Uobičajena podela prehrambenih namirnica, na one koje kupujete po prodavnicama i one koje vam keva sama napravi, kako bi se uštedelo u vreme globalnih i lokalnih recesija, skakanja potrošačkih korpi ili želje za eksperimentisanjem mikserom i jajima. Tako se naše drage mame reše da batale kupovinu "kupovnih" namirnica i preuzmu debitantsku ulogu "uradi sam" domaćica. Ovakvi proizvodi su najčešće neuspeli pokušaji pa tako što veće razlike između pravljenog od kupovnog, stvaraju kod one izbirljive dečurlije još veće predrasude da je sve "kupovno" bolje.

Reč presuljati dolazi iz srca Šumadije, izvedena je iz glagola suljati se pa ću prvo njega pokušati da opišem. Suljanje je neželjena i svakako neplanirana vožnja nizbrdo guzicom po neravnom tlu pored kakve stazice ili puta i tom prilikom dolazi do direktnog bliskog kontakta guzice suljača (onaj koji se sulja) i neravne zemljane podloge protkane travom, grančicama, lišćem, kamenčićima i raznim drugim samoniklim kurcobocama pri čemu se javljaju i - ni malo zanemarljive, sile trenja. One se manifestuju u zavisnosti od telesne težine suljača, podloge, distance i ugla suljanja kao glavnih uzročnih faktora brzine suljanja. Ovako nastale sile trenja svojim intenzitetom dovode suljača u nimalo prijatno stanje – naime, guzica suljača, po narodnom izrazu, počne da BUČI, a obično se i tegetNE pantalone (u zavisnosti od sakoa – ako je sako braonSKI onda su pantalone tegetne, ili obrnuto – nikako isto) skroz izderu a isfronclane gaće okićene čičkom se same navuku do ispod plećki. Neretko se na putu suljača do konačnog zaustavljanja suljanja u nekoj vrzini - uz neizbežni čičak - nađe još poneka bodljikava travka a oće i kopriva da mu se dogodi i to obično na kraju suljanja. Posledice suljanja bi bile znatno blaže kad sam suljač ne bi, iz urođene navike, jednom podignutom rukom balansirao, a drugom čvrsto prikivao kapu ili šeširče na glavu do potpunog prestanka suljanja, umesto da rukama pokuša da koči. Suljanje najčešće nastupa usled omašivanja čvrste podloge puta nesigurnom nogom suljača (u najavi) na putu kući, nakon desetak brzih ljutih s nogu kod komšije Živote sa još par lokalnih konzumenata našeg najomiljenijeg domaćeg tečnog proizvoda od šljive.
Sasuljati se je izraz za svršeno suljanje, dakle, onaj koji se suljao na kraju se i sasuljao.
Presuljati je opet, malo kompleksniji pojam, ima više tumačenja. Provući se nekako, svršiti neki teži posao uz dosta muke, u svakom slučaju ostvariti cilj - ali na jedvite jade i uz dosta sreće usled nekvaliteta ili nemogućnosti, opet, u čestim slučajevima i usled lenjosti. Neko ko je rešen i fokusiran da uspe u nekoj oblasti, još više doda gas na kraju i naprosto proleti kroz ciljnu liniju, neko protrči, neko prošeta, neko prođe četvoronoške a neko na najbedniji način - tek da prođe, eto, jedva da presulja guzicom preko linije i to isključivo zbog vrhunske lenjosti i nezalaganja – a ima potencijal da uz samo malo truda može ladno da prošeta kroz cilj, k’o gospodin čovek...
Ima nažalost i onih nesrećnika koji su uložili mnogo više truda a nisu jadni mogli ni da presuljaju.

Reakcija na pojavu koja štrči kao bolestan palac ili promenu koja dolazi iz nebuha. Ono što prosto morate reći kada nešto toliko bode oči, uši ili direkt u mozak, tj. uvek kada vam život nanese nešto što draška do divljačnosti tu majmunsku radoznalost koja počiva u svima nama... Onaj deo mozga odgovoran za više kognitivne funkcije se koprca, pokušava da kontekstualizuje i sagleda širu sliku, da projektuje posledice do kojih bi vaše verbalno konstatovanje dotične pojave moglo dovesti, ali pošto je siroma nemoćan pred naletom primalnog instinkta, najbolje što može da uradi jeste da proizvede ovu tunjavu uvodnu ogradu, pre nego što usledi neminovno metanje noge u usta i shvatanje da je nekada bolje ne primetiti i tako ostati neprimetan.

