Na stranu propaganda,nacionalizam i devedesete ali na trenutak pomislite...zar ne bi bilo kul da smo poslati iz dubokog svemira? Da nas je iz svoje kiborg-bioničke materice izbacila džinovska hobotnica koja fura šajkacu i JNA tetovaze i stavila u titanijumske brodove da tražimo sreću u Sunčevom sistemu. I da onda kada se ispuni Proročanstvo, naša osmonoga Majka sleti u okolini Kosmaja, da vidi kako nam ide i da uništi naše neprijatelje. Samo kažem da bi bilo do jaja... i LDP-ovci se ne bi protivili tom ishodu.

To su svi oni besplatni leci što ih dobijamo s pismima, što nam kače na šoferšajbne od auta i kad nam ni krivim ni dužnim ulični promoteri uvale letak u ruke reklamirajuć' "Najbolji provod u gradu!". Pa kad je tamo najbolji provod, idi tamo, što smaraš narod ođe.

Cveće nam dolazi u svim bojama i oblicima, neko je žuto, neko je crveno ali svako smrdi i ima fantastičan efekt na žene. Cveće kao da je svesno toga pa ruže, na primer, imaju trnje da ih žene ne bi jele a orhideje rastu na najvišim planinskim vrhovima, opet da ih žene ne bi jele.

Danas najisplatljivije zanimanje, zato što će tašnu retko ko držati, a knjigu retko ko od mladjih generacija u ovoj državi želi da uvati.Makar bio noćni ili klasičan bravar to je sada najpametniji zanat.Dok nam je predsednik bio bravar sva vrata su nam bila otvorena.

E to je rečenica koja se više puta godišnje izgovori
Koristi se kad sebemo stvar pa se kajemo
Ili odebemo osobe pa nam žao kad shvatimo
Ili smo super prema osobi koja nam je tad nož u leđa zabijala

Kada se na putevima punim rupa prave ležeći policajci i vibro trake. Kao da im nije dovoljno što nam otpadaju ratkapne po putu i što nam se krive felge, nego treba još da nalijećemo na potpuno nepotrebne i promašene investicije u obliku izbočina na putu.

Pornodefinator. Kolega Vukajlijaš. Poznat i kao dušanXXX, što i njegov avatar govori.
Više od avatara, govore nam njegove definicije.
Naime on je na Vukajliji zapošljen kao profesor seksualnog vaspitanja i obrazovanja, pa nam svakog dana servira neku definiciju iz svog za sada neobjavljenog udžbenika.
Ne mogu sad da mu brojim koji deo popularnosti od ukupne mu zauzimaju ove definicije, al sam siguran da mu je petina definicija ovakva, a udeo u popularnosti i veći od toga.
Inače živ bio.

Karakacansko-Sopska tvorevina na teritoriji nekadasnjeg Samuilovog carstva. Danas clanica EU i NATO. Dzrava u kojoj je sve moguce i u kojoj para vrti samo tako... Najpoznatiji izvozni proizvodi su joj ruze,Hristo Stoichkov i Azis...lepo nema sta...kroz istoriju su nam redovno zabadali noz u ledja...tako nam treba kad smo ispred njih...

Srpski proroci tipa Nostradamusa. Kada su oni prozivali grupu Bad Copy - Ajs, Timbe i Wikluh se nisu ko svet ni rodili ( dobro, možda i jesu, ali me mrzi da unakrsno proverim diskografiju Rokera i datume rođenja repera). Međutim, kao što je i Nostradamus promašio ime Hitlera za jedno slovo ( po urbanoj legendi), i Rokeri su promašili celo ime Sky Wikluha. Ipak, Banovo Brdo i Krnjača koju spominju u pesmi Rođaci, jasno pokazuje na čuveni 43-23 tandem.

Daleka zemlja koju smo nekada mrzeli zbog rasizma. Malo se popravila, pa su je zavoleli srpski emigranti sa diplomom, a danas, najviše zbog naših fudbalera, skoro svi sanjamo o njoj. Mnogo nam je bliža-sve više osećamo i našu Srbiju kao zemlju Centralne Afrike, a Somalija i njeni pirati nam dođu ko prve komšije.

Sleng uličnih dilera deviza. Ekstra kinta koju ti daju nakon isplate dogovorene sume. Neka vrsta akcije, tipa "Dođite nam opet !"

