Ljuti protivnici seljacizma u Srbalja.

Vremenski oblik u izražavanju Proevropskih političara, koji svaki put kada treba da predje u prezent, postaje opet futur...Kratak opis, daleko nedostižno vreme...

Osoba koja ostavlja odjeću gdje god stigne.

Uzvik desnog krila jednog prosečnog šumadijskog betonligaša nakon što pređe krkana iz protivničke odbrane. Takođe, koriste ga i navijači domaće ekipe kada centarhalf gostiju promaši loptu ili se oklizne o džombu na pašnjaku. Izraz sam po sebi nema nikakvo značenje, al' štaš, takvi smo ti mi Šumadinci, to ludo pa bog.

Obično, trenutak u kome se trudiš da uradiš nešto, mada ni sam nisi siguran da ćes uspeti načinom koji trenutno koristiš.
I tako, češce sa optimizmom, radnju privodiš kraju, kad ono, neočekivano zasereš, i čekaš da ti se tlo otvori pod nogama...

Rupa je rupa, i jes' da kurac nema oči, jes' da je u carice k'o u magarice, i da od birača nema jebača, ali linija prosto neđe mora da se povuče. Ona povlači tu liniju, ruši sve standarde. Nema tog junaka koji bi se s njom u megdan uhvatio. Nema te količine alkohola koja može da je izgura u kategeoriju ''jebljivih'', nema te nejebice koja opciju jebanja tog stvora kategoriše kao prihvatljivu. Radije kurac pod sjekiru neg' u njenu vulvu.

Nebirači obično iskopaju neku dobru karakteristiku kod svake prikaze, ali ovaj stvor nema ništa. Ni najbolesniji japanski fetišari ne bi na njoj našli izvor seksualne fantazije.
Ona je ispod kriterijuma čak i kad kriterijuma nema. Na skali od 1-10 ona je minus 16. Skrndelj i grob joj se rugaju na velikom odmoru.
Ubica erekcije. Istrebljivač potentnosti. Bijela kuga. Kurčev dušmanin.

Sve češće mislim da se radi o blindiranim vratima.
Kad me presretnu dežurni učenici i dočekaju nadrndani profani, pomislim da ulazim u zatvor, a ne u školu.
Lakne mi i kad izadjem.

Gomila suglasnika koje svako malo američki voditelji deklamuju, lomeći jezični mišić. Jebote, zar nije jednostavnije nasloviti radio ”Es”, ”Soliter”, ”202” ili čak ”Dženarika”, nego poslagati neke nehumane suglasnike?
Glupi jenkiji.

Žalopojka iskrenog ljubitelja dobre rakije za prosipanjem iste od strane nekog nemača pojma o njenoj vrijednosti!

Podla penetracija u zdrav mozak od strane neinventivnih, gramzivih, a često i lenjih filmadžijskih kružoka iz komercijalnog taloga sedme umetnosti. Prevara afirmisana kao efektivan recept kojim se kamuflira prazna priča. Narodski rečeno - obrt na ludilo, gde je titular tog ludila sam protagonista.

U to ruho se odeva svakojako pretenciozno smeće od filma, na radost duše samozvanih filmofila, štovatelja velikog platna i ostalih kurtončića. U pitanju je klasična mamipara dizajnirana po kalupu prosečnosti i krojena po meri potrošačke mase averidža. Onih koji će se, zavarani iluzijom kakve umetničke dubine, samozadovoljno brčkati u plićaku.

Rečenica iz reklame za čips koja budi maštu jer je upućena opasno dobroj ribi... U krajnjem slučaju može se shvatiti na razne bezobrazne načine..

Kad poćneš pričat svim balkanskim jezicima i dijalektima usled svakodnevnog kontakta sa ljudima iz različitih krajeva. Pritom ne govoriš skoro ništa pravilno.

Dizati se na palčeve nogu

Neizbežna peckanja simpatizera Partizana i Crvene Zvezde posle derbija.
U 21. veku se ta provociranja uglavnom odvijaju na globalnoj mreži.

Kibnuti, šturnuti, podbrusiti pete. Uglavnom znači prekinuti svoju prisutnost na nekom mestu.

Deo dosijea svakog klinca i/ili klinceze sa sela, odnosno nekoga ko je bar boravio na selu kod rodjaka (na raspustu). Nije bilo tesko biti umesan u taj "zlocin". Naime, svaki put kad otisli na igranje s drugarima, odmetnuli bi se i u neku avanturu. Krasti komsiji jabuke u nekom sokaku je bio cist gust! Dok komsija (ili komsinica) ne izadje i pocne vitlati s kaisom, vilama, grabljama, metlom ili cime vec sto mu bude pri ruci. Kletve su bile: "Znam ti ja tvog cacu i mater! Vid'ces ti mali, j'bem ti Sunce zareno... Znam ja di ti zivis!" i sl. Ali koga briga!? Najeo si se, jos i munuo par komada tokom bezanije. A i imaces sta da prepricavas tom istom drustvu sledecih nedelju dana.
E gadno je bilo jedino ako te komsija uhvati i 'za uvo' odvede kuci. Pa jos ako je cale nadrndan jer mu fica ne radi zbog tamo neke svecice... Neces sedeti pravilno sledecih nekoliko dana od modrica.