Zabava miliona, Zam, parazitski program koji je neuništiv i stalno pronalazi nova tela i nove oblike kako bi mogo da bivstvuje među ogavnom rajom širom svijeta gadnoga. Preuzeo ognjište da održava idiotske porodice na okupu. U svakoj porodici postoji po jedan idiot kvizoman koji zna najviše besmislenih nepotrebnica, on vodi glavnu reč: g r t nj i š k i l s a c dž imam najdužu reč: šićardžija vodu gazi tapka macu cigančica.
Stvarno je mnogo bitno koliko je ruska žena-čovek sedamdes treće skočila u dalj i kolko joj je grama peska pritom ušlo u dupe a kolko u tvrdo sklopljenu izelicu kurčeva.

Uži izbor lokalnih udvarača radnice iz trafike na okretnici seljobusa.

Teta Caca, čuvena radnica iz trafike na okretnici seljobusa. Gospođa poznata celom mestu, a i šire. Nema osobe koja je ne bi želela pored sebe, ako ne kao životnog saputnika, makar za neku šemu.

Poznato je da od posmatrača nema jebača. Međutim mnogi se zadovoljavaju time, kao, "video sam danas onu tetu, uf al' bi je šeto", " ja sam je pomazio po ruci dok mi je davala žvake", " e a ja sam je lupio po guzi u autobusu". Bravo momci, svaka čast. Ali to nije za pohvalu. Od pipača nema jebača.

Sećate se Mileta, jednog od vozača naše teta Cace. Skroman, brkati gospodin, lik koji je sa teta Cacom komunicirao pogledom uz pomoć retrovizora koji je postavio tako da uvek može da vidi njen božanstven osmeh, mada umeo je i da virne, krajičkom oka u njezin dekolte, mada se trudio da ne bude primećen, što mu nije uvek polazilo za rukom, da ne kažem za okom.

Teta Caca nije previše obraćala pažnju na Mileta, ali je lukavost, snalažljivost i upornost njenog vozača, vremenom naterala teta Cacu da ovog udvarača preozbiljno shvati. Naime, lukavi Lemi, menjao je svoje smene kako bi uvek bio taj koji će teta Cacu dovesti na posao, ali i vratiti njenoj kući.

Naravno, to nije moglo da joj promakne, ubrzo je shvatila njegovu nameru. Počela je da uzvraća poglede, vremenom i da započne razgovor. Stajala je pored, mamila njegov pogled, ali iskusni Mile nije odmah naseo, čak ju je i vraćao na mesto.

To je bila kap koja je prelila čašu, sa teta Cacom još niko nikad nije tako postupio. Ali preiskusna Caca odmah je uzvratila, uz iznenađujući pogled, nežno je izgovorila "hm, baš vešto rukujete tim velikim menjačem".

Iskusnom Lemiju osmehnuo se brk, shvatio je da je uspeo u svojoj nameri, taktika i načini koje je koristio bili su oni pravi. Kroz glavu su mu padale svakakve stvari. Želeo je da veče što pre dođe, da svoj veliki menjač pokaže gospođi koja bi i bolje od njega samog rukovala njime.

Preplavljen idejama, zaustavio je seljobus, isterao sve napolje, čak i one koji su svoje karte poništili, otkucao "za garažu", prešao još stotinak metara, navukao zavesu oko kabine, okrenuo sedište ka teta Caci i očima pokazivao ka menjaču.

