Izraz za nekog ko poseduje neku najgoru mogucu karakternu osobinu.Ili vise njih.
San svakog studenta ekonomije, trgovine, preduzetništva ili nekog poslovnog menadžmenta - napredak, ugled medju kolegama, radnik meseca svakog meseca, šefova desna ruka..Postiže se vrednim radom, sticanjem novih znanja i sposobnosti, odlučnošću, sigurnošću i poštovanjem pravila radnog mesta - dolazak na posao na vreme, ispavan, obrijan, očešljan, ispeglan, ljubazan i nasmejan. Poželjni su prekovremeni sati na poslu, dodatno zalaganje, i stavljanje sebe na raspolaganje nadredjenima kada god je to potrebno. Posao je naporan ali nije prljav, roditelji i preostali prijatelji su ponosni na tebe, a plata pokriva sve tvoje kredite i polako raste : dobijaš povišicu pa unapredjenje, bolja kola od firme i plaćeno letovanje. Stavljaš plazmu i u spavaću sobu, novu kuhinju (mada ni staru nisi koristio), dižeš još jedan kredit za nov nameštaj, svodiš račune i u glavi ti uporno stoji jedna misao - Moram još da napredujem. Radiš još napornije, ubedjen si da živiš srećno, i osetiš se zadovoljnim sobom kada prodješ pored nekog klošara koji se nije trudio dovoljno. Ne razumeš ljude koji nemaju para za račune, i družiš se isključivo sa kolegama sa posla. Polako stiže i trideset peta, već si na dobrom položaju, dosta toga zavisi od tebe, i odavno si radnik za primer u svojoj firmi, nadredjen si sve većem broju ljudi, i osećaš da te ništa ne može zaustaviti. Stiže i četrdeseta. Sediš na sofi u dnevnoj, gledaš sve ono što si radom kupio, persijski tepih, kristal i mecesnu, osećaš se zadovoljno, ali lagana zebnja te proganja već neko vreme, i počinješ da svodiš račune.
Imaš četrdeset, postigao si toliko toga, ali ne i ono najvrednije : nemaš prave prijatelje. Ti i žena ste gradili karijere, za decu niste imali vremena, i sada je već kasno. Možda nikad nećeš čuti reč tata upućenu tebi. Toliko vremena ste proveli na poslovnim putovanjima, da se jedva i vidjate, retko stignete zajedno da spavate, a sve više počinješ da sumnjaš da te vara, da će tražiti razvod i uzeti pola od svega što si radom i zalaganjem stekao. Kod kuće te čekaju pas kojeg ne stižeš ni da vodiš u šetnju, i hladna večera u frižideru. Stvorio si toliko toga, uspeo si u životu, a osećaš se prokleto sam. Srećan?
али те због одела другачије гледају.
викенд1: обучен нормално, мајца, фарке... Пролазиш кроз суботњу гужву, нико те не је*е ни 2%. Људи те газе по белим патикама, нервираш се!
викенд2: одело, кошуљица, ципеле... Пролазиш кроз ону исту гужву, само овај пут тотално другачије! Девојке те одмеравају, ликови те одмеравају. Неки теретана бој се бацака, не можеш проћи од њега, гурнеш га онако мало у пролазу да му даш до знања да се помери, он се окреће бесно, одмерава те и мисли "ко зна ко је овај, боље да га само пустим". Јебеш!
Covek koji non-stop sedi(redje lezi) i stalno nesto kenja.
Иронична изрека коју ћете чути од стране неких људи као "оправдање" када желе да опишу особу која је до јуче била сва добра, фина и поштена, а онда се одједном дочепала власти и моћи, не успевши да одоли парама које су јој "пред носем".
Мики: "Синак, је л' виде ти дебелог Салета како се "нафатирао" за кратко време?"
Гокси (иронично): "Немој тако, Мики, ти знаш да је он добар момак... само, јеби га, прилика човека чини лоповом, тешко је одолети...!"
Крајња степеница у градацији слагања се нечијим мишљењем. Или дупетом. Пошто је неки паметан човек упоредио људску позадину и начин размишљања. Рекао je да је то исто јер их свако има. Додуше, употребом ове императивне реченице, ваш однос са саговорником незадрживо срља у прогрес. Долазите до премота, краљица нивоа полтронизма је испред вас, и успели сте, прешли сте ниво. Сада сте на прс у дупе са наратором.
Ипак, то све тако бајковито изгледа искључиво из његове перспективе. Бацили сте му црва и попалили га да дроби уместо вас, причу која вам савршено одговара. Када нарација узима маха, и потпуно сте сигурни, иде у правом смеру, публику позивате да чује речи пророка, док ви задовољно мастите брк печењем које нико неће да једе јер сви гледају у новог месију. Лукаво, нема шта.
