To su babe koje bez najave i iz samo njima poznatog razloga počinju razgovor sa bilo kim bilo gde, bilo kad. U gradskom busu, kad ustanes, ili kad sednu pored tebe, u radnji na kasi, na ulici, dok sedis na klupi pa ti se prikrade i počne konverzaciju... Priča može da krene od kulina bana, njihove mladosti, strogih roditelja, komsija koje ne vole... Mesto razgovora nije bitno, bitno je da one počnu razgovor ili se nadovezuju na nešto što pričaš. Pune saveta i mudrih reči, i što je važnije, misle da su zanimljive i duhovite. I naravno, žele da se ubace kod što mlađe publike. Čuvajte se ovih tihih i ubojitih presretača, ima ih svuda, u svakom selu, gradu, busu, parku.

Indikator na autobuskoj stanici da nisi zakasnio na autobus. Ako su sve babe na broju, nemaš šta da se brineš.

Nacin na koj pokusavamo da izvucemo neke pare od babe bez dugih zadrzavanja i neprijatnih razgovora

izgovor za bilo šta, pod uslovom da zaista postoji lik koji vam je komšija i kod koga redovno navraćate na kafu, sokić, duvku, blejanje i slično... izgovor se sme i može koristiti u bilo kojoj situaciji, čak i kada niste dovoljno pijani i/ili preduvani da ustanete i odete da završite šta imate već ste jednostavno mrcina i bole vas pedu što je bakuti otišla kablovska ili ženi treba litra mleka... a i uspećete da istrenirate vaše bližnje na to da biti kod komš'e znači da odmarate i da niste zainteresovani ni za šta drugo

Jedno od osnovnih pitanja kod đaka prvaka, nastalo je tako što su roditelji deci govorili da ako imaju potrebu da se olakšaju obavezno pitaju učiteljicu. Dešavalo se da za vreme jednog časa čak i pola odelenja dobije istu potrebu.

Imaju te babe koje po izgledu trudnice znaju da li nosi dečaka ili devojčicu ili blizance.
Kažu za sebe da nikad nisu pogrešile u proceni.

To su ti one babe koje napamet znaju tekst za kukanje,pa tako kada neko u selu umre one se sjate da ga okukaju,a posle na "trpezi" jedu i zderu bez ikakvog srama i na kraju pricaju kako su sarme male,vise pirinac nego meso itd...

Znaci, babe i dede vecito kukaju kako ih bole ledja, kako ih bole krsta, kako nemogu da stoje, kako se pesacili ceo dan...
A kada im nesto treba (Penzija, Autobus) odjednom sve prestane.

Kad me iznervira žena ili u stvari bilo ko, to mi je odgovor, možda je pasivno agresivno, ali je efikasno. Idem na plac. Plac.
U stvari to je jedan prostor, livadast, kao dvorište, ali nema kuću, nego ima šupu, da li je to uopšte moguće, dvorište bez kuće, da li je to ispravno? Uglavnom, to je ograđeno i tu se ide da se nešto radi, da se plevi, da se kucka alatom, da se krči, ja krčim, okolo raste trnova ružica, ište da proždere moj PLAC, ja je krčim, povaljujem prirodu i ne dam da narušava suverenitet i teritorijalni integritet mog PLACA.
Šta još ima tu na placu, možda poneko drvo, da. I može da ima priključke, za vodu i za kanalizaciju, za gas, može da ima i asvalt, može da ima čak i neke kao temelje, kao tu će sad da se pravi kuća, ali to se odugovlači, ne odgovara mi da se napravi tu kuća, jer to onda više nije samo plac, to je kuća, to je dvorište, to je vikendica i onda ne mogu da kažem IDEM NA PLAC, kad me iznervira žena ili u stvari bilo ko.

Ovo je jedina iskrena rečenica. "Idem na jedno pivo" bez ičega izmedju jedno i pivo (gde se "jedno" koristi kao broj a ne kao neki predlog-prilog) je u samoj svojoj srži nepotpuna i nepromišljena izjava, i kao takva, ustvari, najobičnija laž.

U neki jutarnji čas, pre nego što se matorci probude za posao, a posle petlova, persona koja se vratila sa lokanja oseti potrebu da se pokloni idolu porcelanskog boga smeštenom u kupatilu svake kuće.
Molitva se obično sastoji od klečanja pred idolovim nogama uz besomučno zabacivanje glave sa vremena na vreme u pravcu unutrašnjosti šuplje bogomolje.Obavezan je šamanizam, dok vam se duša odvaja od tela, u vidu tihog mrmljanja i psovanja, trenutka samopoznaje- ''Koji sam ja som'' i po kojeg ''Jao Bože'' kada vas uhvati religijski zanos.

Ritual se završava ogromnim olakšanjem kao znakom uslišene molitve i odvlačenjem u sobu uz nadu da ne naletite na ćala koji je krenuo na brijanje.

Izraz koji nastavnici i profesori često koriste protiv đaka, jer su nemoćni, i nemaju ništa bolje da im kažu. A i što da ne, jer uvek im ovo pali.

...omiljenoj hrani. Obično ovo izgovaramo kad smo mnogo gladni a mama sprema neku dobru klopu, baš onu koju najviše volimo (jeste, kad dođeš kod mame, ona ne bira sredstva i načine da te što duže zadrži).

Jedan od mogućih odgovora srpskog seljaka kad tražite da vrati novac koji ste mu pozajmili

Čudesno mjesto gdje su sva čuda moguća, jače od Nedodjije, Raja i Hju Hefnerove vile zajedno.

Ovako babe i dede opisuju trenutak svoje smrti.

... su babe i dede koje gledaš kroz prozor dok bus staje na stanicu, i nadaš se da neće ući u bus i plačljivim pogledom apelovati na tvoju savest, sve dok u trenutku nepažnje tvoje noge same ne ustanu a usta izgovore paklenu rečenicu
- evo sedite

Rečenica koju David Copperfield često izgovara na kraju svojih performansa tipa - na dnu okeana otključava lanac obmotan 7 puta oko jaja i povezan sa nuklearnom glavom koja odbrojava poslednjih 15 sek.

Mozda su kod nas najgluplje na svetu.

Direktno pokazivanje nepoverenja u nečiji stav.