Ko je gospodin Dzukela??
Dzukela je pogrdan naziv za domaceg kera, ili ti pseto koji nam se mota oko kuce a nema vlasnika. Ali mi ne pricamo o toj Dzukeli...Nasa Dzukela dobija potpuno novo znacenje u interpretaciji doticne gospodjice Nikolic Ane. Ova renomirana pevacica vec godinama unazad svojim pesmama poducava mlade narastaje. Za neupucene devojke,zene,raspustenice,omladinke, Anina Dzukela je srpska verzija gospodina Zverke ( za sve one koji 'vataju Fox ). Ali za one koji nemaju fox, Zverka tj Dzukela u nasem slucaju je neko mudo matoro u odelu sa puno kesa, najprostije receno.
Sigurno ste se pitali ko je doticna osoba koja sedi u separeu i cija kola bezmalo nisu parkirana U ULAZ Kluba?! E pa taj betomobil je dzukelin, statisticki u 90 % slucajeva. Mislim sto bi covek parkirao 10 metara od ulaza kada mu autoritet dozvoljava da utera kola u sank. Sigurno ste isto pitate gde je tu robin? E pa to je onaj manje kul lik sto uvek ide snjim ali je ipak kul i pobi manje kul "ribe" odnosno njemu uvek ide ruznija sto je donekle i logicno.
Sta je ovde fenomen? Svaka cast dzu..betmenu na njegovom uspehu. U danasnjim poremecenim vremenima u jadu i bedi, tezimo nekim visim materijalnim idealima. Bezimo od surove ucmalosti svakodnevnog zivota.....ALI DA MI NEKA BALAVICA PEVA DZUKELO DA TI MRSIM KOSE SEDE PICKA TI MATERINA........ TI JA POKAZEM MRSENJE.... 17 GODINA IMAS EEEEEEEEEEEEJ MOZE CALE TI BUDE !! JA razumem raspustenice udavace, svalerke, devojke kojima je u opisu posla da gledaju gde se ko parkirao, ali TI IMAS PREPODNE GEOGRAFIJU RADIS PANO O ABORIDZINIMA I AUSTRALIJI, NOSIS PLASTELIN I BLOK 5...TEBI CE DA VREDE SEDE DZUKELINE PICKA TI MATERINA!! Oprostite malo sam se zaneo na samu pomisao sedih vlasi I Dragoljuba Micunovica kao gorepomenutog. Ali u klubu da devojka se pronalazi u strofi " Sad mi je da ne budem sama,jastuk tvoj medju nogama" koji inace nema nikakvo posebno znacenje za nju, demonstrativno pokazuje najboljoj drugarici ka svom medjunozju, verovatno aludirajuci na vece sa njenom Dzukelom, totalno mi je nepojmivo.
<span> </span>Uvek ce od generacije odskakati par devojaka sa svojom fizickom predispozicijom. Kada mamine dusice izvale na ekskurziji ogledalo, niko ih posle ne zaustavi.
Sta je to danas? Gde je razlika osim u bankovnom saldu izmedju Maltezera i obicnog Dodza. Ne osudjujem ZENE koje jasno zele finansijsku sigurnost,ali da nije malo prerano da DEVOJCICE bude previse sigurne.

Kad se kupi nesto preskupo, i kad treba da se proda, teško se prodaje. Jadac. Zajeb. Žešći zajeb, i trenutak kad bi sam sebi oko iskopao. Najćešće kad se pokušava prodaja automobila, bunde ili mobilnog telefona.

Zamislite profesionalca koji se rukovodi maksimom "Mušterija je uvijek u pravu", koji voli svoj posao i spreman je da odgovori na svaki zahtjev gosta. Nikad nije nadrndan, sa ljubaznim osmjehom na licu, spreman da zabavi i da se zabavi bacajući čaše i flaše iza leđa u stilu Tomislava Kruza. Gospodar svog šanka.

Jeste li zamislili? Jeste? E, sad ga zaboravite!

Domaći barmen je uvijek nervozan, nije voljan za konverzaciju, nespreman da proba nešto novo i sa nevjerovatnim talentom svođenja najprostije situacije na apsurd. Naručite i bježite, jer bi mogli, uz piće, popiti i batine.

Skriveni moto "Narodne lutrije" i ostalih dobročinitelja koji vam utrape neku kinesku komadinu bele tehnike, pa vas još nateraju da se zbog preuzimanje iste morate pojaviti na televiziji i svoju sreću podeliti sa milionsim auditorijumom.

ima ih svakakvih, ali se mogu podeliti na osnovnih 11 podgrupa:

1. TRPAČI:
Zamislite ovu situaciju: Jutro. Vi bukvalno iz kreveta trčite na bas kako ne biste zakasnili u školu. Vrata basa se otvaraju - nema gužve. Smeštate se na prvo slobodno mesto, ili stojite podalje od vrata... Od stanice do stanice, autobus se toliko napuni da se vrata jedva zatvaraju. Svi ste iznervirani, zbunjeni, psujete, borite se za vazduh, neko vas pritiska s boka... Samo odjednom čujete ne tako umilni glas nekog starijeg gospodina: "J***m li vam lebac, pogurajte se!! Ima još mesta!!" Autobus stoji na stanici više od predviđenog vremena i nervozno trubi "gospodinu" da J****O IZAĐE IZ J*****G BASA, kako bi ovaj krenuo... Neee, "gospodin" i dalje bezuspešno pokušava da se utrpa u bas. Ljudi mu uporno objašnjavaju da ne postoji ni najmanja mogućnost da će ući... I tako... "Gospodin" ne uspe da se ugura u bas, ali zato potroši svima nekoliko dragocenih minuta pokušavajući da sprovede svoj plan u delo... Naravno i posle toga vi ipak ostajete zaglavljeni tamo gde ste bili... Dok se ne izborite sa 1/4 basa, kako biste izašli.