Крка: Рекао сам ти Палмотије, да нема теорије да идем у владу која ће да укине дванаесту пензију! Па од чега да храним голубове у децембру када им је најтеже?
Дачић: Слушајте човека шта вам каже! (тихо конобару) Мени три тањира пасуља, векну леба, и две купус салате. И пасуљи да ми се доносе један по један! И кило-кило белог!
------------------
- Е па моје драге пријатељице, ово је мој другар Шоне! Он је био најбољи јебач у целом мом друштву!
- Слушајте човека шта вам каже! Ни данас није много боље! Небојша, драго ми је!
Dokaz da marksizam nije u potpunosti iskorenjen, bar ne u govoru.
Реченица коју ваша мајка упути вашем оцу док овај знојав и умрљан уљем стоји изнад растављеног тостера , шпорета или миксера , док у једној руци држи шрафцигер а другом се чеше по темену . Ово важи само ако вам је отац један од оних који верују да се све у кући може поправитиуз помоћ перореза , шрафцигера и лепљиве траке.
Elegantni zaobilazak tržišta u mikroekonomskom spajanju ponude i potražnje.
Recenica izgovorena od strane prosecnog Srbina nakon brijanja.
...a kako stvari stoje uskoro ce ga i unistiti.
Израз који се користи како би сте нагласили величину,тежину онога што описујете.
Углавном се користи уз наведене примере:
-Е сине види нов мобили што сам узео.
--Хаха,па ти с тим можеш човека да убијеш јеботе...
-------------
-Дуле,ај ми додај торбу...плиз!
--Уф,шта држиш ти овде? Човека да убијеш са оволиком торбом....
-Тенкс!
Основни систем одбране у филмовима у којима се неки цвикераш задеси у сред туче.
Гледаоци обично навијају да га распизди по сред фаце...
Kod 80% naše nacije nerešiva zagonetka.
Sa naletom ekonomske krize na ove naše prostore, sve je veća želja naroda da se obogati preko noći i promeni svoj život iz korena.
... jesu l' dunje procvale il' još sevdah opijaaaa...
-Rajka gasi taj radio, kreće nam Loto.
-Jaooooj, vid' ti, Momire ove voditeljke... kako je samo lepo čeljade, prosto se sama voli...
-Ćut' tu i zovi decu, da vidimo ko će šta da ima..
-Marko, sine, 'ajd reci, blago taji, šta si igrao od brojeva...
-Evo, ja imam 13, 25, 27, 29, 30, 35, 39..
-Pa, 'leb ti jebem, da li je moguće da ti imaš samo velike brojeve na listiću? Za koj' će ti to kurac?
-Pa, tata, strina je, na primer, rođena 29. Zato sam ja stavio...
-Jaoooo, kuku majko, pa 'de nađe rođendan najvećeg baksuza da staviš na listić? Ženo, jes' ti sigurna da je ovo moje? Kad se samo setim da sam te molio da ne rodiš ćerku, dođe mi sam sebi jezik da otfikarim... Tebe, ženo, neću ni da pitam koje si brojeve igrala, ovo je jedina prilika kad ti ne pričaš...
...nekoliko minuta kasnije...
-Pu, krv vam jebem, pa zar je moguće da nas troje nema ni jednu mršavu trojku? Aaa, neće to moći tako. Ćerko ti se sutra udaješ, onog giliptera neću ni da računam, njega ću ja da oteram na Vojnu akademiju...
...........
-'de si, Laki? Nema te, bre nikako...
-E, od sad ćemo se manje i gledati... pazi što sam sastavio singl.. od sutra idem na Majorku, ovaj tiket ti je jedan od onih koji te menjaju za sva vremena.
-Čekaj, burazeru. Odakle ti ovolike pare da staviš?
-Uzeo od Brace Koske soma jura na zajam... pazi, dok mu ne vratim sve pare, svakog prvog mu dajem po sto evra. A ja ću mu posle ovoga vratiti sve, samo da ovi uvaljaju večeras pet ili više komada...
-Matori, ja pre mislim da će njega od sada zvati Braca Lakijeva Koska... on će tvojom butinom da na'rani onu svoju aždaju od kera...
-Ma, samo ti prati akciju..
... jutro kasnije...
-Ooo, dobro jutro teta Ljiljo, 'de mi je Laki?
-Eee, srećo, Laza ode jutros rano kod tetke u Bosnu, kaže 'oće tamo da nastavi studije..
-Aham, znači nisu ovi ništa uradili...
-Molim?
-Ništa, ništa... rekoh samo videćemo se...
.........
-Pu, seme ti jebem, znao sam da će da baci crno... juuuu, krv ti jebem 'lebovu!
...zvrrr,zvrrr...
-Mama, stigla ti poruka..
- "Majo, ovih dana ćemo jesti malo više kuvano, nije nam legao prvi deo plate, biće nekih akontacija, sad nam rekli na zboru. Volim vas najviše, poljubi mi decu. Ostajem noćas i u trećoj."
