Najčešće osoba u pubertetu koja zaista želi da svi gledaju u nju kao u televizor (i više ako je moguće) odnosno želi da bude primećena. Zbog toga (ako je žensko) nosi tonu šminke, štikle na kojima ne ume ni da hoda, neke krpice koje bi trebale da predstavljaju odeću i (ako je muško) ejr maks, novu najk trenerku iz Italije (čitaj - buvljak) ili neke ultra šmekerske naočare za sunce koji nosi sponzor menadžera Šabana Šaulića. I da, sve su to mamini šmekeri, tatine princeze, seksi ribe, mačkice, tigrice. Slike neću ni da komentarišem...

Kada te mrzi da sredis ikonice na desktopu...

Babe koje prodaju cvece na pijaci, s' brci k'o u vuci.

Novi kulturo-umetničko-religiozni pravac, koji se ugleda na keltsko-germansko-nordijsku kulturu i tradiciju. Vrlo je raširen u oblastima sa svežom nacionalnom svešću, koja u nedostatku svog nacionalnog identiteta, pribegava adaptaciji gore pomenutih.
Ovaj trend je naročito izražen u muzici (tzv. folk-rok), slikarstvu, stilu oblačenja i sl.
Nesrećna je i verzija slovenskog staroverja, pod okriljem keltiša, što stvara podlogu za razne neonacističke pokrete i ubeđenja.
Sličnog značenja je i gotiš...

Jedini način da se ljudi isteraju iz kuće.

Opis lika sa osmehom gde su zubi vrlo usamljena i retka pojava. Četkica ovim zubima prilazi samo od slave do slave, u slučaju neke opklade, čuda gospodnjeg ili pretnje pištoljem. Ovaj osmeh je poznat i kao "trči, trči, pa zub".

Kazemo za covjeka koji ne vjeruje u toalet papir.

Radili su sklekove,
ja sam pio lekove
i voleo Puškina x2

Kao juče sećam se,
jedne male iz petog be

Gajio sam nadu,
al ode za Kanadu
i tamo se udade. x2

Kao nekad, slike su
tu ispred očiju

Ali više nema
Njene bluze plave
Njene kose garave x2

Kao nekad, vidim sad
U vrtlogu sećanja

Kako holom hoda
lepa ko sloboda
princeza svih nemira x2

Kao davno, sedim sam
I okružen knjigama

Ali Puškin više
me ne inspiriše
mladost je prohujala x2

Stranski naziv za ful opremu (hard i soft) svog nabudženog života koju nam preko leta prikažu “in vivo” dragi gastarbajteri-od GPS, mp8 sa i bez cirkona, do Nokie sa 18 megapiksela i palmčića koji, mogu i da lete, ako znaš dobro da ih podesiš. Što im je veći badžet, više može da se vidi,… dok im jednog dana Milojko i Živadin ne pojebaše znanje s svoju Ladu Turbo caravan Special Agrartourismo kad nasrnuše na nji'ov Mercedes, tu negde kod raskrsnicu…ima slike …sve stalo u onu Nokiu od 18 Mgpxls.

Ako se nalazite u nekoj vukojebini gde nema interneta,a zelite da ostanete u kontaktu sa prijateljima na Facebooku - umesto vas radim sve navedeno,za veoma povoljnu cenu:

Citam poruke i odgovaram na iste,stavljam lajkove na pesme,slike i sve ostalo (na sta moze da se stavi lajk),komentarisem statuse,prihvatam/odbijam prijateljstva,grupe i stranice,a sto se igrica tice,mozete izabrati najvise 3 koje cu igrati umesto vas (garantujem odlican skor)...Sve sto mi je potrebno su vasa e-mail adresa i password.Nacin placanja - po dogovoru.

Kompozicijom se danas naziva sve i svašta.
Neki nadobudni i polupijani slikar nabaca boje na platno pod utiskom rakije ili trave i onda na izložbi prosipa mudrost kako je to postmodernistička kompozicija boja, a u stvari sprej-umetnici lepše slike nacrtaju na kompoziciji železničkih vagona.
I u muzici nije bolja situacija. Verujem da se Mocart, Bah i Betoven prevrću u grobu kada čuju šta se sve na grandu naziva kompozicijom, a pritom ta kompozicija ne zvuči puno bolje od železničke kopozicije u pokretu.
Mala ispravka. Betoven se ne prevrće u grobu. Ogluveo je na vreme i sebe poštedeo bede.