2. SINE, USTANI DA SEDNEM: Mnogima se GARANT desilo sledeće: Umorni i smoreni, vraćate se iz škole. U basu nema gde da se sedne. Teglite punu torbu i kesu za fizičko i merkate nečije mesto... Konačno, taj ustane i pruži vam se prilika da sednete. Sedate. Nakon nekoliko stanica ulazi starija gospođa (koju ste prethodno videli u top formi, s obzirom na to da je trčala za basom). Savija se i prilazi baš vama: "Sine, ustani da baka sedne!" NEMOJTE DA PADATE NA OVU PROVELJENU FORU!!!!!!! Penzosi su zli, foliraju za medalju i ne treba im ustajati (osim, ako se neko STVARNO ne raspada)...

3. MOŽE IZLAZ... ILI NE?
"Može izlaz?!" Fraza koju često imamo prilike da čujemo. Koristimo je kada smo zaglavljeni daleeeeeko od vrata, između debele gospođe sa cegerima i nekih glasnih penzosa koji smrde na kobasice i alkohol... Tada se svi oni pomeraju (kobojagi) i prave nam mesta da izađemo. Ali... Šta se dešava kada stignete do vrata, a taj ko stoji tamo neće da siđe, nego se kao fol pomeri u stranu i još više vam zablokira put? Odgovor je prost: J****O GA IZGURATE NAPOLJE!!!

4. SMRDI NAM IZ USTA, ALI VAŽNO DA JE NAMA FINO:
Kategorija ljudi koji čiine 2/4 basa (iskreno se nadam da ne spadate u tu grupu)... I dalje ne znate o čemu pričam? Evo ovako: Ulazite ujutru u bas. Oko vas je dosta ljudi. Prilazite šipki i hvatate se za nju... Nemate sreće!! Baš ste stali između dva penzosa koja smrde na luk. Pomerate se, ali OMG, opet nemate sreće - stali ste blizu devojke koja smrdi na kontejner!! I tako se šetate "između dve vatre" i nikako da se skrasite. Zaklanjate nos rukavom i nervozno odbrojavate stanice do mesta na koje ste se zaputili...

5. A OVO JE MOJ KOMŠIJA ŠABAN:
Konačno stiže i taj prazan autobus... Obuzima vas sreća. Sedate na jedno od slobodnih mesta, kojih ima na pretek i skoro da uživate dok ćaskate sa vašim saputnikom... Vrata se otvaraju na nekoj od stanica i tu je vašem uživanju KRAJ!!! Ulaze veliki i mali ciga sa harmonikom i šeširom (za pare) i kreću sa repertoarom na kojem su: Ceca, Šaban, Saša Matić, Stoja - domaći "eminentni umetnici" (obratite pažnju na navodnike). Vi krećete da p*****e i da proklinjete i autobus i stanicu na kojoj su ušli. Toliko vrištanja i falširanja nema ni kod Jelene Karleuše... I tako se smoreni dovezete do željene odrednice i ostavite "umetnike" iza sebe... Ali, postoji sreća u nesreći a to je kada cige izađu iz basa pre vas!!

6. EVERYBODY's DOING IT:
Jutro... Cik zore... Treba da idete u školu... Nije vam dobro koliko vam se spava!! Ulazite, onako pospani u autobus i on polako krene da vas drmusa... Držite se za šipku, oči vam se sklapaju, jedva stojite na nogama... Odjednom se trgnete - jedna iz grupice devojaka koje sede tu blizu, odvrnula je najnoviju pesmu Ane Kokić na
raspalom telefonu koji je pojačala do daske, a pritom je zvuk kvaliteta kineskog tranzistora. Pošto ne čuje svoje drugarie, počinje da se dernja po basu k'o najveća j****a seljanka, a vi ste već razbuđeni i besni (najradije biste je naterali da pojede taj faking telefoni. A, da li ste primetili da se ljudi bune i negoduju, ali niko ništa ne govori... ZAŠTO?

