Direktan istovar drva sa kamiona u podrum, sa pozivom komšiji na kvantitetno druženje.

Put kojim hode pripadnici redova najhrabrijih. Ne vojnici kojima je usađen spartanski način razmišljanja, već obični ljudi koji silom prilika postaju heroji. Prisiljeni da se za sebe bore pri čupanju iz govana. Dosta im je života u kavezu, primanja niskih udaraca i utehe da su, ako ništa - onda prosečni. Životarenje više nije opcija, a uspeh je ne samo želja, već imperativ. Vreme je da se ovlaži vilica, zagrizu užarene rešetke kaveza i da se krene po neuhvatljive čestice sreće koje čekaju one koji su spremni da se okrenu za 360 stepeni; pređu devet krugova užarenog pakla, pa se tim istim putem vrate, bogatiji za novo životno iskustvo, a sa ostvarenim ciljevima, na onu istu tačku na kojoj ostaju do kraja vremena. Jer zbog svojih postignuća postaju legende.

Budući da život ne vredi mnogo prestani se oslanjati na defetizam, već postupi kao što Frojd kaže, te usmeri svoje nagone i tihe želje u nešto konstruktivno - nešto što će ti doneti privilegiju da se pogostiš medveđim mesom. Dosegnuta je i ona - linija prekida, tačka pucanja. Posle ovoga nema povlačenja, svakom tamnom anđelu kojeg budeš sreo u svom igralištu reci da odjebe u skokovima i da promeša malter. Jer ti si od danas novi čovek. Servantesov Don Kihot, Konelijev Heri Boš. Kad ti bace govna, ti uzmi pa im ih otresi u facu. Paroksizam životne frustracije nikada nije bio kritičniji, u ogledalu više ne vidiš sebe već samo bledu senku onog čoveka koji si nekad želeo da budeš. Onog čoveka koji nije servilan kao što si to ti. Onog čoveka koji nikada nije gubio nadu.

Izađi iz uniforme običnosti, odbaci masku povređenog šteneta i od običnog čoveka postani neko. Emotivni naboj kanalizuj u škrgut zuba i oštrenje kandži. Trebaće ti. Ne postaje se lako guru kojem se svi obraćaju kada im zatreba doza mudrosti. Ne može svako biti filozof i učitelj. To je samo za odabrane. One koji se na pomen hodanja kroz pakao osmehnu kao da se radi o šetnji Picinim parkom, a đavle koji vrebaju na svakom koraku doživljavaju kao dosadne čivave koje samo treba zaplašiti da ti se skinu s kurca.

Specifično stvorenje koje će na svaki pokušaj izgovorene rečenice upasti bar nekoliko puta sa domišljatom rimom.

Poslednje što čuje lik koji se uključio u ''Utisak nedelje'', kod Olje Bećković. Sav srećan što je dobio priliku da kaže nešto i on, hoće da postavi pitanje, da da svoj komentar, da kaže koji je njegov utisak, da se najebe majke svima i naravno da pozdravi režiju. Obično uspe da kaže samo svoj utisak i da postavi pitanje na koje mu niko neće dati odgovor.

Bismillahi rrahmani rrahim.

Minaret bio bi u insana opštilo za mećenje u đulu hanumi i ašikovanje sa kadunama, zarad dohvođenja evlada na dunjaluk. Minaret, bezbeli, je vazda ukrućen i povijen nalik na sudžuk, na sahablju Mehmeda Osvajahača, jer tako je hair i sevap, behut i ćeif za hanumu. Halal šejtan zijana i zahmeta teškog nahmetnu insanu i on mahnita fukara pohstade i minareta za zinaluke zahpoče rabit. Zato taj Dženeta neće vidjeti jer tako u sunnetu nije, a sunnet pohštivati se mora jer nafaka je u insana takva do mezara. Tako je po imamu, jer to je Prorok u ajetu poručio, i tako mora.

Stanje nesnosnog smrada na znoj. Narocito se eskalira u sportskim aktivnostima.

Fraza koja se koristi kada nekome na učtiv način želite da stavite do znanja da nemate nameru da se dalje s njim (ili s njom) dopisujete SMS-om, ili da ćete upravo prekinuti vezu, ukoliko telefonirate.
Verovatnoća slučaja da se osobi koja frazu koristi zaista prazni baterija izražava se u promilima.

Ono što ti stariji ljudi kažu kad se javiš, a otkucali su pogrešan broj na fiksnom-mobilnom...

Supruga koja od muža očekuje javljanje minimum tri puta dnevno.

