Pitnje koje postaviš samom sebi kad pitaš za nešto roditelja koji nije glava kuće.

Bosanski superheroj koji svuda ide sam.

U bukvalnom prevodu na srpski "Igrač".
Gamer nije samo osoba sa teglama na glavi,bubuljičavog lica koja prži igrice na kompjuteru,nije tamo neki klinac koji danonoćno igra Halo na XBoxu i pogotovo ako kao narkos sunca ne vidi zbog WOWa ili CSa.Naprotiv to je čovek koji voli da igra video igre i uživa u svakom njenom megapixelu.On diše kroz igru i ima dušu u isto vreme.Na video igru gleda ne samo kao vid elektronske zabave,već kao i na umetničko delo.Koliko se samo može čuti predivnih kompozicija u igricama,videti kreativnost i mašta programera.Prošavši kroz rane ere kompjuterske industrije Gameru u sećanju ostaju stari dobri naslovi na kojima nekada nije ni postojala opcija SAVE.Gamer nikad neće žaliti novac da nabavi parče hardvera,da bi mogao da pokrene najnoviju hit video igru.Gameri uvek gledaju svet drugačije,jeste da se čudno ponašaju u društvu,ali ipak to je njihov život,njihova stvar i u njemu se osećaju lepo.

Ultimativno glupo pitanje koje voditeljka/voditelj postave klincu koji se javi u neku emisiju tipa Hugo, Tajni agent Izi itd. Pri tome najčešće iza klinca sedi samo baba pošto u prisustvu roditelja ni u snu ne bi smeo da troši telefon i zove Izija.

Pojava u kojoj često dolazi do nenormalnih izliva gluposti, što onog ko poziva, što onog koji se javlja, usred učestalog korištenja mobilnog telefona.

Nisam tvoje zamorče, ne znam kada ćeš shvatiti. Ne znam ni kada ćeš shvatiti da ako je neko dobar, to ne znači da se to treba koristiti u sve šesnaes'. Moja dobra volja nije na prodaju, niti je svačija. Moja dobra volja je tu jer ja tako želim, a ne ti. To zavisi od mene. A ako to ne shvataš, opet, problem je u tebi. E, to već ne zavisi od mene.

Hal... stranka te treba,ma šta radiš ti u mojoj fotelji, slazi?
Isprobavam, šefe, isprobavam, kako vodite kampanju nećete još dugo znojiti guzicu na njoj, a ja mlad, lijep, ambiciozan... Znao sam da ćete me zvati, pa da nam uštedim vremena.
Marš, keru. Nego, imam novi zadatak za tebe. Evo ti telefon, evo ti brojevi članova, ako ne želiš da radiš ništa u narednih nekoliko dana , nađi mi 50 novih aktivista, i 15 novih članova,u svojoj ulici.

-Čega bolna 50, sti lud pa kod mene ulica nema 50 ljudi kad se dodaju i oni što su umrli u zadnjih 10 godina, što ih vi svake godine vaskrsnete na izbore, pa budu na biračkom spisku.
-Slušaj , mali, nisam ja Veran Matić da skupljam inkubatore, hoću toliko,matematika, brojke, glasovi, kontaš, ne zanima me, uostalom, kad si znao rakiju sa groblja krasti, vaskrsenje je lakše nego što misliš.

Uzeo sam onaj bločić, gledam koga bih mogao prvog, sve neki nepoznati likovi.

Naiđem na komšiju, Marka.
-Halo komšija, ja sam, gdje si šta ima?
-Na šljivi, tresem i sebe i nju?
Ima li šta, jesu rodile?
Vala ni za slatko, pričaj mali u pičku materinu, skraću se!
Trebaju mi aktivisti i članovi za stranku.
Jebi ga, moj mali je na listi u drugoj partiji, mi samo čekamo da te uvatimo pjanog iz grada kad budeš išao, da te polomimo za onaj plakat što si na strugu zalijepio.

Krenuo sam dalje. Neće niko, a svi bi posao preko stranke, e ne može. Naiđem na onog što ima dobru ženu Milicu, a njega svi znaju kao njenog muža.
Halo- javio mi se.
Tu se već nisam mogao suzdržati, kad već zovem sa šefovog telefona.
Jebem ti ženu u pičku.
-Molim.
Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku.