7. U OČI ME GLEDAŠ OPAKO, A TO MI PRIJA:
Da li vi, dragi moji, možete da shvatite koliko je odvratno buljiti u nekoga?! Zar nas mame i tate nisu odmalena učile da nije lepo pleziti se i BULJITI u ljude (i pokazivati prstom)?! E, to je nova kategorija ljudi koje možemo nazvati Bulje, Buljosi, Monitorci... kako god. Ide ovako: Uđete u autobus i... ALL EYES ON YOU!! Okrenete se i provalite da bivate posmatrani od strane neke starije gospođe (bilo da ste muško ili žensko)... O čemu pričam? Naime, da li vam se ikada dogodilo da uđete u bas i neko bulji u vas, a kad podignete pogled ka njemu, on se pravi lud, gleda kroz prozor itd. Mom najboljem drugu se desilo da se neka gospođa koja je sedela ispred njega non-stop okretala ka njemu i BLENULA... Kad ju je pitao da li joj nešto treba, ona ga je samo nonšalantno iskulirala... Meni se, recimo desilo da sam ušao u autobus i stao pored neke babe koja je toliko napadno buljila... Toliko napadno da mi se sve faking vreme unosila u facu i gledala me pravo u oči... Rekoh: 'Ima nekih problema?!' ona se samo napravila (ili je stvarno) umobolna i prešla na neku devojku. Morate priznati da je baba pravi perverznjak!!

8. IT'S NO AIR, NO AIR:
Leto, 300+ stepeni celzijusovih, ulazite u autobus oznojeni, izmučeni, reš pečeni... Prosto se pitate zašto ste uopšte i ušli... Pokušavate da udahnete ustajali vazduh, ali shvatate da on ne postoji!! U vakuumu ste!! U napadu gušenja otvarate najbliži prozor i udišete vreli letnji vazduh... Uživate, dok vam vruć povetarac 'bleji' oko glave... Udišete punim plućima dok... 'Sine, zatvori taj prozor, 'ću da nazebem!! Današnja omladina, mnogo oni volu da se luftiraju!!' E, j**i ga sad, baba!!

9. SEDIM DO POSLEDNJEG TRENUTKA, MAKAR CRKO:
sigurno ste videli sledecu situaciju:
-sedi baba(deda) u busu, i komesa se, ima neki unutrasnji nemir, u busu guzva, i nista. odjednom vrata se otvaraju, posle 3 sekunde, baba ustaje i pocne da se probija, ali neuspesno, autobus zatvara vrata i krece, istog trenutka se cuje prodoran krik:MAAAAAJSTOOOREEEEEE!!!! VRAAAAAAATAAAAAAAAAAAA!!! nakon sto je vozac pusti napolje, obicno ga pocasti nekom kletvom babskog tipa(npr. je**m li ti sunce(dete/boga/majku...) krvavo)

10. POSLUSNO DETE:
klinja 2/3/4 razred sa torbom velicine kineske glasacke kutije, poslusao je mamu/babu i ne pusta sipku za koju se uhvatio, e sad sto pola autobusa ne moze da izadje zbog toga...

11. VREDNA CIGANKA:
otvaraju se vrata busa, naizgled niotkuda u autobus ulece 7-25 "krmaca"(ogromna torba u koju moze stati troje dece) punih robe(standardna roba prolaza na zelenom vencu), koje sve zajedno zauzimaju puno prostora.

Propali pokušaj razgovora između čovjeka koji je pročitao sve odabrane definicije na Vukajliji i čovjeka koji je pročitao Vujakliju od korica do korica pet puta.

Osoba ili cak drzavni organ koji valjda u normalnim drzavama sluzi da lovi krupne kriminalce i slicne, dok eto u Srbiji je to sve vec obavljeno pa se drzavno tuzilastvo bavi time ko kad sta pije, objavljuje rat huliganima (po 15-ti put) i gledaju ko kakvu duxericu nosi.

Zajednički naziv za sve moguće obrađene i neobrađene proizvode od mesa. Mesište. I dok ga pripadnici muške populacije koriste u najpozitivnijem mogućem smislu - naime, jedu ga - ženska čeljad ga rabi kao edukativno-otrežnjujuće-priseravajući izraz u nameri da ovim prvima pokažu kolike su zapravo svinje. Jer nema ničeg lepšeg i prijatnijeg od ručka sa drugarima s fudbala uz barenu blitvu, karfiol i brokoli, začinjene uljem od susama i nori algom! Kvas da i ne pominjemo...