Svako od nas zna takvog. Nije on lazan moralista... vec jednostavno.... gnjida od coveka koja ucini da se mi ostali, normalni ljudi, osecamo jadno. Nedovoljno dobro.
To je onaj dukatlija koji na prosto i jednostavno pitanje drugara "Je li, jebes li ti to?" odgovara retorickim pitanjem "Kad ces vec jednom da odrastes". To je ona nafurana kucka koja ne zeli da ostavi polugole slike na drustvenim sajtovima jer ne zeli da je gledaju kao sise i dupe. To je onaj klinac ispranog mozga koji na poziv drugova da ruse i pale svoj grad odgovara da ne zeli, da to nije u redu i da to nista nece promeniti na bolje. To je ona balava klinka koja volontira u no-kill azilu i ne jede zivotinje.
To je onaj drkavi deda koji ne gleda maloletnice u dopicnjacima. I ona dosadna baka koja ne zeli da slusa traceve iz komsiluka vec zeli da slusa baljezganje svog unuka koji sanja da svira pred 20 000 ljudi. To je onaj mutavi sredovecni covek koji jos uvek voli svoju zenu kao pre 20 godina. To je ona glupa i nesnalazljiva zena koja u svom muskarcu vidi i najboljeg prijatelja i ne krije koliko je novca potrosila na novu torbu. To je ona izdajica od prijatelja koja ne zeli da nas podrzi kad napravimo sranje.
Medju nama su i cine iz dana u dan da se osecamo lose zbog toga sto jesmo. I ne pozelimo nikada da budemo bolji ljudi.

Bet and WIN- jedan od najvecih lanaca kladionica.

Ta kladionica je, izmedju ostalog, sponzor Reala, Milana i Bajerna iz Minhena.

BWIN je primer da globalizacija i kapitalizacija nemaju granice- "ustanova" koja je zaduzena za procenjivanje sansi (davanja kvota) za sportske dogadjaje, istovremeno moze da bude i sponzor timova u tim takmicenjima! A Liga sampiona nije neprofitno udruzenje gradjana.

Oni su uzrok sto okoreli kladionicari sada, pored vremenskih uslova, forme igraca, porodicnog stanja istih, atmosfere u klubu, rezultata u poslednjim utakmicama, pokosenosti trave i slicnim zezalicama, moraju da razmisle i- ime cijeg sponzora tim ima na dresu. (Slike)

