-Gospodine Lopina, kako komentarišete navode po kojima ste, zahvaljujući tadašnjem direktoru agencije za nabavke, koji je inače vaš blizak prijatelj, dobili posao vredan pet miliona evra?
-Nije on meni nikakav prijatelj, ne poznajem čoveka lično uopšte.
-Dobro, a da li je tačno da ste dobili taj posao?
-Jesam.
-I šta ste tačno prodali državi tada?
-Ne sećam se tačno, reklamni materijal je bio u pitanju.
-Evo, po našim informacijama, radilo se o upaljačima sa grbom Srbije.
-A, da. To je bilo u sklopu kampanje za popularizaciju Srbije tokom Univerzijade.
-Dobro, hoćete li reći našim gledaocima, koliko je bilo tih upaljača?
-Ne sećam se.
-Po našim podacima, 50.000...
-Moguće.
-Pet miliona evra za pedeset hiljada upaljača? To je sto evra po upaljaču!?
-Tako je.
-Pa je li to vama normalno?!
-Šta ja znam da li je normalno, moja firma je samo uvezla te upaljače iz Kine. I šta se to mene uopšte tiče, očigledno je moja ponuda bila najbolja i to je to.
-A da li je tačno da je vaša druga firma UKRA.DOO uplatila milion evra na račun na Kajmanskim ostrvima koji pripada rođaku pomenutog direktora agencije za nabavke?
-To su budalaštine.
-Ali gospodine Lopina, to su činjenice!
-Pa jel imate vi dokaze za to!? Nemate. Zdravo!

- Dones' der nam svima još po nameštaj, a meni može i jedna grča kafa!

Жика : 'Ајмо ћеро да сложимо ових два метра дрва.
Мара : Не могу стварно,стомак ме боли,умирем.
Жика : Еее рек'о сам ја теби,мани се оног поганог компунтера,компјутера како се правилно каже,нећете ви да слушате ... Увек Жика луд !
Мара : А,шта ћеш ...
Жика : Ма марш у кућу кад те све боли .. Да Бог да ти реп изникао из гузице !

Pr. 1
(Klinac dolazi sa ekskurzije)
-Tata, tata, vidi šta sam kupio!
-(Sumnjičav pogled) Šta ti je to sine?
- Ljigavac! Vidi šta može!
-(Ne skida sumnjičav pogled) Lepo sine. Nego, koliko košta to?
- Ma samo 100 dinara!
-(Šok, šire mu se zenice i nozdrve ali ipak ton mu je normalan) Sine, mogli smo hleb za 5 dana da kupimo za ze pare.

Pr. 2

(Ulazi sin od 16-17 godina u stan sa novom majicom, šmeka ga ćale)
- Odakle ti ta majica?
-E, kupio sam jutros u Knezu, jel dobra,a?
-(Sumnjičav pogled) A koliko te je to zadovoljstvo koštalo?
- Ma sića, samo 600 kinti.
-(Šok, šire se zenice i nozdrve, ne uspeva da spusti ton jer ga još od one ekskurzije pritiska kupovina ljigavca) Majmune jedan, 600 dinara?! SIĆA?! Pa na pijaci su 100 dinara one bele pamučne!
-Ali ćale...
-Nema ALI, odrali su te za majicu...600 dinara! Alo bre, mogli smo mesec dana hleb da kupujemo za te pare!

- E bre, jesi čuo da ona Milanka našla dečka?
- To ona što te muvala pa smo je tripovali da ti se sviđa, ona gaborka?
- Da, ta! Juče mi poslala poruku da je više ne tražim jer je našla 'dečka' .
- Ma jes, a koje joj baterije koristi dečko!?
- Haha, taj rad!

- Dobar dan, ja sam Mokasina.
- Dobar dan, Hatezejka.
- Već smo počeli sa provokacijama, a..
- Ne seri, nego iznesi ponudu, žurim do grada na kafu.
- Dobro, ovako.. Ja sam počeo u ovoj firmi pre 15 godina bla bla bla prvo radno mesto mi je bilo kafe kuvarica bla bla bla napredak u karijeri bla bla bla ambicije mogućnost napredovanja izgradjivanje profesionalnosti pičke materine.
- Pa vidi, niti imam 15 godina mladosti da ih ostavim ovde, niti imam 15 godina starosti da poverujem u te priče koje mi prosipaš.
- Pa koji si kurac dolazio onda?
- Da vidim ako mogu da upadnem na to radno mesto higijeničara, odrobijam par meseci i skrpim lovu da hvatam prečagu.
- Ne trči pred rudu, takve stvari se ne govore na intervjuu za posao.
- Ma boli me kurac, bre. Muka mi je od laži i igranja sa živcima.
- Hmm, dobro.. Jesi doneo CV?
- Jesi ti normalan?
- Zašto?
- Pa jebote, konkurs je bio za higijeničara, ne za jebenog inžinjera za konstruisanje spejs-šatlova u NASI. Ne znam dal misliš da sam toliki debil da ne umem da baratam zogerom.
- Bez obzira, protokol mora da se ispoštuje.
- Dobro, ajde.. Evo ti, tu ti sve piše, ima podataka i iz sive zone i fantomskih firmi, tako da nemoj da se iznenadiš ako ih ne nadješ u privrednom registru.
- Hmm, dobro.. dobro.. Hmm impresivno.. inostranstvo.. lepo, lepo, vidim da si ozbiljan.
- Minimalno za da me ne izopšte iz društva debili veći od mene.
- Dobro.. Kad bi ti mogao da počneš?
- Od ponedeljka, mislim, mogu i od sutra, ali takav je red, a red treba poštovati, da ne bi sve otišlo u haos.
- Okej, onda, u ponedeljak se nacrtaj ovde pre sedmice neki minut.
- Važi. Nego zaboravih da te pitam, jel ima topli obrok?
- Ne, al..
- NEMA TOPLI OBROK?! ZNAČI, NEMA NI REGRES GARANT?! MRŠ, DŽUKELO!
- Ali.. Pa, gde ćeš sad, stani, DRUŽE!
- Ma marš u pičku materinu!
TRAS

Petnestogodišnjak koji je upravo raskinuo sa devojkom.

Комшија, јел ти ту хилти?
- Ма дао сам га бре Радету да га јебем, не враћа га да га јебем несрећник већ два месеца.
Ништа онда, идем.
- Седи бре где ћеш да га јебем, ае уђи.
Морам чека ме пос'о.
- Добро бре, имаш дупе да га јебем, седи бар мало, на по једну.

-Ззззззззззззззззз.......
-Борисе?
-Зззззззззз...
-Јел спаваш?
-Зз...
-БОРИСЕ!
-А!?
-Јел спаваш?
-Више не.
-Добро,само да видим да ли си заспао...
-"!&"/$#!(!"$#!!"!#!...
(У себи:-Е курац мој ћу да заспим сад....)