Sleng koji se koristi u situacijama kada se ne slažeš sa govorancijom kojom baron pokušava da te obasipa. Spust na zemlju liku koji ubija u pojam i čija priča preljeva ko patriotski govor Bogoljuba Karića. Način kojim daješ do znanja ortaku da mu je spika trula ko list u jesen, a da su šanse da se ostvari san koji ti prepričava toliko velike, da ih ni metuzalem neće doživeti. Malo morgen služi za gašenje radioaktivnih gluposti koje ni Gajgerov brojač ne može da izmeri, gluposti koje se šire kao tifus među našom vojskom u I svetskom ratu. Priloška odredba za nikad.

Malo morgen će američko zlo doveka da hara svetom, malo morgen će Ana Ivanović da se vrati u formu od onomad, malo morgen Tom Kruz nije sektaš, malo morgen je Merlin Monro ubijena, posle 7000 tableta za spavanje koje je popila u svom životu. Morgen Pižon sam sastavlja reprezentaciju, morgen Džon Malkovič nije najluđi glumac ikada, a Norton najharizmatičniji. Morgen će Bred Pit I Di Caprio da dobiju Oskara nekada, kao i Dule Vujošević da izgubi meč, a da na konferenciji ne krivi korumpirane sudije. Morgen Čeda forsira jednakost iz ubeđenja.

Izraz koji se na jugu koristi za "slatko". I dok se u svetu juri za skrivenim blagom, nama seljacima blago i kocka šećera. Odavde i izrazi: zablagniti i blagačko.

Utopi se da ne potoneš .

Živeti istetoviran maskirnim šarama. Sent Kamelona slaviti a svom Svetom Georgiju reći: Jebiga Đoko, mor'o sam, ne znaš ti kakve su ove aždaje ovde.

Nije da ne znaš ko si, ali brzo provališ i ko su i kak'i su i ti međ' koje si doš'o i da baš ne mirišu tak'e ko ti. I trudiš se, al' baš se trudiš da budeš kao oni, da prekrojiš svoj pazl po njihovom šnitu, da te ni rečenica, ma kakva rečenica, reč jedna jedina, ni pogrešno akcentovano slovo u njoj, ne odaju.

Kada se ringla ispod bosanskog lonca usijala, jebo je i onaj ko je uključio i onaj ko je zaboravio, i kad je po po rahmetli avnojevskoj materici krenulo da se koka, razleteli se Bosanci ko kokice. Po Srbiji, Šokačkoj, Deželi, Alemanji, Beneluksima... Do Australije, ma šta do Australije, do Ognjene zemlje poneki zemo frknuo.
Posle početne đe ste pičke, stigo Boske, štaće pičke popit faze, opora realnost polako i u tvrdu lobanju ugura svest da ništa ne uspeva da rastera druge kao neuspeh, a da dijagnoza izbeglica nosi i neizrečeno: neizlečivo i preporuku: smestiti ili u izbeglički centar ili na društvenu periferiju.

E ne’š ga majci, ja da sam donji hteo biti, ja bi ost'o pod balijama/ustašama/ćetnicima. Nema tu kako mora, nego kako treba. Monako je mog'o doć u moje selo, a mom selu u Monaku mesta nema? E nećemo tako Dino! Ako je tako neću ni ja u monahe, odo u Monašane... Ekavac, ikavac, špreha, ženi pegice crta da se ne razlikuje od pirgavih kona... Sve radnje radi... Jebe mu se sa čim je burek, neki kurac moraš jest'. Slađu sanja, Katrin zove darling. Na karoserijema prefarbanih TAS Golfova zasijaše znakovi mercedesa, fiata, audija...

Čunu moju će provalit' da nisam odavle. Što mi rodženi Odavlani kažemo: Oj živote, čudni algoritme.

I taman uspeš, kad sa uspehom dođe i poražavajuće saznanje: u toj priči tebe više nema.
Plakao bi kad pogledaš đe čoek. Plakao bi, al nema ko da plače. Nema čoveka. Niđe ga, ispario u havu.

Jedina osoba u celoj grupi koja sigurno zna gde su toaleti, najjeftinije prodavnice suvenira, pijace sa robom za švercovanje i točeno pivo. Često znaju i dosta o istoriji i kulturi mesta u kojem se nalazimo, ali ih to niko nije pitao.