Običaj koji se pojavio uglavnom putem viralnih poruka i statusa na "Fejsbuku", gde se raznim danima i događajima pridaje mistična važnost, koja uglavnom nema veze sa istinom

Opisuje situaciju sa kojom ćeš kad tad morati da se suočiš. Kao što punije osobe imaju dozu neizvesnosti prekrivenu strahom pre nego što pogledaju svoju kilažu i suoče se sa istinom, čiji su poravnati tasovi simbol.

Biti prijatelj znači biti uvijek blizak. Kada se jede,pije i smije zajedno i čine važne i ozbiljne stvari,stvaraju se osjećajne veze,jer vlastito se postojanje ne osjeća kao potpuno ako nema bliskosti s drugima.

Sudbina nam određuje rodbinu,ali prijatelje biramo sami.
Ljubaznošću stvaramo prijatelje,a istinom neprijatelje.

Situacija u kojoj sagovorniku istinom izazivamo veoma neprijatnu reakciju.
Nesto slično kao so na ranu ili kao ulje na vatru.

Volja nepresušnog izvora snage, težnja za istinom, predstavlja i opravdanje za nemanje dlake na jeziku. Omiljena je uzrečica ljudi koji ne znaju ili ne žele da lažu, pa makar bila i surova realnost.
Pandan "Pravo da ti kažem".

Ovu nebulozu izgovaraju napaljena mamina i tatina deca, u 90% slucajeva to budu muska deca, koja na svako pitanje odgovaraju klasikom. Mozda je nekom i potrebno vreme da skapira i protumaci o cemu je rec, i o cemu prica sagovornik koji to izgovara, ali moramo se suociti sa istinom i (ne)realnom slikom da je to klasika.

Nestabilno se ponašati i štrčati iz mase. Imati uvek neko svoje mišljenje koje se razlikuje od drugih pa i ako ono nema veze sa istinom i mozgom. I naravno, ništa nema da se prećuti, sve se mora reći istog trenutka pa makar na stomak progovorio.

1. Pomiri se sa istinom, prihvati je, živi sa njom (ma kako neprijatna bila) i uspećeš, vremenom, da pobediš sebe, da popraviš sebe, da podsticajno i unapredjujuće i na druge deluješ...
2. Zamaži šlajmom oči svoje da istinu ne mogu videti, da je nikad ne prihvate, da u snovima vek svoj prožive, poput narkomana i mesečara...

Red budističkih sveštenika kojima put do nirvane nije kroz "znači, masovne treninge i hiljade i hiljade sklekova" i ostalo gimnastičko kungfuisanje. Oni tragaju za istinom, nadajući se da će naci savršeni materijal za ctrl c- ctrl v, pomoću kog će, preko najmoćnijeg od svih portala, fejsbuka ofkors, zaslužiti izlazak iz večnog kruga patnje i tako da prišjednu sa Sidartom rame uz rame.

Svaki muskarac ima tu 'deformaciju' koja se vec moze nazvati profesionalnom, da komentarise gotovo svaku devojku koja prodje pokraj njega.

Obicno komentar bude ujedno i klasifikacija na osnovu njenog izgleda, ali vrlo cesto se svede i na poredjenje sa licnim iskustvima komentatora.

Postoji nadrkan nacin. Postoji i realan nacin, gde se obicno komentator miri sa istinom.
PRIMER NAJBOLJE GOVORI.

Izraz u internet prepisci, po uzoru na naslov Almodovarovog filma "Zašto kažeš ljubav, a misliš na seks?".
Kada devojka na uporno insistiranje internet sagovornika konačno pošalje svoju sliku (isključivo neslobodnog sadržaja), neretko se desi da kao odgovor dobije negativnu reakciju sa muške strane.
Suočena sa surovom istinom o: prirodi njihovog odnosa i načinu na koji funkcioniše muški mozak, ne preostaje joj ništa drugo nego da napiše svoj prekor u formi ovog retoričkog pitanja.

Ona verzija istine koja ostaje u našim glavama i u koju smo sigurni k'o nutricionisti u musli. Jedina bitna, nepokolebljiva, čuvarka ega.
Njena veza sa objektivnom istinom je direktno proporcionalna racionalnosti subjekta, što će reći vrlo krhka.
Da nema moje istine, ne bi bilo selebritija, straleta, stilista, diva, ekonomske krize, brakova i razvoda.
Da nema moje istine ne bi bilo ni očuvanja one male količine prisebnosti, možda ni opstanka.
Moja istina-moj čuvar razuma i ludila.

