Jedna od retkih manifestacija koja se završava na IJADA a da se ne radi o jelu i piću.

Čovek, koji je postao guverner Narodne Banke Srbije posle “5.oktobarskih promena“ 2000. godine, a da nije umeo ni da se potpiše.

Faza u kojoj većina normalnih osoba ima smanjenu uračunljivost i nije svesna posledica onoga što činu u trenutcima kad' im dozlogrdi.

Poslednja odbrana časti, kad karakter popusti.

Zemlja u kojoj je svako dobrodošao osim njenog sopstvenog naroda.

Kao što se Gali plaše da će im se nebo srušiti na glavu, tako se Srbi panično boje da ih ne ubije promaja. E, sad, ono što je jako zanimljivo s tim u vezi jeste činjenica da se niko ne žali na pogubno dejstvo vetra, iako je, što se tiče medicine i fizike, u oba slučaja reč o najobičnijem strujanju vazduha. Valjda je to tako zato što je vetar prirodna pojava, a promaju napravi neka budala koja se na julskih 40 stepeni drzne da otvori prozor.

Selo u opštini Smederevska Palanka, rodno mesto Stanoja Glavaša, poznato po najvećem broju lokalnih funkcionera po glavi stanovnika u svetu!

Ljigava osoba koja se zahvaljujući ludom spletu okolnosti lagano izmigolji iz svake nezgodne situacije, iako takvo nešto i nije baš zaslužio. Od slavnih ličnosti Rafael Nadal ponajviše podseća na jednog takvog. Što po svojoj fizionomiji, što po sposobnosti da se uvek nekako izvuče iz kaše (baš kao i gaće iz njegove...).

Brblja.

Sredovečni, neretko i mlađi gospodin, koji vuklja crnu đubretarsku kesu za sobom punu praznih limenki, uglavnom pivskih.Ordinira najčešće po parkovima u centru grada gde se skuplja gradska mladež.Ume da prođe pored vas i po nekoliko puta ako ste sa društvom i ispijate bilo šta u limenoj ambalaži, kao i da se zakuca pored kante na kojoj blejite, oprezno čeprkajući i nadajući se pronalaženju limene konstrukcije.Najčešće ume i da usput žicne od nacirkane ekipe sa klupe i po neki dinar, pljugu, guc.Preterano ga gnjave dvolitarke(popularne "krmače") i ima da se zabode svaki put kad ih vidi, jer njegove cipele ne mogu da je izgaze dovoljno, kako bi plastika stala u kesu, shodno cilju da on želi što više ambalaže da ubaci u kesu.Petak, kao i dani vikenda, period su vremena u kojima može najviše da ih nahvata.Ne podnosi konkurenciju, pa ga zato retko kad možete videti da odmara, prvenstveno pomenutim danima.Sve u svemu, radi se o čoveku koga je zemlja uništila na određeni način (šutiranje sa posla ili oduzimanje imovine), a koji nije izabrao da bude Nebojša Stefanović, Velimir Ilić ili Vladimir Đilas.Drugim rečima, izlaz je pronašao u prodaji limenki po ceni 1KG = nekako preživeti i pljunuo u facu šlihtarsko - primitivno - mafijaškom sistemu.

Jedan od milion načina da ti tip koga šmekaš dokaže da je džiber. Nije duhovit, ali bi probao. Ovo je pitanje koje postavlja kad kreće da piša, a sve uz šmekerski pogled i iskrivi-usne-na-jednu-stranu kez.

Pravno lice je još jedna velika misterija u Srba. Da li je pravno lice diplomirani pravnik ili advokat, ili je pravno lice pravna tvorevina sastavljena od ljudi i imovine, koja može biti nosilac prava i obaveza nezavisno od svojih članova, ostaće velika misterija. Ili je pravno lice i jedno i drugo? :)

Jedan od onih lapsusa posle kvalitetne marihuane kad nismo baš najsigurniji koje čulo obavlja koju funkciju pa glasno pipamo, precizno gledamo... Pored toga što su vam se čula izmešala biće potrebno bar nekoliko minuta da do mozga dopre informacija da ste rekli nešto što apsolutno nema smisla. Medjutim u većini slučajeva niko neće registrovati takvu izjavu sve dok vam neko, ko je sasvim trezan, ne ukaže na nju.

