Stres koji podjednako pogadja oba pola, kada smo u pubertetu. Svi jedva čekaju da nadju nekoga da ga poljube, čini ti se da si posle toga nekako odrasliji, faca, i sve je do jaja dok ti ne padne na pamet kako u stvari ne umeš da se ljubiš i ispašćeš seljak. E tu kreće noćna mora.

Ako si dečak šiljokuran, prvo ti kažu da ako si počeo sa onanijom a još žensko nisi poljubio - biće od tebe manijak i nema ti spasa. Do kurca. Pošto si naivan klinac, ili devojčica, nije te teško naložiti od strane starijih da vežbaš. Neki su vežbali tako što su vijali kliker jezikom po tanjiru, drugi su ga vijali po kafenoj šoljici, treći su pak vijali pampur po lavabou punom vode. E onda kad skontaš da u stvari ništa nisi naučio i da su se mangupi sa tobom (stariji brat, sestra) samo sprdali, prelaziš na drugu taktiku.

Ljubljenje u filmovima tada postaje značajno i naročito interesantno. Gledaš glumce kako se ljube na tv-u, upadaš u dilemu da li glava ide na levu ili desnu stranu, šta da joj radiš sa kojom usnom, d li ruku da joj staviš na obraz, u kosu, na ledja, koliko jako da je stegneš..Čitaš neke priče, načuješ nešto o francuskom poljupcu i na kraju se zbuniš u pičku materinu. Pomisliš - jebote, neću ja to znati da radim! I koliko duboko da gurnem jezik? Ili da ga ne gurnem? Onda krišom kreneš da gledaš starije kako to rade.

Rešiš dakle da postaneš muško, odvučeš neku devojčuru u mrak na prevaru u nameri da joj pokažeš da si faca, i kreneš da je ljubiš. Zbunite se oboje, imaš utisak kako ćeš joj u žaru borbe slučajno odgristi pola obraza (ili ona tebi) i ubrzo odustaneš, rešen da je neko vreme izbegavaš. Ostane ti da se pitaš da li se ovaj divljački nasrtaj pod naletom nagona računa u poljubac.

Kasnije se zaljubiš u svoju prvu simpatiju. Drugi koji su se već poljubili ti pričaju kojekakve izmišljotine u šta brzo odlučiš da ne veruješ, jer zaključuješ da kenjaju. Zamišljaš prvi poljubac, želiš da bude savršen (iako nisi siguran šta to znači), kako bi se tvoja simpatija oduševila i zaljubila u tebe do ušiju.

Onda nadješ neku devojčicu koja ti se ne svidja da sa njom vežbaš uveče, na klupi iza škole. Skontaš da i nije kako si zamišljao, ne vidiš zvezde, ne doživljavaš orgazam, ne poništavaš gravitaciju, nema vatrometa..Ali se raduješ svakom novom poljupcu.

Grupa od desetak pomahnitalih ljudi, povezana raznoraznim rodbinskim i nekakvim drugim izmišljenim vezama svakodnevno zasipa pažnjom i raznoraznim materijalnim stvarima mladi par, koji verovatno više i nije par. Tu ništa više nije jasno, nemaju pojma. Valjda pokušavaju da shvate koji su kurac i koji im je kurac uopšte. Dok se oni tako lepo preispituju, jedu čokolade koje se misteriozno pojavljuju zajedno sa raznim obrocima, čorbicama, roštiljem, voćem i povrćem, metež oko njih se ne smiruje. Neki ljudi im rade po dvorištu, sredjuju cveće neki prave nekakve objekte koji bi trebalo da im koriste u budućnosti, kasnije prelaze u kuću da malo i nju dovedu u red. Ma prava radna akcija, akcija traje neprekidno, preispitivanje traje neprekidno i to jako dugo. Ma boli ih uvo, malo su zbunjeni, pitaju se kako niko ništa ne primećuje ali ipak nastavljaju dalje. Preispitivanje. Ne moraju da misle na račune. Preispitivanje. Posao? Opušteno postoji tim koji radi na tome. Preispitivanje. Mogli bi na odmor negde. Naravno zašto da ne. Preispitivanje. Odmor. Odlično, nemaju potrebe da se cimaju oko organizacije, pakovanja, para i ostalih dosadnih i napornih stvari pa se zato preispituju koji su kurac i koji im je kurac. Smorilo ih je preispitivanje, sad malo misle o svim onim ljudima koji trče oko njih. Misle. Čime li su to zaslužili? Nemaju pojma jer su u fazi preispitivanja. Ipak misle, naravno dok oni misle oko njih i dalje vri. Pokvario se bojler, nema veze, primetiće već neko i srediće to. Ludilo se nastavlja, ludilo traje i traje. Ovi izgubljeni koji nemaju pojma koji im je kurac i koji su oni kurac uopšte počinju sve više da se pitaju čime su zaslužili toliku pažnju. Zbog čega li su ovi ljudi toliko zadivljeni njima pa rade sve to što rade? Sad su ovi izgubljeni zadivljeni trkačima koji trče oko njih, a ovi zadivljeni trkači su izgubljeni jer nisu ni svesni ko ih je zadivio.

