Valuta koju su stariji pre intenzivno koristili i preko koje su računali svaku iole skuplju stvar koju njihova deca kupe od krvavo zarađene plate svojih roditelja.
Sad, kad je sve skupo(samim tim i hleb) gubi donekle na jačini pa se i retko kad čuje.
Pr. 1
(Klinac dolazi sa ekskurzije)
-Tata, tata, vidi šta sam kupio!
-(Sumnjičav pogled) Šta ti je to sine?
- Ljigavac! Vidi šta može!
-(Ne skida sumnjičav pogled) Lepo sine. Nego, koliko košta to?
- Ma samo 100 dinara!
-(Šok, šire mu se zenice i nozdrve ali ipak ton mu je normalan) Sine, mogli smo hleb za 5 dana da kupimo za ze pare.
Pr. 2
(Ulazi sin od 16-17 godina u stan sa novom majicom, šmeka ga ćale)
- Odakle ti ta majica?
-E, kupio sam jutros u Knezu, jel dobra,a?
-(Sumnjičav pogled) A koliko te je to zadovoljstvo koštalo?
- Ma sića, samo 600 kinti.
-(Šok, šire se zenice i nozdrve, ne uspeva da spusti ton jer ga još od one ekskurzije pritiska kupovina ljigavca) Majmune jedan, 600 dinara?! SIĆA?! Pa na pijaci su 100 dinara one bele pamučne!
-Ali ćale...
-Nema ALI, odrali su te za majicu...600 dinara! Alo bre, mogli smo mesec dana hleb da kupujemo za te pare!
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.