Nešto odvratnije od pasuljare, kurva nad kurvama. Ako zbog nekoga treba uvesti prostitutkama penziono i zdravstveno osiguranje, onda je to ona. Moždane ćelije joj nije pojela kokoška, nego koks kvaliteta bugarskog pirinča, a veličine šećera. Mršava je kao nolajferova podloga za stolicu, a slatka ko kad opereš zube najjačom pastom i navališ na šljive.

Ona ima stalne mušterije, svoje ortake letargičare, a u poređenju sa njom ti je i poster Jelene Karleuše afrodizijak. Nju gaze samo drugari kokainci, a čak ni dukatlija je ne bi pitao da mu učini uslugu. Uprokos tome je primila više gostiju kod svoje pične membrane od Dženifer Eniston. Gladna je koksa ko ti hleba, kad se posle šest sati kupanja u bazenu vratiš kući, a udarali su joj više šamara, ne bi li se povratila u život, nego Roki Balboa onim jadnim prasićima pesnice po butkama.

Hvataće se jednom za glavu. Iskijaće im na nos sve što su uzeli, oteli, sve što su ukrali i sebi sagradili, iskijaće im stanovi, vile i bazeni. Ako je išta čovječno ostalo u njima, proradiće savjest sto su nečiji život unistili i snove uskratili, što su nečija djeca gladna i bosa ostala. Iskijaće im na nos svaka skupa večera, svako putovanje, svaki skupa narukvica i dobro auto, svaki komad markirane odjeće. Zaboljeće ih svaka suza i svaka nedaća koju su drugom ostavili, svaka hladna prostorija koju mali čovjek nije mogao da zagrije i svaki prazni sto koji mala zena nije mogla da popuni. Osjetiće bol koja se odavno uhvatila kao paučina po uglovima naših uspomena.

Ostaće ovo možda samo kao želja da pravda postoji i da smo isti. Želja, jer se u stvarnosti godinama ništa ne mijenja.

Potpuno štetna rečenica.

Bilo koja šnicla u studentskoj menzi, jerbo se nikad ne da tačno determinisati koja je životinja servirana na tanjiru.

Obicno se zove Marija Rosa ili tako nesto. Ona se rodi, logicno. Na rodjenju je daju nekoj seoskoj vracari ili travarki da je odgaja, jer glava porodice obicno pizdi sto se rodila cerka,a ne sin. Tako da oni zamene decu. Ona tako zivi u blazenom neznanju,bere cvece,lovi pastrmke i veze goblene koje prodaje na buvljaku...Tamo negde oko 17og rodjendana upoznaje sina najlovarnijeg coveka u kraju (a obicno je to ona beba sa kojom su je zamenili). oni se zaljube i on nju uglavnom deflorise na poljani ili kod potoka,zaklinju se na vecnu ljubav i tako to...E sad,prica ne bi bila prica kad bi njima dali da se vencaju. Onda se neko seti da ih razdvoji uz buljuk suza,slina i slicnog. Prica takodje mora da se,sem u selu, odvija i u gradu-predlazem MEhiko siti. Ona dodje u grad(cesto trudna,al cale ne zna da ce biti cale), i tamo zivi u socijalnom stanu i snalazi se ko riba u vodi u gradu iako pre toga nije znala ni sta je uticnica za struju. Kad rodi dete, mali/la obavezno mora da se zove po caletu,jer suprotno "ne bi bila fora". Posle neznamkoliko vremena,neko iz tabora Zle Porodice (njene porodice) je vrbuje i ona pocne da radi u porodicnoj firmi, iz vezenih 'aljina pocne da nosi napicene kostime i stikle od 12cm, radi i u Wordu i u Excellu, govori deset svetskih jezika, i sprema doktorat iz nuklearne fizike,ali jebiga...ona i dalje pati za Hose Miguelom Korkuerom del Toresom koga, iako pati za nasom glavnom likusom,nista ne sprecava da krese naokolo. Zatim se oni nekoliko puta pomire i rastanu, jer se tu umesa neka odvratna bicarka koja hoce glavnog baju samo za sebe. Da sad ne bih smarala,na kraju (obicno oko 1000. epizode oni se vencaju u crkvi uz blagoslov virhensite del gvadalupe),ona nosi vencanicu kojom mozes pet puta obmotati zemljinu kuglu,nasledi kes i sva srecna odlazi sa svojim dragim ko zna gde.