-Kad će tata kući?
-Njemu je bolje da ne dolazi, trebala sam ja da gledam za koga se udajem, a ne ovako...
-Šta?
-Ništa srećo... rekoh, radi tata ceo dan i ostaće u trećoj.
-Aaa, važi... 'ajd, laku noć.
Мото којим се води геј флафичасто обучен да га не би провалили.
- Ало бре, скидај ту розу мајицу мајку ти педерску јебем!
- Ало момак, снимамо рекламу. Опусти се.
Дотуци га, закопај до дна, уништи му и последњи трачак наде ако је уопште и постојао након силних удараца који су га срушили на земљу. Губи са четири према нула, али за сваки случај му завуци и пети да остане скроз понижен. Нема везе што игра са три играча мање и са другим тимом. Ко му је крив?
- У пичку материну и посао. Осам сати сам се знојио на плус четрдесет и оном пакленом сунцу да би на крају смене рекли како за два месеца летим као технолошки вишак. Плус ће плату овај месец смањити бар за десет посто. Дође ми да пуцам у пословођу. Сад је још дошло и пет тона угља. Шта је следеће? 'Оће нам искључити и воду па да смрадом терам комарце. 'Ајде до'вати једно пиво па да утоваримо тај смрдљиви угаљ.
- Имамо само топло из шпајиза, а и рок трајања ми је сумњив.
- Тако је, бре, проклета судбино! Шутирај човека док лежи.
Има једна стара изрека..."Одело не чини човека." Тачно тако. У данашње време када нас обузима мрак демократије, да се тако изразим, често се сусрећемо са разноразним ћоманима на железничким станицама, по кафанама, парковима где свој најлепши део дана проведу са својим унучићима, на некој старој трулој, офуцаној клупи, резервисаној само за њих, јер се нико нормалан и не усуђује да на њу седне, а камоли легне. Виђамо их често, бар преко лета, у прљавим искрзаним мантилима, са по којом упадљивом закрпом, старим панталонам са пола ногавице и изврнутим џеповима, ваљда да се да до знања да се нема ни за флашу ракије, а ципеле прозевале навелико, лутајући по свету испустиле су свој дух трајања.
Са друге стране, можемо видети и мало елегантније обучене, тј. оне коју су тако рећи успели у нечему, навукли на себе кошуље, кравате, испеглане панталоне са линијом по среди, изгланцане ципеле, не би ли показали тиме да су неко и нешто. Али када свуку све то са себе, нису далеко од оних које сам малочас навео.
- Драгојлооо... Ооој Драгојлооо!
- Ахм, хм... грр.
- Устај пијандуро, д'идеш на пос'о.
- Бјежи бре Милунка, пушти ме да спим.
- Ајде тако ти љеба и крсне Славе... ди'ш се,.. ево сам ти купила ново одело, и кравату, и ципеле да к'о господин човек одеш на пос'о.
- Јебеш ти то Милунка, кад одело не чини човека, сви смо ми иста банда...
-Ајде облачи ово, да те не гледам у оним искрзаним крпама... Срамота бре Драгојло, па шта ће рећи село кад те види...?
- Не загледају у кафани баш у мене, тамо гледају у дно чаше, боле њих она ствар како ја изгледам...
- Ајде бре пијандуро, назувај се и губи се на пос'о... Вид' како си ми леп оваки. Ух љуби те твоја Милунка... Ајде памет у главу и купи у повратку нешту за ручак.
- Оћу...
- Где си бре несрећо једна, три дана те нема.... Ку-куууу. На шта личиш, вид' кравате поцепане, па шта уради с'панталоне?
- :хик: А бре жено мичи се, си кувала нешто, црко' гладан...?
- Ма да не би и да кувам док се ти смуцаш, си опет био у кафане, јели брее?
- А но где ћу!?
Ку-куууу...! Па ког сам ти ђавола куповала толке гардеробе, јели бре?
- Сам ти лепо рек'о да одело не чини човека!
- Немој ти мене да филозофираш, но ми рекни где си ти био ова три дана...?
- Па код Јаре у кафану...
- А знаш ли ти да имаш кућу, несрећо чорбаџиска?
- Знам ја да имам кућу, но ове нове ципеле не знају пут до куће, јебале те нове ципеле... а ни кравата ни за курац да послужи, ма ни да се обесим ко човек. Зајеби ти то но вади из тог штека паре, д'идем по још ракије.
- Ееее... будала остаје будала.
Стара народна изрека, која укратко објашњава да чак иако имаш дубоке џепове то не значи да ниси плиткоуман.
Ovaj izraz koriste roditelji kada hoce da nateraju dete da uci nesto sto mu nikad ali nikad u zivotu nece trebati jer je to jedino opravdanje za ucenje takvih stvari.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.