Onda opet period nezanimljivog natezanja, nakupio sam i nešto imena, ali fali još. Međutim naletim na broj onog kretena što me probudio sabajle, mislio sam pozlilo mi materi,a on hoće popravi auto, njega ću u 2 noći.
-Halo, jel vama treba opravka?
-Kakva opravka čovječe, 2 sata su , pusti me da spavam- reče mi promuklim glasom Velje Ilića sa reportaže iz Guče.
-Kako kakva, ovdje Jovo Pakna, ti's s mojim ćaćom, Mićom Lamelom, dogovorio, krpiti pumpicu za brisače, mi smo radionica Unfal, nemoj sad zajebavati da ti ja ne bi inbus ključem crijeva na šupak vadio. Šalim se, ovdje stranka, samo da ti pokažemo da te možemo jebati kako hoćemo, a ti ništa ne možeš. Pozdrav, pusa.

Ujutro me šef pozvao sabajle, k'o uz kurac.
-'Alo, pa jesi ti lud, kakav je ovo spisak, 20 normalnih aktivista, 10 aktivista pušteno iz ludnice za vikend, a 20 ih iz udruženja paraplegičara. Ovi novi članovi, od njih 15, 13 neće ni doživiti izbore. A za onog muža od dobre Milice, vratiću ti, saček'o me jutros iza ćoška.
Šefe, matematika, brojke, glasovi, kontaš, ne zanima me. Pusa.

Osoba koja ne da njegovoj rodbini da ga čuje i ako je on otišao samo da se istušira.

Kataklizma.

Najtolerantniji ljudi su najveće zlo koje postoji, kada im konačno pređeš crtu. Bež' tada k'o đavo od krsta. Kad se mentalni skelet slomi u njih, a ti si za to krivac, budi spreman da budeš podignut metar u vazduh, a bačen 5 u rikverc.

Dobričine imaju taj talenat da mogu da trpe enormne količine govana od random ljudi i da sve to apsorbuju kroz osmeh, šalu, anegdotu ili pivo, inteligentnu ideju i analizu.
Sad, postoji caka kod te sorte.

Za razliku od normalnih ljudi, koji imaju kratak fitilj i prekorače mentalni limit svake nedelje, brzo popizde a još brže ishisterišu i vrate se u mrtvu rutinu, dobričine to rade drugačije. To se skuplja godinama, ponekad čak decenijama, negde pod neki tepih u kori mozga. Nema delete opcija, samo se gura na C particiju, megabajt po megabajt, nesvesno. A kad se hard jednog dana zatrpa do poslednjeg bita, e onda ide zabava.

Ako su normalni ljudi kašikara po pitanju eksplozije, dobričine su onda neutronska bomba. Od nasmejanog brke do ludački nasmejanog brke sa nasumično pokupljenim alatom iz radionice u par sekundi.

Ekstremno trpljenje govana dovodi, logično, do ekstremnog pražnjenja nad govnima, što opet, logično, dovodi do zadovoljavanja neke kosmičke pravde, iako ima haos potencijal da u toku radnje bude napravljeno mnogo prekršaja za dugotrajnu robiju.

Ili na engleskom, six degrees of separation, jeste teorija koja tvrdi da se sve osobe na ovoj planeti poznaju preko 6 drugih osoba. Tj. svako od nas je povezan sa svakim drugim putem šestoro svojih poznanika, prijatelja i rodjaka, čak i ako toga nismo svesni. Da li je to matematička apstrakcija ili sasvim realna činjenica? Svima se dogodilo da npr. na moru upoznate nekoga i shvatite da imate trećeg, zajedničkog poznanika. E, ova teorija tvrdi da u idealnom slučaju, kada biste popričali sa bilo kojom osobom sa bilo koje plaže na svetu, ustanovili biste da se poznajete preko najviše 6 drugih osoba.

Ovaj teorija može imati i praktičnu primenu, kada se koristi u logičkom zaključivanju i izvodjenju uzajamnih veza medju pojmovima i stvarima, kao što sledi u primeru.

Ribe koje treba izbegavati u što širem luku. Umesto dobar dan kaže da nema dečka. Pobedi Đovak, komentariše, bravo No1e svaka čast oseća se uzbuđeno ali nemam dečka. Umesto Vaistinu se rodi kaže nemam dečka. Društveni paraziti koji su odgledali tri filma u kojima se Hju Grant lomi devedeset minuta oko devojke koju voditi tri metra iznad neba na motoru pod mesečinom dok se u pozadini čuje neka prejadna pesma fazon Sergej Ćetković.

