Divan program koji vam omogucava da razgovarate sa priateljima/roditeljima/rodjacima/poznanicima/internet poznanicima 7 hiljada kilometra i 6 vremenskih zona od vas i u isto vreme igrate igrice, zajebavete se po netu, i definisete po vukajliji, bez drzanja telefonske slisalice zimedju uva i ramena, koja konstanto pada, narocito kad je kucanje ili ubijanje zombija u pitanju.

Narodnjački ekvivalent andergraund kulture. Formirao se paralelno sa procesom fenserizacije Grand muzike, tj njene tranzicije u pravcu muzike za separee - takozvane separatističke muzike. Otuđenjem Grand muzike od običnog naroda, razvija se Andergrand muzika kao i čitava kulturna paradigma koja je prati. Unutar ove kulture razlikujemo Ander-Andergrand kao i Ander-Ander-Andergrand supkulturu. Sledbenici andergrand kulture muzički su orijentisani su prema izvođačima kao što su: DJ Krmak, Nedjo Kostić, Braća Bez Gaća, Mica Trofrtaljka... U svečanijim prilikama to mogu biti i Sinan Sakić, Mile Kitić, Šemsa Suljaković i drugi - naravno, samo iz rane faze. Vizuelni identitet takođe je bitno obeležje pripadnika ove kulture. Popularni brendovi su: Ayirex, Abidas, Nikke, Pumma, Lotto, Wink, a po mogućstvu i LAV patike. Andergrand kultura na ovim prostorima predstavlja jedino istinski autentično iskustvo suburbanig života na ivici - zakona, egzistencije, društva...

Glavešina- upravljač, starješina, vođa normalne države.
Glavić- upravljač, starješina, vođa korumpirane male banane marionetskog uređenja.

Izreka kojom se u korenu prekida svaka rasprava o ukusu, stilu ili kvalitetu objekta o kojem se govori.

Seljačina.

Krajnje bedan i jadan lik , da nije glumio ALI G-a, bio bi još bedniji i jadniji, jer pljuje i pogrešno pretstavlja državu trćeg sveta ostalom stanovništvu, to je isto mogao da uradi i našoj zemlji , pa bi video ko bi se smejao

Glavni grad američke države Indijana koji je ni kriv ni dužan kod nas u Srbiji, samo zbog svog imena, postao sinonim za neko mesto ili žurku punu raznih indijanaca, šabana, mongoloida i šištavaca.

Inače postoje mnogi znaci prema kojima ćeš izvaliti da si zalutao u Indijanpolis, ako nisi dovoljno oštrouman odmah na prvi pogled da izvališ.
Prvi znak je muzika koja blago podseća na ono što bi možda mogao da čuješ samo tu i u centru Teherana.
Ako muzika nije dovoljan pokazatelj da si zalutao, tu su frizure, tačnije frizura, jedna jedina, nepobediva ošišaj me sa strane da jebe kevu a gore me ispoštuj ili popularno još devedesetih nazvana tarzanka.
Ako ni to nije dosta onda možeš izvaliti po tome što si tu tek dvadesetak minuta a svako ti se na žurci već barem dva puta izmrštio.
Nije ti ni to dosta. Dobro, a šta kažeš na to što su svi u trenerkama, a ne vidiš da se održava neka sportska manifestacija u blizini i niko tu baš i ne deluje kao neki sportista. Dobro, deluju pomalo kao fudbaleri, jer oni furaju takve frizure, ali veče je i polumrak, nije stadion pa da misliš da si na tekmi.
Naravno, ako si čovek kome treba još znakova da bi bio siguran i nisi još ukapirao, pucanj iz tetke u plafon za vreme refrena pesme, druga tuča u poslednjih deset minuta ili Romulanac koji se seče krhotinom razbijene flaše su ozbiljni znaci da je vreme da pališ, ali po meni si već pri samom ulasku na to mesto, eventualno posle jednog popijenog piva, trebao da napustiš prostoriju.
A ako sve ovo nije dosta, pa ne mogu da ti pomognem više, jedino da zabijem tablu na kojoj piše INDIJANAPOLIS pa da ti bude jasno. Ostani onda i uživaj, jer izgleda da ti prija to mesto i u svom si prirodnom staništu.
Naravno ako nisi u svom prirodnom staništu i pališ odatle, pri izlasku nikako ne okreći leđa stanovnicima Indijanapolisa, nego i ti i tvoja ekipica hodajte unazad držeći ih na oku, sve dok se ne nađete u bezbednoj zoni, a to je otprilike petsto metara odatle.