Po kolegama iz drugih zemalja se razlikuje ne samo po velicini stomaka i stadima pojedenih ovaca vec i po samom pristupu poslu.

Iznošenje svog mišljenja, pod uslom da se ne kosi sa nečijim mišljenjem.

- tvoj najveci neprijatelj nakon 5 piva i 3 tekile

Tornado, vulkan, cunami... Katastrofe, prijatelju, katastrofe! A onda, dodaj na listu drugo ime najveće pošasti sredovečnog čoveka s dubljim džepom - nezaposlenu ljubavnicu… Jebeni snajper uperen tačno u novčanik žrtve! Vidi sad tornado? Pih… vetrić. Vulkan? Lek za potenc… ovaj, vatra iz kamina. A cunami… jebem li ga… ajde, neka bude pišanje uz vetar? Može.

Priča obično počinje ovako: Gospodinu se odavno ne diže redovno… potencijalna ljubavnica redovno slobodna za dizanje. Dok joj se suši mastilo na diplomi, ona, nezaposlena, ima vremena na pretek. A i magičnu formulu, oličenu u liku baš te sredovečne budale, da to vreme pretvori u novac. Iiiii… ljubavna igrarija može da počne. S njegove strane, ljubav prema njenoj dostupnosti, s njene, pogađate, ljubav prema zelembaćima.

Al’ ne lezi vraže. Nije ona sisala vesla. Neće na čelu ispisati cenu, da ispadne laka. Pustiće da je on odredi. A sloboda nema cenu, kažu pametni ljudi. Zato će dobiti stan u blizini njegove kancelarije, ručkove i večere uz Dom Perignon… letovanje i zimovanje… Dior, Gucci i jebeni Vuitton… i možda njegov levi bubreg, sa gratis šoderom, čisto jer joj se može… i jer gospodin na kraju, osim lošeg bubrega, nema više šta da ponudi. Sledi šut karta.

The end

A osiguranje, druškane, kao kod ovih drugih katastrofa, tu ne pomaže. Nema osiguranja za ludu glavu. Glave, tačnije…

Prvo što svi stranci izjave kada navrate u Srbiju. Valjda nas zato ovoliko jebu...

Izražavanje divljenja i poštovanja prema određenoj osobi. Kada nije dovoljno samo reći skidam kapu. U tim trenutcima se zaboravlja i na moguću netrpeljivost prema datoj osobi, čak i na konkurenciju, ako je postoji među vama. Jednostavno, ona je načinila gest vredan svakog poštovanja.

Kad bi se šalili i nemoguće, ali dobro za nadahnjujući popodnevni razgovor uz ceđenu pomorandžu ili pivo u zavisnosti od potrebne količine onog hormona sreće.

Prosečna pripadnica svog pola može da ima neoborivu sigurnost snagom svog znanja u strukturu antirid kreme od borovnice, u zanosni miris L' eau de toilette od cimeta za jesenje dane ili u performanse ljubičastih dvanaestica od satena sa čipkom pozadi, jer to u svakom pojedinačnom slučaju uvek jeste "kao stvoreno za nju" ali ne i u pristajanje onog muškog stvora uz njen karakter, potrebe i stajling da se ne izrodi sumnja ni jednog trena. Uostalom, bez sumnje nije zanimljivo, i nema potrebne (pre)doziranosti za ono bar nepogrešivo verovanje u njegov osećaj za romantiku. Jer, Taj Čuveni (uvek u nekom periodu i dobro čuvani) Gospodin On, sve zna. On baš sve zna, bitanga, tako uznemirujuće bude blizu i može mnogo da popije, priča o svojim podvizima, sopstvenom penjanju liftom ili stepenicama uspeha i o ortacima sa kojima deli mišljenje da se žene lože na njih i smeje se, a oči mu budu prelepe; govori o nekom zajedničkom horizontu, da ona i on budu još srećniji gde god se nalazili jer su zajedno, reči su lepe, podrazumeva se da su zajedno. Seks? Odličan. I sličan i različit bude za nju, a njegovo odsustvo onda ona dopiše na onoj belini između redova usmenih saopštenja sećanjem na njegov parfem, srculencem, ili još jednim cipelama.

Priča "o nama" je ispunila svoju svrhu.