Izraz koji se koristi kada hoćete da kažete vozaču autobusa-taksija-kamiona da pojača radio uređaj .

Ili prevedeno - ne hvala, doviđenja. Ono što kažemo kada nam na naše pitanje o ceni majice koja je u izlogu delovala simpatično prodavačica lupi šamar cenom iste za koju možemo da se obučemo od glave do pete i ostane nam još novca. A, u glavi nam samo odzvanja : Ta krpa toliko?

Pitanje od čijeg odgovora strahuju svi građani Srbije kada treba da plate nekog samoukog majstora koji im je kao popravljao nešto u stanu, a koji najčešće prvo odmeri stan u kojem živis, potom tebe, napravi dramsku pauzu, pa odvali cenu koju je u trenutku smislio prema svojim kriterijumima.

Izraz koji upotrebite kada vam je žao da ortaku kazete da je debil

Najčešći odgovor na poklon primljen povodom neke usluge, dok se u sebi misli:"Zar samo to, đubre jedno". Najrasprostranjeniji na svim mestima. Mi smo nepodmitljiv i nepotkupljiv narod pa zato kažemo: "Hvala, nije trebalo", (tako malo)

Uzvik koji se koristi u autobusima na medjugradskim linijama kad se putniku prisere, a u autobusu nema WC-a.
P.S.Kolko puta sam cuo price da je neko pisao u flasu kad se vozio busom.

Izraz koji se najčešće koristi kada sagovorniku želite da stavite do znanja da bi bilo lepo da zahvalnost za trud koji ste uložili da mu pomognete bude materijalizovana makar nečim tako simboličnim kao što je malo pivo. Može se koristiti i u širokom spektru drugih situacija - od uzrečice i poštapalice pa sve do životne filozofije.

Rečenica koja je svakako obeležila avanturu zvanu ''vožnja autobusom'', makar u Beogradu (pretpostavljam da je situacija slična u svakom većem gradu u Srbiji). Ne, ne misli se ovde na situaciju kada se zadnja vrata ne otvore već upravo suprotno, kada se ne zatvore, a majstor srećan što iza sebe ostavlja još jednu od brojnih stanica daje po gasu žureći da uhvati zeleni talas, inače retku pojavu u Beogradu.
Korišćenje ove rečenice naročito je bilo izraženo tokom 90-ih, kada je malo buseva bilo na ulicama, pa je proporcionalno tome i gužva u njima bila ogromna. Ako ste bili jedan od malobrojnih srećnika koji je uspeo da uhvati busiju (da sedne) jer ste ušli na početnoj stanici, nije vas mnogo tangiralo što zadnja vrata ostaju da zjape otvorena čak i po polasku iz stanice, uz relanu mogućnost da neko u stilu akcionih junaka iz američkih filmova ispadne napolje. Istini za volju, povetarac je umeo da bude prilično jak, ali je to predstavljalo problem samo u zimskim mesecima. Leti ste dobijali klima uređaj u svom najprimitivnijem obliku.
Preokret bi se dogodio kada bus uđe u stanicu i upravo se zadnja vrata zatvore, dok se sva druga otvore. Tada nije bilo moguće izaći, a sve je pratio standardni repertoar psovki našeg bogatog jezika.
S druge strane, umela je ova rečenica da proizvede i komične situacije (primer je po istinitom dogaćaju).

Vapaj paćenika prinuđenih da se u julu i avgustu voze u trolejbusima GSP-a (tip ZIU-682) na temperaturi koja je za oko 20° C viša od one napolju. Iako iz GSP-a stižu neuverljiva objašnjenja ove paranormalne pojave tj. da je sve posledica dotrajalih otpornika u podu trole, u narodu se uvrežilo više teorija:
1. Vozači trolejbusa zadovoljavaju svoje sadističke porive tako što već u maju zablindiraju prozore, leti namerno uključe grejanje, za svaki slučaj zaključaju kabinu i sa mokrim peškirom oko vrata zadovoljno posmatraju kolabiranje i jauke putnika;
2. Trolejbusi su proizvedeni u najzabačenijim krajevima Rusije gde caruje večni sneg i led, tako da postoji samo opcija grejanje tokom cele godine;
3. Teorija zavere ( „hoće da nas satru“)- ispod sedišta izbija najžešća jara, te iskusni stariji putnici stoje pored rupe na podu- što veća to bolje, a naivno zaletanje omladine na užarena sedišta prouzrokuje nepovratno oštećenje reproduktivnih sposobnosti Srbadije oba pola;
4. Reč je o nemaru i rasipanju energije u stilu „ima se- može se“. Zato nam je država i propala, jer nismo naučili da štedimo;
5. Da nam bude prijatnije kada izađemo napolje na 45° C.

Dokaz poštovanja majstora. Tradicija. Jebeš domaćina ako ne može da ugosti majstora koji mu sređuje kuću, ili oko kuće. Materijalne stvari su jedno, a ovo je stvar koja mora biti ispoštovana. Mora. I tačka.

Fraza koju svaka prava srpska domaćica koristi kada joj u kuću uđe tv-mehaničar, serviser, vodoinstalater ili bilo koji "majstor svog zanata".

Rečenica kojom treba dati do znanja vozaču autobusa da je autobus krntija, put pun rupa, a da on ipak vozi "brzinom svetlosti".

Primer nelogičnost naših karaktera jer ne znamo šta u stavri hoćrmo. S jedne strane- HVALA ŠTO NE PUŠITE, dok s druge strane na svakom koraku bezbroj puta na dan čujemo ili izgovorimo MA NEK MI PUŠI, POPUŠI MI i sično

Бити отворен за комбинације, ал не у овом случају.

Momenat kada saznas da nesto definitivno nisi popravio...

nešto što se ne maže na 'leba

Recenica koja se barem 3 puta cuje u toku voznje na nekoj duzoj autobuskoj - medjugradskoj relaciji.

Ono što je potrebno jelu koje je glavni majstor zamastio.

Uspaničena naredba igrača Dote svom saigraču, da je krajnje vreme da iskoristi svoj ulti, u narodu poznatiji kao '' zadnja ''.

Pesma u izvodjenju Sinana Sakica, koja je dozivela veliku popularnost u Italiji posle svetskog prvenstva 2006. godine, kad je Zidan napravio glupost u finalu i doveo Italijane na tron.