Intrigantno psihološko (psihopatsko?) stanje konstantne nedefinisanosti povodom sopstvenog osećaja gladi, pri čemu nasuprot uvaženom mišljenju da gladost i sitost određuje količina hrane u stomaku (šećera u krvi), osećaj "ženske gladi" definiše situacija, jelo i štagaznam, položaj zvezda i jupitera... Neki kurac nevezan za glad.

Osobe ženskog pola čije je radno mesto šalter. Radno vreme im je najčešće od 8 (čitaj pola 9) do 9 pa sledi pauza od 2.5 sata, tokom koje popiju 13 kafa, podgledaju u šolju jedna drugoj, ispričaju šta je koja juče kuvala, da li je Hose Armando konačno poljubio Esmerladu kojoj je izrasla ruka bez koje se rodila i pretresu sve moguće tračeve iz preduzeća u kom rade, tipa da li ona plavuša iz komercijale spava sa šefom računovodstvenog odeljenja i slično. Nakon beskonačne pauze otvore šalter i najneljubaznijim tonom kažu "Reci", a ako imaš sreće možda čuješ i "Izvoli". Kada, nakon višečasovnog čekanja kažeš šta ti treba, uglavnom one ne mogu da ti reše problem, jer je za to, po običaju neko drugi odgovoran. U slučaju da im se suprostaviš i otpočneš verbalni duel,braneći svoja prava, zatvoriće ti šalter ispred nosa. Čudno, ali nekako su te šalteruše uglavnom žene srednjeg doba, koje je počeo da drma klimaks što dodatno povećava stepen njihove neljubaznosti.

Svaki oblik povećane fizičke aktivnosti koji se planira kako bi se nadomestilo enormno prejedanje koje je na pomolu.

Često stanje u poštama, bankama, na kasama supermarketa...

Jedna od stvari koje postoje samo ako verujemo u njih

kada iz frizidera izvadis sarmu pa u potrazi za pavlakom pojedes jos i 4 prsute 2 jajeta i 3 sira :)... a pavlaku ne nadjes

Stvar na koju okolina krivi manjak apetita/ne mogucnost da se pojedu Himalaji hrane koji se isporuce na tanjir (pogotovo kod devojaka).

Pomažu da se činjenice lakše svare.

Obično brate sa pridevom napaćeni po potrebi. Na žalost sve češće se koristi.

Dvosmisleno savjetovanje drugarice da nešto pojede.

Pušiti posle dijagnoze raka pluća. Šmrkati spid na oporavku od infarkta. Poći u lov sa ekipom posle neprespavane pijane noći.
Svaki svesni hod u smrt. Najčešće plod poroka koji zamagli osnovne čovečije intuicije, osim naravno reprodukcije.

Savršen primjer ekonomičnosti i praktičnosti. Ljudi, ugledajmo se na njega.

Maltretiranje od strane Roma na ulici, autobuskoj stanici...

Posmatrano sa fiziološkog aspekta, u većini slučajeva gotovo isto kao i svako drugo pišanje. Ipak, za razliku od klasičnog cijeđenja pitona naspram wc šolje ili pisoara, koje je prilagođeno širim narodnim masama koje su opet mahom sastavljene od muškaraca prosječnog odnosa testesterona i epitestesterona, pišanje iza drveta ima značajnu društvenu vrijednost jer vas izdvaja od ostalih kao alfa-mužjaka.
Pišanje iza drveta takođe se od onog što se može okarakterisati kao prosječno pišanje izdvaja i po tome što nam dozvoljava da bar na trenutak osjetimo duh praistorije u kojem si šetao gole močuge i lansirao sve vrste fluida iz iste bez ikakve potrebe za skrivanjem od okoline. Takođe, znatno je korisnije za razliku od pišanja po keramici ekološku vrijednost jer pozitivno utiče na vegetaciju a i sama ideja pišanja po keramici je krajnje bolesna kad se ima u vidu da neka tamo gladna đeca u Africi nemaju ni wc papir.
Sve u svemu može se reći da se radi o još hardkornijoj verziji pišanja u haustorima, praćenoj razmjenom hladnih i gotovo ubilačkih pogleda sa slučajnim prolaznicima.

Izgovor za sve i svašta (može se koristiti i Slobodan Milošević).