Čuvena kubanska pesma koja je izobrađivana šurnajst hiljada puta od strane raznih šatro umetnika i umetnica na svetu, a postala je čuvena po tome što je njena melodija najlakša za obradu na bilo kom jeziku pa se koristi u sve moguće svrhe, od utakmica, mitinga, pa skoro do sa'rana.

Jednostavno, multiprimenjiva melodija.

Srpsko more. Mesto čija je lokalna ekonomija izvukla najveću korist iz brojnih političkih otcepljenja u poslednje vreme, a čije zlatno vreme i ekonomski procvat tek dolaze. Samo nam fale Pamela i Heslhof da nas čuvaju, da nam se slučajno ne bi desilo neko zlo dok se bezbrižno brčkamo.
Srebrno jezero je naša rivijera.

Najviši oblik kreativnosti i stanja uma. U to vreme postajemo idealisti, kroz glavu nam prolaze neverovatne ideje koje bi mogle promeniti naš život na bolje, pa čak i svet. Zavisno ko se čim bavi, na pamet nam padaju neki novi, produktivniji politički poretci, zakoni, načini života, pesme, definicije... Jedini nedostatak toga svega je taj što to gotovo sve zaboravimo do jutra, i ostane nam samo da se divimo svojoj kratkotrajnoj genijalnosti. A to sve nastaje kad usred stanja mirovanja i dubokoumnosti za malo premašimo ono otprilike prosečno četiri-postotno korištenje kapaciteta našeg mozga.

Jedna od uzrecica, koju koristimo kad se slomimo preko necega sto nam se naslo na putu, a ne bi trebalo da je tu.

Fudbalski žargon za maksimalan kontakt noge i lopte u letu, koji rezultuje snažnim i preciznim volej udarcem, poput onog Zizuovog zavlačenja Leverkuzenu.

Generalno i svako drugo savršeno pasovanje ''oruđa'' i nameštenog objekta, te meraklijska egzekucija.

Ono što je Floyd u automobilizmu, to je ovaj song u bokserskim, kik-bokserskim, karate, aikido i drugim borilačkim veštinama. Došli ste na lokalni meč mladih kik-boksera, budućih nada, iščekujete borbu, zagrejana atmosfera, i boom - organizator pušta pesmu. Istoimena pesma im podiže nivo samopouzdanja, čak ih toliko duhovno prosvetli da imaju na umu činjenicu da su oni odabrani, neki budući Italijanski pastuvi iz provincije koji će hrleti ka slavi i tituli šampiona. Voziće najbolji auto, imaće nalepšu kuću, skromnu i zgodnu ženu, a i sami će biti darežljivi prema sirotinji. Pesma se završava, blagostanje nestaje. Svaka nova spiritualnost biva zamenjena običnim makljanjem klinaca sa ulice. Ostao je samo fenomen "tigra" u najavi meča.

Sve im smeta i ima ih u svakom kraju. Ako igramo fudbal kad tad ce pokusati da nam izbuse loptu, ako igramo kosarku skinuce nam obruc i odneti sebi u vikendicu, ako sedimo mirno i pricamo i smejemo se
sledi gadjanje vodom sa terase...

Njihov poslednji i ocajnicki pokusaj da nas oteraju je zvanje lokalnih prasinara.

Najslađa kazna. San svakog od nas. Situacija koja od stipse izvuče i cenera za kafu šalteruši kad joj bude plaćao kaznu.

Facu drota koji ti napiše potvrdu da si imao pablik pamtiš čitav svoj život. Ne zbog para, ponavljam, nego zbog toga što je to možda i prva osoba koja te vidi kako jebeš, još te uz to nagrađuje. Car si pube, svaka ti čast. Nakon toga ti dani bivaju popunjeni sa jedno desetak ''Jebote, koliko sam ja moćan!'' momenata.

Ćale je prvi put sretan što ti daje veću svotu novca. Opsuje mamu drotovsku par puta, ali iz (vidljivo niskog) poštovanja prema tom ološu i iz navike, ništa strašno.

U očima svoje ekipe si veći nego u svojim u trenutku primanja kazne. Telefon ti neprestano zvoni, piješ više kafa nego u završnici ispitnog roka.

Najgori mogući odjeb koji možemo da popasemo od ženskog roda kad počnemo da joj prodajemo priču da nam da onu stvar jer će ionako zemlja da je jede kad jednog dana umre ili da nije sapun pa da se izliže.