Koliko god se individua kojoj ste rekli istinu u lice, od A do Š, protivrečila vašoj izjavi u nadi da vam dokaže da grešite i koristila različite mehanizme odbrane, zarad pokušaja da se njena lažna maska ne skine, dovoljno je da uptrebite gorepomenut izraz — u književnodti se to zove realizam — jer jelte, relizam je grana umetnosti koja se bavi istinom, i opisivanjem događaja na realan način, bez ukrašavanja.
Izvođenje ličnosti na pravi put, na kojem je svrha njene egzistencije ravna nuli.

Poslednji uzdah pred pomirenje sa surovom istinom. Vreme je da otvoriš oči i shvatiš kako stoje stvari, želeo ti to ili ne. Ta škripa kreveta nije nesanica, to su tvoji roditelji koji se svakodnevno jebu i pretpostavljaju da ti ne čuješ. Nisi o tome ranije razmišljao. Zašto sada? Šta te je nateralo da počneš da sumnjaš na ceo svet?
Hiljadu misli navire, ali potpuno si uveren u to da je vreme tvoje bezbrižnosti i slobodnog pada na izmaku.
Svet više nije isti.

Ispiranje mozga raznim teorijama zavere, medijskim zabludama, već pripremljenim scenarijem i novom istinom. Koristi se za stvaranje zombi naroda - spremnog, pokornog, uvek tu da brani bastione totalitarnih režima, ali i određenih pojedinaca. Uspešno se sprovodi svuda u svetu, sistematski i veoma dobro organizovano.

Cilj je da ti se mozak i um toliko zbrakaju da postanu beli list po kome će se ispisivati novi scenario za vaš život, pogled na svet i sve ostalo. Tuđe mišljenje će biti vaše i branićete ga do kraja svim raspoloživim sredstvima.

Prvo, posljednje, najviše (kako god) dugme na farmericama ili pantalonama... Ubjeđujete sebe da imate fantastičnu liniju, da pivo ne utiče na stomak, da vam ne smeta masno pečenje, uvlačite stomak, i, kad se ne nadate, iz zasjede, podmuklo, kad se savijete da zavežete pertle - ode dugme. Ostaje vam samo da se pomirite sa istinom, ne, nije do kineske tekstilne industrije i meksičkih dugmadi ušivenih tajlandskim koncem po albanskim uputstvima, ne, istina je jasna: debeli ste.

Lik iz kraja čije laži nisu one za koje postoji sumnja da li su istina, nego su potpuno ludačke i svima je jasno da to nema veze sa istinom. Tačnije, to nisu laži, to su samo neke potpuno ludačke priče.
Negde do dvanaeste godine svi misle da je samo maštovit klinac.
Od dvanaeste do petnaeste misle da je lažov.
A od petnaeste kapiraju svi da je jednostavno slučaj za Lazu gde ubrzo i završava.
Naravno, svi onda jedva čekaju da izađe da odslušaju još jednu njegovu ludačku priču.

Nekada mi je bio omiljeni lik,a onda je postao nacionalista.

Riblja corba je zaista ,jedan od najvecih bendova sa ovih prostora,ali su trebali da prate model Bitlsa i da se raspadnu na vreme.Bora dok je bio pobunjenik i oportunista,pisao je vrhunske tekstove i radili su sjajne albume......I sa "Istinom",je to prestao.Posle"Istine",poceo je da pise osrednje tekstove.
Devedesetih je poceo profesionalno da se bavi srpstvom i tu pocinje njegov moralni sunovrat,jer je od oprtuniste i pobunjenika ,postao poslusnik.

Ono što se pojavljuje u snovima našijem.
Ima je poprilično i na javi, ali ni upola nije tako frustrirajuće zanimljiva. Takoreći jedvaiščekivajuća, s' obzirom da najavljuje skori završetak noćne more, ali i vlažnog sna i ostalih prijatnih besvesnih iskustava.
Ovo je ono.
Ono što se ne može definisati, antimaterija sa kojom se samo bezumno ambiciozni, lucidno-perfidni tragači za konačnom istinom o celokupnom smislu postojanja svega i onoga izvan toga mogu bar na tren uhvatiti u koštac, znajući unapred da su progutani u besmislu naizgled smislenog.
Ali ono je tu...

Srpski poliičar. Decenijama unazad.