberučke je prigrlila ovaj debi.
Mos-Krijeva zaostavština mora se shvatiti kao poslednja inkarnacija podžanra koji je započeo zagrebački sastav Bolesna Braća, koji je na srpskom tlu doveden do nivoa apsurda preko bendova poput Bad Copy i celokupne ekipe okupljene na potezu oko autobuskih linija 43 i 23.
No, za razliku od Bad Copy i ostalih napušenih repera koji su se često gubili u stratosferi, Prti Bee Gee uvek su bili čvrsto vezani za društvo i svakodnevicu. Urnebesni opisi pokradene rodbine, dilera dizelaša, presretnutih poštara i ostalih dogodovština iz kraja, slušaoca su ipak na kraju ostavljali s lošim ukusom u ustima. Rap kod nas nikad nije zvučao realnije. Ukoliko se narkomanija definiše kao beg od stvarnosti, Mos-Kri je bio strejter.
Mos-Kri je svojim iskustvom, iskrenošću, inteligencijom i smislom za humor osvojio rap zajednicu i ubrzo postao neka vrsta lokalne maskote, čovek o kome su svi pričali, koga su svi znali i koji je svojim prisustvom širio pozitivnu energiju. Pojava koja izmamljuje osmeh i prenosi dobru karmu.
Osim kao tekstopisac i reper, Mos-Kri će ostati upamćen i kao talentovan radio voditelj i sjajan šoumen. Nepredvidljivi nastupi Prti Bee Gee-a, kao retke zaista uzbudljive svirke u gradu, privlačili su i publiku koja inače ne bi došla na hip-hop žurku.
Beogradski crtači grafita su, nažalost, iznenada pred kraj leta dobili novi zadatak. Domaći hip-hop dobija svoju prvu žrtvu, koja će nas sa zidova i dalje pratiti i donositi nam sreću. Ako su iskrenost i autentičnost parametri po kojima se cene reperi, Mos-Kri je sigurno najveći domaći MC svih vremena.