Indikator lošeg poslovanja nekog poslovnog objekta.

Jedna od odabranih definicija na Vukajliji, ali isto tako i definicija koja je najviše puta opsovana.

Pornići za ultimativne pornićarske sladokusce.
Odlikuju ih nobles porno glumice, u sofisticiranoj i otmenoj garderobi, sa sve fensi sređenim frizurama, likovi pornićari u high-class odelima, sa sve kravatama (retko kada mašnama), neka chill-out muzika i delimično usporeni snimak. Scene se uglavnom odigravaju u prostorijama gde se nalazi neki a la Luj XVII nameštaj, gde je sve tako fensi i tako "ozbiljno". U scenama duple penetracije vam se učini da ima nečega u osvetljenju i uglu kamere, da više ne konstatujete ni prigušeno stenjanje porno glumice, ni njene sise ili guzu, već počinje da vas zanima kako bi u vašoj dnevnoj sobi išao nameštaj na kome glumci izvode sve te čudesne poze i da li time nose neku poruku koju rediteljski genij želi da prenese širokom auditorijumu. Eh, da, scene ejakulacije su još više usporene i deluju teatralno, kao neko veliko finale u kome će se dogoditi nešto neočekivano i dotle nikada viđeno.

Neizostavan element svake sapunice, koji zapravo i čini sapunice tako zaraznim. Radi se o tome da kraj epizode svi oni koji to prate, dočekaju u šoku zbog zadnje scene, koja je bila dramatična, potresna i, najvažnije, nedorečena. Početak sljedeće epizode razotkriva sve misterije i pokazuje vam da su vas zajebali profesionalno.

Devojka koja je omogućila da se 2008. godine evrovizija organizuje u Beogradu, što će biti najbolja promocija za našu zemlju. Devojka koja je pokazala svetu da se i u Srbiji pravi kvalitetna muzika. Devojka koja zna odlično da radi ono čime se bavi (da peva). Devojka koja apsolutno nije kriva što je priroda nije obdarila nekom lepotom (jer niko ne može da bira kako će da izgleda) a samim tim nije zaslužila da bude ovoliko popljuvana na ovom sajtu. Devojka koja takođe nije mogla da bira svoju seksualnu orijentaciju, pa ni zbog toga nema razloga da se po njoj pljuje (premda se i tu radi možda o glasinama i ne možemo 100% biti sigurni jel ili nije lezb.) Devojka koja je s druge strane sama izabrala da maksimalno iskoristi, na pravi način, ono što joj je Bog dao, a to je njen glas.
Bravo Marija!

Jedan od najekstremnijih muzičkih pravaca (uz death metal i grind core), koji karakterišu brze, gotovo zujeće gitare, neverovatno brz i razarajuč bubanj (zvuk apokalipse kako se galopirajući približava) i vrišteći vokali.

Što se tiče vizuelnog dela tiče, većina bendova koristi korps-peint (mazanje lica crnom i belom bojom radi stvaranja efekta demonskog, mrtvačkog izgleda), kožne pantalone ili farmerice (crne boje naravno), uglavnom crne majice sa različitim motivima ili logoima bendova, nitne, bodlje, lanci, ogrlice.

Teme tekstova su variraju od demonskih i okultnih preko spiritualnih i antireligijskih, pa svve do nihilističko-apokaliptičnih i ratnih.

Dobar deo bendova na sceni izgleda "normalno" (kako bi to rekli oni kojima je sve sem njihovog pogleda na stvari nenormalno), bez svega što ovaj muzički pravac karakteriše. "Momci iz komšiluka" fazon.