Oni su bili u pubertetu za vreme embarga. Oni mrze sve neevropsko, a najvise mrze dizelase i fensere. Njima novac i markirana garderoba ne znaci nista. A i zasto bi, kad to nista nije znacilo ni Dzimijima (Hendriksu i Morisonu). Oni proklinju dan kad su se rodili u ovoj zemlji, a pritom ne cine nista da je ucine boljom. Oni se prave i da mrze svoju popularnost zarad svog kvazi-nihilistickog shvatanja sveta oko sebe. Ali, sa druge strane, oni ipak gostuju u emisijama Jelene Bacic-Alimpic. Doduse, ispod sakoa nose majicu sa logom Ramones-a...ali ipak gostuju, mrzovoljni. Oni svoj hleb zaradjuju koketirajuci sa "elitnim" slojevima ovog drustva, koje navodno preziru, a kojima se nezvanicno slihtaju zarad nastupa u nekoj ciganskoj operi, ili par stotina eura dobijenih pojavom u nekoj domacoj seriji o zemljoradnicima. I oni sebe uzasno mrze zbog toga. Njih ima puno, i nije ih tesko prepoznati: oni i kad imaju novca za Armani gilje, oni i tada kupuju Starke...Oni imaju replike slika Endi Vorhola u dnevnoj sobi, bezobzira sto su te slike ruzne ko Marija Serifovic, ipak je to Endi Vorhol...oni spavaju u onim odvratnim i neudobnim kariranim kosuljama koje je nosio Kurt Kobejn, muce se i spavaju. Njima je najtuzniji dan zivota kada je umro Milan Mladenovic. Oni se uvrede kada im kazete da je on umro od droge ("ne, neobavestena seljacino, on je umro od raka pankreasa!"). Oni misle da su alternativa, a ne shvataju da ih ima toliko, i da su svi isti, i da time cine mejnstrim. Za njih su sportisti glupi, jer imaju trenera koji im govori sta da rade. Oni jednostavno ne trpe autoritete. Oni ne mrze Hrvate, jer su na svirci Elektricnog Orgazma 1998. u Cacku upoznali Hrvata koji je normalan. Vau. Njima je neizmerno zao sto nisu prisustvovali nastanku new wave-a osamdesetih. Oni svakog dana proklinju sudbinu sto nisu osetili miris zagusljivog SKC-a '85. i pusili dzoint sa Canetom iz Partibrejkersa. Oni su ubedjeni da su rodjeni u pogresno vreme. Njihova neshvacenost im omogucava da menjaju misljenje o svemu kako im volja, jer ostali, neumetnici, "to jednostavno ne razumeju". Oni su hiljadama svetlosnih godina ispred nas. Oni grcaju u suzama zbog razrusenog Kraljeva, ali nista jebeno ne rade po tom pitanju. Oni su buntovnici bez razloga, koji su u srednjoj skoli citali Rat i mir ne zato sto su morali, nego zato sto su to hteli. Ali oni nikada ne pricaju o tome. Ali se uvek nekako postaraju da mi smrtnici saznamo sve ove stvari, ali na taj nacin da ne ispadne kako se oni hvale. Oni svoju cigaretu polako puse dok gledaju u daljinu, i ne slusajuci "nas ostale" sta im pricamo. Ali su dovoljno vaspitani da nam ne kazu da ih smaramo. Gordan Kicic, Sergej Trifunovic, Nikola Djuricko, Dimitrije Vojnov, Marko Vidojkovic, Djule Van Gogh...mozda to ustvari i nisu njihova prava imena...Mozda su to samo njihova ovozemaljska imena, i mi necemo biti udostojeni saznanjem o imenu nihove planete, kao ni njihovoh pravih imena. Oni mrze Gucu, a na Exit idu inkognito. Oni su neizmerno ljubomorni na stariju generaciju glumaca i umetnika uopste, jer su ti ljudi ustvari i znali ponesto o glumi, pisanju, pevanju...ali to nikada nece priznati, jer im to ne dozvoljava njihovo besprekorno vaspitanje iz "kruga dvojke".

Gospođa koja je, kao mlada, imala samo jedan cilj : da se bogato se uda.

Čim je to obavila, posvetila se drobljenju: o humanitarnom radu, zdravoj i balansiranoj ishrani, udobnim cipelama, najaktuelnijim destinacijama za letovanje, zaštiti pasa lutalica (potresla se oko Mile)itd.

Ona pasionariano prati žutu i bezbojnu štampu, kupuje sva izdanja stranih novina, drži do uređenja stana koji renovira 3-5 puta godišnje, kupuje i kači slike po zidovima jer obožava umetnost...

Izbegava da rađa decu, ali ako bogatun zapne - svešće broj porođaja na minimum i broj dadilja na maksimum.

Mislim da je perica kad je porastao postao vukašin95

jedna od tri Beogradske rajske reke, ona u koju utiče kanalizaciona cev najvećeg obima, sa svim svojim govnima, leševima i albino aligatorima. sav taj kompost organskog porekla, svi ti kriminalni pobačaji, kesice heroina i hektolitri deterdženta. tone rastvorene celuloze guzobrisa, pocepane slike i opušci. poslednje poruke, iscepano intimno rublje, radioaktivan otpad, kafeni soc, farbe i razređivači. pokvaren kiseo kupus, amonijak isteklog trajanja, razloženi delovi tela iz pokvarenih zamrzivača, kiselinski ostaci hrane alkoholičarskog izbljuvka, usirenih uložaka i kučećih govana. isečeni nokti, raskuvane kosti i prokisle supe. klupčići dlaka, slojevi kože, bubašvabe i pacovi.
e sve to stane u jednu čašu česmenske vode.

gotovo, kraj, arivederči

Stadijum pijanstva kojim mogu da se pohvale samo alkoholicari profesionalci. Nastaje izvijanjem vremena cime se stvara blaza ili jaca amnezija u zavisnosti od staza alkoholisanosti.

Izjava , koju svaka natprosečna devojka sprovede u delo , nakon konstatacije da u bojleru nema tople vode ni za plačinjanje, a kamoli tuširanje.