Gaziti po plitkoj vodi i proizvoditi karakterističan zvuk.
Iako možda zvuči simpa, šljapkanje je vrlo često ima negativnu konotaciju.

Deo žense populacije koja se razume u tehniku, a posebno u prevozna sresdstva, poput automibila, motora, itd.

Glavni dokaz slučaja za ubistvo.Vlasnici su klinke,koje su kojim slučajem umešane u neko sranje,a takodje i vrlo pametne,pa su svoje uspomenice iz ubistva pisale u slatki dnevnik sa leptirićima i letećim prasićima,i stavile ih na vidljivo mesto da ih i slepac može videti.

Ono što nastaje u autobusu na ekskurzijama osnovnih škola kad vozač napravi neku glupost. Naglo zakoči, rokne preko neke rupe, brzo uleti u krivinu. Uglavnom sve što može biti opasno, ali u tom periodu jedva čekamo da se dogodi nešto od toga.

Superlativ reči dobar.Najčešće označava vrhunski kvalitet za laike.

Izraz koji koriste sportski komentatori, najcesce rezervisan za sportove u kojima se postize puno poena (golova, koseva), a i fudbal nekada ume da bude takav sport.

Kada ekipa 1 vodi petnaestak poena razlike, a nakon odredjenog vremena ekipa 2 se priblizi na dva-tri poena razlike, onda se za nju kaze da je uhvatila rezultatski prikljucak.

Gradska liga. Stadioni na kom se odvija nemaju tribine i obično su pomoćni stadioni nekih većih klubova. Učesnici fildžan lige imaju imena nekadašnjih privrednih giganata,our-ova ili su usko vezani za struku igrača a mogu nositi i ime gradskog kvarta. Igrači su stalno zaposleni tako da na ovim utakmicama nedostaje i znanje i tehnika i brzina ali ne nedostaje žara i borbenosti. Zato fildžan-liga jeste interesantna jer vidiš domaćeg fudbalera od 44 godine kako vuče za kosu mlađahog protivničkog poletarca i i još ga na to zvizne štosem dva,tri puta.
Sudija f'ala bogu šuti jer ovaj Tyson ima rođaka koji je komesar takmičenja ili mu je brat delegat ili....
Uglavnom te utakmice dolaze gledati roditelji omladinaca koji ne mogu zaigrati u većim klubovima,te raja od igrača. Na tekmi se psuje,galami,urla,vrišti,navijači stalno ulaze i izlaze na teren jer nema obezbjeđenja(skupo),na tribinama je četiri,pet gajbi pive,suho meso u papiru a to sve začini miris ćevapa ili vruće krompiruše.
Igru kao igru ne treba komentarisati jer ta liga je "dno dna". Tamo treba otići i leći od šege pogrešnim dodavanjima,loptama preko gola a nerijetko se desi da i gost i domaćin imaju istu boju dresova (nema se para za rezervne) . Zanimljivo i živopisno....

Iznenada stvorih se tu, niotkuda, a vozio sam na autoputu i bio sam posve ubijeđen da ću uskoro stići na naplatne kuće, razmišljao sam da li imam novca, šta se može desiti ako nemaš da platiš putarinu, ali odjednom moj mozak je postao preokupiran nečim drugim, milion misli mi je dolazilo i svaka je bila povezana kao neka savršena paukova mreža. Moj mozak je radio punom parom, osjećao sam kako svaki neuron prolazi kroz sinapsu, pomislio sam kako će taj bezbrižni ugođaj trajati vječno, ali odjednom TRAS.
Nalazim se na mjestu punom kostiju oko mene, bio sam u nekoj strašnoj močvari, jeziva magla se dizala oko mene, takvo nešto sam samo vidio u gospodarima prstenova, počeo sam da shvaćam kako se Frodo osjećao u trenutku dok je bio tu, a pri tome ga jure strašni nazguli. Suosjećanje sa Frodom mi je pokvario jezivi krik i pomislio sam da nazguli dolaze po mene, moj kratki život će se završiti u Sauronovim tamnicama. Milion loših misli i scenarija mi je prolazilo kroz glavu, nikada nisam bio na ovakom mjestu, jeza me je fatala i strašno sam se bojao. Svakog trenutka očekivao sam kako će se ogromne kosti koje su bile na zemlji podići i početi da me zlostavljaju. Pokušavao sam da bježim ali svaki moj korak bio je težak, svaki moj korak je stvarao bol u nogama, nisam znao šta da radim, izbezumljen počeo sam da prihvatam sudbinu i pomislio sam da je kraj mom ugodnom životu. Počeo sam da propitavam kako mi se ovo moglo desiti dok se ogromno ogledalo izdizalo iz močvare. U tom ogledalu sam vidio sebe, nasmijanog i veselog. Osoba iz ogledala mi je govorila kako ne treba da se plašim i da je to sve ovo dio jednog velikog ciklusa. Nisam mu vjerovao, pokušavao sam da progovorim ali nisam znao šta treba pričati sa samim sobom, njemo sam ga posmatrao i slušao. Pažnju mi je omeo jedan đinovski slon koji je polako koračao iza mene kojeg sam vidio u odrazu ogledala. Taj čovjek u ogledalu ili JA , je izdužio svoje ruke i povukao me je kraj sebe, u bijelu prostoriju koja je promatrala jezivu močvaru i onda mi je samo rekao da tamo gdje sam bio je mjesto gdje slonovi odlaze da umru.

