A: Ej, gde si?
B: Tu i tamo"

: Mala, nači kakva si riba, nemam reči, e.
: Dečko, štrafta, nisi tačan.

-Bakuta: Je l' vam sveže ovo meso?
-Mesar: Sveže, sveže, jutros stigl'o! ( a klano pre 2 meseca)
-Divni ste!

1. Poklon za rodjendan nije najbolji, ali je upakovan u prelep ukrasni papir sa isto takvom kesom. Za siroke narodne mase dovoljno, za slavljenika, dok ne dodje kuci.

2.
-Uh, kakav ti je dzemper.
-Hoces da kazes da je ruzan?
-Ma, jok, nego ti se slaze bolje uz one tvoje uske farmerke.

3. Neka prosecna slika koja ne obecava puno, upotpunjena naslovom i komentarom koji ostavljaju coveka da u smehu uziva u njoj. Cesto mozemo primetiti na Vukajliji.

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

- Vidi koja kiša napolju, nije normalno.

- Kakav kijamet, ubija, nije normalno.

- Juče sunce, danas sneg, nije normalno.

- Koja vrućinčina raspala, nije normalno.

- E, cvrkuću ptice, sunce sija, vetar ćarlija, cveta cveće, leptiri lete, potok žubori - nije normalno.

- Kakav prelaz toplo-hladno, nije normalno.

- Ovi meteorolozi stvarno nisu normalni.

- Čujem kar'o si ?
- Ma dovedem ja malu na gajbu, završim pos'o, kad mi ona kaže 20 jura.
- Znači samofinansirajući?
- Taj rad.

-De si legendo! Ja ti poslao poruku da idemo do grada, da jurimo pičke ja i ti, ovo-ono... A ti me iskulirao skroz.
-Kad si mi poslao?
-Pa u petak.
-Pa ne znam... Nije mi stigla poruka...

- Matori učačkasmo mi onim Maltežanima brdo golova. Sad kad do'vatimo AEL ima da im se useremo u život.
- Polako brate. Nisu Maltežani merilo. Oni su uzeli odmor sa građevine da igraju protiv nas. AEL je ozbiljniji.
- Ma nemaš ti pojma.
---------------------------------------------------------------------------------------
- Ej da vidiš što sam smislio foru kako da ložimo Đoleta par dana. Pošaljemo poruku sa nepoznatog broja, kao neka riba je u pitanju i pali se na njega, pa onda uzmemo da se kao dopisujemo. Ima da umiremo od smeha par dana.
- Pa ono, nije Đole toliko glup i neoprezan. Izvaliće.
- Ma nema šanse. Testirao sam foru ovih dana na Duletu Degenu. Već sam uigran.
- Au brate, pa nije Dule Degen nikakvo merilo. Pre neki dan je bio prvi april i on taman priča kako niko ne može da ga zajebe na aprililili foru i ja kažem "Eno ga Džordž Vašington", a on se okrene i pita "Gde?". Čovek je tantus.

- ...i tu joj ja...Auu mamu mu jebem al me iseče! PA KO TI DADE DOZVOLU, MAMICU TI JEBEM U PIČKU?!
- A brate, ko sve nije došao u Beograd, pusti seljaka...
- Brate, pa i mi smo došli iz provincije, kakve to veze ima?!
- Pa ima, jer posle 15-20 godina postaješ starosedelac, ovaj što te isek'o je sigurno tek došao...brđanin.

Autošovinizam. Definitvno omiljeni od srpskih grehova.

Napolju je grmelo i sevalo...
Sedeo sam ispred televizora i gledao utakmicu, milujući svoj dlakavi pivski stomak za koji si u trenucima nežnosti znala reći da nosi dvojke...
Igrao sam "par-nepar" s dlačicama i pravio kuglice od materijala iz pupka, da bi ih onda lansirao na tvoju DVD-kolekciju serije "Seks i grad"...
Bio sam zabrinut za tebe... Izašla si na oluju u nekakvoj majici na bretele i s papučama na nogama... Kiša je sve više padala... Nebo se otvorilo...
A onda si se pojavila, mokra k'o čep... Tvoj mini-val od pre nekoliko dana bio je potpuno uništen...
S herojskim ponosom si stavila flašu Lav piva na sto...
Najnežnijim mogućim tonom, uz pogled pun razumevanja, upitao sam te:
"A nije bilo Jelena?"

Ni senzor nije u stanju zainteresovati. Brate to je jedina osoba koja mi uđe u dvorište, nit' se upali reflektor nit' ker repom mahne, a kamo li zalaje.

- Uđi, kume, uđi... Može neka rakijica?
- Imaš vinjak, kume?
- Naravno da ima, pa nije ovo kuća Petra Bankovića!

Jelkica Karleuša: Ono što je Srbija videla i čula bilo je ekskluzivno, konačno nešto novo u ovoj zemlji!
Voditeljka: A zar vaša nova pesma nije obrada popularne južnokorejske grupe, a nastup kao Bjonsin za dodelu MTV nagrada od pre 6 meseci?
Jelkica: Ne, one su kopirale mene, ja sam za njih institucija!