U potrazi za svojim Hjuom pronalazi potencijalnog sa kojim uveče ide u dresu Palilulca na pljesku u Stepin Vajat, od priloga traži galatasaraj i na kraju večeri kaže da nije to to. Tako razočarana po ko zna koji put, zove drugarice kaže kako su svi muškarci isti, drve na Medison Ivi koja je tako fuj i zbog takvih, normalne devojke kao što je ona ostaju same jer muškarci imaju visoke standarde.

Turci iz Turske. Pričaju Turskim jezikom.
Način na koji su Srbi okupirali jutjub, tako Turci okupiraju fejsbuk. Vrlo česta pojava danas. Odakle oni tu? Pa iz Turske. Šalu na stranu. Pojava ovog fenomena, povezana je sa padom morala naših devojčica. Iako im moral i pre fejsbuka nije bio na zavidnom nivou, fejsbuk je omogućio da postanu još popularnije, ali na neki čudan način njihova gola dupeta na internacionalnom nivou uočavaju samo Turci. Moguće je da ih privlači to, što oni u našim ribama vide nešto njihovo, a ima toga u nas mnogo.

S obzirom na to da ribe prihvataju sve živo za prijatelja na fejsu, odnos je pet prema jedan, tj. od pet iljada prijatelja, barem su iljadu Turci. Malo u srč i nađu naše pičke ko iz pičke, te tako naloženi na dobru pičetinu ostavljaju razne komentare, ne na nekom jeziku koji danas maltene svi razumeju, već striktno na turskom.

Opravdanje za sve što ne funkcioniše kako treba u zemlji Srbiji...

Čovek koji bez sumnje ulaže određenu dozu truda kako bi se sa više ili manje uspeha uklopio u novu sredinu. Ipak, koliko god se trudio i koliko god vremena uložio, u manirima mu vazda provejava opojni miris zavičaja i žulja ga zrno rodne grude... ili čitava gruda.

U teoriji:
Jednacenje suglasnika po zvucnosti...
srb+ski
dolazi do zamene B sa njegovim parnjakom tj. P, zbog lakseg izgovaranja jetle...
U praksi:
Srpski "nacionlisti" dizu pobune tvrde da im je rezim oduzeo nacionalni identitet i strajkovace gladju dok se ne uvedu promene u srpsku gramatiku! Zasto?
"Jer smo postali Srpi, a ne Srbi, i mi SrBski nacionalisti smo oduvek bili za to, ali je novi, izdajnicki rezim nas krsio u SrPe, a ne SrBe!"
Tuzno, ali istinito, "patriote" bi da nam uniste jezik, i posle bi da Srbija ide u Evropu...

Izraz se koristi za neko mesto koje je izuzetno malo, bez centra, sa više stoke nego stanovnika. Takozvana selendra

Je sarkazam upucen neradniku kad pocne kukati kako je umoran,a da ni on sam ne zna od cega.

Onaj koji nazove Vladana Tegeltiju u emisiji Sos koš:

Trenutak kad nastupa preobraženje.
Postaješ sve jači i jači... postaješ borac. Više niko ni na senku ne sme da ti stane.

S druge strane, ovom izjavom se transformersima čestita slava.

Šara-mantni oplođivač, uglađeni biznismen, ljudina u kafani i van nje - to je ljubavnik Lepe Brene, arheneprijatelj onog njenog supruga tenisera. Dok je teniser sunčao znojave mošnice po otvorenim turnirima belog sveta, sve obučen u najfiniji južnokorejski poliester, Brener je teniserovu gospođu čašćavao međunožnom rabotom u zemlji matici. I postelji matici. Ta, i kamen običan, pa se kresne o drugi kamen, a ne jedna dama takvog sklada i šatorsko-koncertne aure.

Lepog Brenera nije niko video. Lepi Brener se ne hvališe svojim podjednako otmenim prijateljima, niti se eksponira. On živi u jonosferi dostojanstva i tvrdog kurca, carstvu armani parfema i ćebadi od kašmira, i jeftina slava ga ne dotiče. Njegova je nagrada ništa drugo, nego zahvalan pogled Jahić Fahrete dok ga ispraća preko kućnog praga krajnje poetičnim i odabranim rečima:"Hvala Vam na opravci, majstore. Ako mašina opet otkaže, zvaću Vas."

Nama smrtnicima Lepi Brener nek posluži kao čudovišni kanon i postulat pouzdanosti i stamenosti, iako ga nikada nećemo prestići u tom domenu. Lepi Bener jebe, a ne pita, jer ne uviđa mogućnost odbijanja, a žene mu opet zahvalne.