Posebna sorta grebatora koji ama baš svakoj tuđoj stvarčici u sekundi nađu primenu. Obično deluju na stvari iz asortimana trebaće za koje u momentu nisi siguran da li će ti stvarno trebati, ili ćeš se vremenom odlučiti da ih baciš. Često puta se u ovakvim situacijama nakon par meseci klepiš po čelu s' pitanjem "Što mu dade ono u pizdu materinu?"

Metoda popravljanja kućnih uređaja na bazi strahovitih udaraca.

Pitanje najčešće postavljano od strane roditelja (keve), devojke I žene.
Najčešći odgovori su Ne/nisam nisamo malo. Sva tri odgovora su laž.

Osecaj nesigurnost i patnje koju oseca prosecan covek odrastao u staroj Jugi, kada mu se pokvari voljeni Jugo, koji mu je bio poslednje utociste koje ga je vezivalo za nekadasnje blagostanje... S obzirom na kvalitet automobila, ovo stanje je neobjasnjivo...

Preteča drkanja, glavna zanimacija dok još ne znaš baš najbolje šta čemu služi.

Old skul sleng za situaciju kad ti gospođa uhvati zečka.

Još jedna savremena narodna izreka koja u kombinaciji sa svojom bliznakinjom ''Šta zna svinja šta je dinja'' na veoma slikovit i poetski način pojašnjava zašto televizor, fen i jebeni otvarač za konzerve ( kao, uostalom, i same konzerve ) nisu baš za sve ljude. Takvi treba zauvek da ostanu na svojim brdima i love zalutale putnike-prolaznike za svoju kolekciju ljudskih kostiju. Njima ne treba civilizacija, tehnika, kultura. Koji će im kurac telefon, kompjuter, brijač – oni to nikada neće razumeti. Ne znam. Možda je to, ustvari, i dobra stvar ( jer : čemu jebeni Ivan Ivanović svake nedelje uveče i Ana Štajdohar sa svojim bendom ?! ). I jednoga dana, kada budu umrli u svojoj 45-oj godini ( jer : čemu taj Vitamin C? ), neće morati da brinu za ''civilizovano'' mesto na onom svetu - ostatak plemena sa kojim su živeli će ih verovatno ostaviti da istrunu negde u nekoj vodi ( jer : čemu ašov ? ), obzirom da vatru još nisu otkrili.
Prisetimo se za kraj i čuvene scene iz dojajnog filma ''Tri karte za Holivud'' i prognostičke replike Branislava Cige Jerinića : '' Ako ovo jedu i piju ( amerikanci, žvake i koka-kolu ), mora da se zarati ''. Ja sam završio.

Čest ritual kome prisustvujemo kada nam se pokvari neki kućanski aparat ili ipak možda nešto veće, a majstor nema pojma šta radi, pa da bi nam dao do znanja da je majstor, pravi se pametan i 'ladno zviždi.

Izraz koji se koristi kada nešto nisi dokazima potkrepio. Nisi video, nisi čuo ali nekako znaš.

Da li je intuicija, osećaj, iskustveno ili odlično, šerlokovsko, deduktivno povezivanje činjenica vezanih za to, nije ni bitno. U dubini svoje duše siguran si da je to istina i ništa te ne može ubediti u suprotno.

Poskupljene robe dovodi do toga da je ono sto je nekada bilo dobro, vrhunsko, preko noci postalo smece; a ``smece`` preko noci postade dobra roba.