Poznato je da su narodi Balkana, a ponajviše Srbi, što silom, što milom ( a bogami mnogo više silom ) migrirali sa jednog mjesta na drugo u potrazi dal za boljim životom, ili za nekom sigurnošću koju nisu mogli naći na trenutnoj lokaciji, ili iz nekih trećih njima znanih razloga. Srpski narod rijetko da je na jednom poručju stagnirao, pogledamo li retrospektivno preko Kosova, pa rat u Bosni, pa prije toga kolonizacija Vojvodine iz Banije i Korduna četrdesetih i pedesetih prošlog vijeka, pa dalje u prošlost tu su odlazak preko albanskih planina, bježanje pod Turcima, seoba sa Čarnojevićem, i sve dalje u istoriju do velike seobe Slovena, a i prije toga pitanje je odakle smo došli tu odakle smo odselili. Samim tim vidimo da su Srbi proveli vijekove u kolonama i zbjegovima, te nam se u genetski kod ušilo da sve radimo brzo i pohotno, da uvjek budemo spremni i spavamo sa bar jednim okom otvorenim. Nismo mi imali vremena za Jevropsko gospodstvo i manire, iako smo mnogo prije njih viljuškom pa boc, jer teško je baviti se takvim stvarima kada te povuče centrifugalna sila konstantnog pokreta.
Da ne dužim, jer je sve to mnogo bolje opisao Crnjanski u Seobama, samo sam htio da kažem da je sve nas neka naša kolona oblikovala.

I Mojsije je lutao četrdeset godina, ali je ipak na kraju došao u obećanu zemlju.

Kad roditelji hvataju daljinski u ruke u 19.15 i prebacuju na B92 iako ne gledaju ni jednu emisiju na tom kanalu i ni jedno dete se ne nalazi u blizini.

Predugo čekanje tramvaja broja 9.

Velika briga novopečenih roditelja, pogotovo kada su u opciji žurke, izlasci i ostale neizbežne soc aktivnosti.

Najčešće korišćen studentski obrazac noć pred ispit.

Dremka nad dremkama. Keva svih dremki. Nije zdrava,ali je najbolja. Najjača je kada odvalite 3 sata spavanja,pa mislite da je jutro i da treba da idete u školu ili na posao,a ono 19h,a ne 7h. Pravilo : buđenje iz ovog sna zahteva da se ima nešto slatko u kući.

U svetu muzike, najozbiljnija od svih veština.
Kompleksna disciplina, bez koje ne bi postojala neka od najvećih dela muzike, od Bahovih kompozicija, pa do "Bitlsa", "Pink Flojda", pa čak i pojedinih srpskih narodnjaka (barem onih komercijalnijih, gde aranžmane rade ljudi koji su kontrapunkt slušali makar u srednjoj muzičkoj školi).
Nekako se dopunjuje sa srodnom disciplinom- harmonijom, u čijem svetu dominiraju akordi, ali dok njih pomalo može naučiti i poslednji seoski harmonikaš, sa kontrapunktom nema zezanja. Različite melodijske deonice u kompoziciji su potpuno nezavisne, a moraju da zvuče skladno. E, za to treba znati znanje.
Zapravo, ne zna se da li je više odbojan klincima u muzičkim školama, ili nastavnicima, koji kada već mogu da biraju koje će predmete predavati, kontrapunkt nastoje da zaobiđu u najširem luku, uglavnom zato što ga ni sami ne znaju.

Vukajlijaš u očima običnog smrtnika.

Verovatno vam nije ništa jasno, pa ću da pojasnim...
Brka je uloga koju igra naša glumačka legenda Danilo Bata Stojković u gore navedenom filmu. Uvek sa sobom nosi svoj notes u koji je beležio, kako sam kaže, "narodne umotvorine" sa svog puta, pokušavajući da očuva srpski jezik i kulturu od zaborava.
Ambiciozni i ozbiljni Vukajlijaši, takođe , nose svoj tetfer kako bi zapisali ideje koje im padnu na pamet u toku dana. U suprotnom, padaju u zaborav, i ništa od mogućnosti da budu pohvaljeni ili čak da se nađu na naslovnoj strani omiljenog im sajta. Bez obzira na okolnosti, društvo, doba dana ili noći, ako se pojavi ideja za potencijalno kvalitetnu defku, sve se zapostavlja, vadi se tefterčić i hemijska i zapisuje se. U očima autora javlja se bukteći plamen, usne se razvlače tako da se brk zadovoljno smeši.
Opisana pojava u društvu nailazi na nerazumevanje i sprdnju, jer ne mogu da shvate nas i našu potrebu da se afirmišemo.

onaj lik koji sa terase na 6. spratu opljackao nase drugarice!!!

Slova od kojih je u kvizovima na propalim televizijama potrebno složiti ime države u Evropi za NEVEROVATNIH 500.000 DINARA.

Ovo je odgovor većine vaših devojaka koje ste zvali u trenutku kada su vas varale.