Obedovati kao prosečan brav kada dočeka da mu domaćin sipa pomije u korito, životinjski i van svake kulturne norme. Proždrljivo kao da je poslednje i punih ustiju. Velika je verovatnoća da primerak čovekolikog papkara/kopitara koji se hrani na ovaj način još uvek nije ovladao veštinom žvakanja hrane zatvorenih čeljusti, pa postoji mogućnost da u toku obroka deo sažvakane hrane završi van želuca.

Džaba zvanje, ako nema znanja.

Čitanje umrlica i upoređivanje sa sopstvenim godinama.

Tako su nekada naše bake savetovale naše majke,pri izboru životnog partnera.Mogao je biti lep ko Alen Delon,ako nije ležo mami,badava ga bilo.Džaba su ćeri molile,kumile,preklinjale,pretile samoubistvom,zadnja je bila mamina.
Mame su bile obaveštene kao UDBA,sve su znale ko je kakav ništa nije moglo da im promakne.

Elegancija sa pet brzina. Najbolji topdžija svih vremena. Čovjek čije se ime pretvaralo u huk Hajberija i gostima tjeralo jezu niz kičmu. Davne 1999. magnet za talente u ljudskom obliku Arsen Venger ga je doveo iz Juventusa i ovaj vižljasti momčić je našao dom. Stao na centar terena i rekao : „Moje kraljevstvo seže do oboda ovih tribina“.

Nije krenulo baš najbolje, ali je stari vuk Arsen imao strpljenja dok Anri nije uhvatio zalet. A onda, kad je uhvatio zalet, kao kroz čitavu karijeru niko nije mogao da ga stigne. Imao je sve, brzinu, dribling, ideju, dušu, kompletan igrač. Mag. I gospodin. Tako je elegantno izgledao na terenu da bi mu pozavidio i najveći engleski džentlmen. Dribling nije atraktivan kao Ronaldinjov, onaj dječački, već odmjeren , zreo, gospodski, jednako ubojit, taman koliko treba.

Mili Bože kad uzme loptu na centru pa se sjuri lijevom stranom prema kaznenom prostoru, naniže par igrača, i onda magija... dođe na ivicu šesnaesterca i odjseče loptu u gornji lijevi ugao. Golman svojom paradom samo uljepša prizor. Trejdmark.

Bio je toliko brz da mi se uvijek činilo da ostali igrači stoje u mjestu dok on juri kraj njih. Izgledalo je kao da ne dotiče zemlju, veća elegancija nego primabalerine maksime teatra „Boljšoj“, Svetlane Zaharove. Uhvatiti njega bilo je kao uhvatiti srndaća kapitalca. Pravi trofej. Sve je ličilo na video igricu u kojoj je on zadnji glavni, baš u skladu sa tadašnjim sponzorom Arsenala kompanijom „SEGA“. Osvojio je sve što se osvojiti moglo. I jedina mrlja ovom džentlmenu u karijeri je ruka protiv Irske u kvalifikacijama za svjetsko prvenstvo. Ali jebeš ga, i to je čar fudbala, pa i jedan Maradona je imao Božiju ruku pa je heroj. Bili je ili oni ili mi, i on je napravio izbor. Nikad nije dobio zlatnu loptu, ali je zato dobio Kanavaro jeb'o mu pas mater i onome k'o je dade odbrambenom igraču.

A onda je odlučio da malo vidi svijeta mimo sumornog Londona. Od tad Venger traži novog kralja, novog Anrija, vrte se igrači, talentovani, dobri, ali ovakav blagoslov te pomiluje samo jednom u životu. Ponekad u pauzama američke lige , vrati se iz legende, čisto da djeca koju Venger sada trenira povjeruju u bajku o kralju sa Hajberija. Da je postojao neko ko se mogao suprotstaviti Crvenim Đavolima, i da je u Londonu gazda bio Topdžija a ne onaj plavi pandur sa Stamford Bridža. Da vide da još uvijek postoji i da je nekada vladao, i da će možda opet zagrmiti čuveni topovi, ovaj put sa Emirejtsa. Da je moguće da ponovo ovladaju fudbalskim bojilištima u Engleskoj.

Jedini Francuz kojem se London predao bez zrna baruta.

Aludiranje na ortakovu seksualnu aktivnost koja je u rangu aktivnosti Milijaša van kruga oko centra dok je igrao u Zvezdi. Nula, takoreći...

Proizvod perverzije generalnog direktora Štarka i njegove sekretarice.