Ovaj kontraverzni muzički pravac je trn u oku mnogih dušebrižnika kojima smeta sama metal i rok muzika, kao i mnogih "metalaca-čistunci" kojima sve počinje i završava se sa Mejdenima.

DJ Winap je lik koji nema nikakvih dodirnih tačaka sa osnovnom biti DJ-eisanja. Stalno vrti iste pesme, istim redosledom. Jedino što može razbiti njegovu večernju muzičku harmoniju jeste naručivanje pesme od nekog lokalnog baje. U stanju je da, ponesen novim hitom (JK i sličnih) jednu pesmu pusti i po 10 puta na veče. Dakle, kao i sam program Winamp, mogućnosti ovog DJ-a su samom njegovom kreativnošću svedene na: play, repeat i shuffle, a kod iskusnijih DJ-eva ovog tipa postoji i mogućnost podešavanja jačine zvuka pesme.

Faza kada uđeš u pubertet i kad odjednom vidiš koji su nedostaci ovog društva i ti bi sam da ispravljaš krive drine u istom.
Ako se pojavi krajem osnovne škole, to dovodi do divljenja tvojih roditelja i zaključka da počinješ da postaješ odrasla osoba.
Ako se javi kasnije, dolazi do podsmeha zbog prekasnog shvatanja onoga što su svi shvatili dosta ranije.

Kada na građevini lik sa visokom školom uspeva da se uklopi.

Dvominutni snimak sačinjen od neverovatnih scena u kojima su prikazani neverovatni specijalni efekti, neviđeno mnogo akcije, zaplet koji će vam pomutiti razum, u kojem je primetan očigledan napredak tehnologije na području filma, narator koji će vam slike koje gledate dočarati do te mere da ćete kevi maznuti pare i otrčati u bioskop. Snimak koji je na YouTube-u odgledalo 234,434,534 ljudi. A kada odgledate zapitate se: el' ono sigurno bio trejler za OVAJ film?!?

Iako većina stanovnika Srbije ni po čemu dobrom ne pamti devedesete, na određene pojave iz ovog perioda danas se gleda sa simpatijama ili nostalgijom. Veliki udeo u tome ima vremenska distanca od dvadesetak godina, ali i mozak koji je određene loše informacije skladištio duboko u podsvest u nadi da će biti zaboravljene. Upravo među ovim "uskadištenim" pojavama postoji par njih, u suštini malih i beznačajnih, na čiji se pomen oseća mučnina ili jeza koja nas vraća u to "divno" vreme.

u svakom filmu holivudske A/B produkcije akcionog zanra, u odlucujucem trenutku tokom pucnjave, pojavi se on. Onaj sa pumparicom.

Ovi kurajberi sa heklerima, emkama i kalasnjikovima su bedni. Njihovi meci ne mogu da naprave rupu u Zemljinoj atmosferi. Oni se pucaju, bacaju iza zaklona...mozda eventualno i pogine neko , i to tek posto ga dobro izresetaju...dok se ne pojavi ultra - baja celave, nauljane glave, garav od dima, sa bicepsom 50cm u obimu, i ogromnom jebenom sacmarom kojom pocne da razara neprijateljska tela. Tada sva akciona muzika staje, vise se ne cuju pucnji niti eksplozije u pozadini, cuje se samo ono DZHMMM (repetira) , DZHMMM (opet repetira) DZZZHMMM , i naravno sve to dok ne trepce niti menja izraz lica. Tela i udovi osakacenih neprijatelja "onog sa sacmarom i njegove ekipe" lete unaokolo menjajuci boju neba u krvavo.

Obicno ga glumi nagruvani, celavi crnja, ili belac (takodje celav) sa gustim dlakama na grudima, i tompusom koji grize zubima uz surovi osmeh.

Na ovom podneblju sinonim za lošu muziku. Ono "elektro" verovatno potiče od obrade glasa kojom je isti doveden do neprepoznatljivosti.