Mnogo mator, pogotovo kad onaj kome se to kaže ni ne zna ko je gospoja Kesovija.

To je kompleks kada moraš da uvek imaš najnoviju Nokiju, Najke...

Izraz za pevaljku na kojoj je sve veštačko.Silikonske sise,dupe,usne,veštačke trepavice,nokti i zubi.

U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki...
U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)

Rečenica koja izaziva goršicu....Nastaje kad ti roditelji nalete na rođake ,eventualno prijatelje stare kao Antička Grčka ,a tvoji roditelji ti se osmjehuhu....Mada taj osmijeh odaje njihovo stanje'' Pička ti materina ne brukaj me!''Onda slijedi ''on/ona ti je kupovala svašta kad si bio mali/mala...Ti gledaš zbunjeno,češkaš se po glavi,stojiš,nemaš šta da kažeš.Situacija je napeta,niko ne trepće,tenziju razbija rečenica :''A,dobro bio je mali....'' A znaš da bi ti fosili iz Antičke Grčke najradije rekli ''Sram da te bude! A umio si fino da uzimaš sve što ti se da ! ''

Kada ucis bilokoji predmet i naidjes na imena,prezimena,strucne nazive,latinske nazive kurca-palca koji su teski za citanje,a pogotovo za pamcenje i kada se po stoti put ponavljas da bi dobio pet iz tog predmeta iznervirano uzviknes:
"Jebem ti zivot!!!!
Semiramida!!!Semira...dima...Seridi...mi..
Jebo te onaj ko te krstio!!!"

Prva stvar koju izgovoriš kada dođeš kući od nekud...

Odgovor drugoplasiranog takmičara na pitanje voditeljke kako mu se čini što ga je ipak, u poslednjoj igri, protivnik prepišao

Ova izreka se cesto koristi u ovodanasnjem recniku i potice iz doba Sultana Murata VI. Kako je duvan dosao iz Amerike u Evropu, prosirio se po istoku pa je dosao u Tursku. U vreme Murata u Turskoj je bio popularan duvan koji se konzumirao na tri nacina i to pusenjem, zvakanjem i usmrcavanjem. Posto je bio toliko popularan, Murat je prvi put u istoriji zabranio je pusenje na javnim mestima pa odatle je i dospeo izraz "pusi ko turcin".

Muslimani kazu spava ko beba,Hrvati kazu spava ko andjeo a jedino mi Srbi kazemo spava ko zaklan!Je li to instiktivno?

Standardna muška dilema i oduševljenje, ali sa notom zavisti.
Kad snime neko atraktivno žensko čeljade muškarci su u stanju da izjavljuju ludačke komentare tipa ''Ko to jebe, da mu ja popušim''. Ali to je izraz skroz upotrebljiv i u drugom kontekstu.

Jedino racionalno objašnjenje za prekomerno konzumiranje finalnog proizvoda duvanske industrije.

Zgodna devojka, sa ružnim licem

Diploma mašinca u rukama, ja mlad, poletan, pun snage i optimizma.

Konačno nalazim posao, jest' da sam čekao tri godine, ali radiću u struci, što je retkost danas. Privatna firma, osnovana pre par meseci, vlasnik neki bogataš iz unutrašnjosti; direktor uljudan čovek, šaljivdžija neki, plata za početak dobra, kaže, povećavaće se ubuduće, kako posao bude napredovao. Logično.

Dobijam i svoju kancelariju, na stolu kompjuter, malo zastareo doduše, ali dobro, neću pičiti GTA na njemu. Upoznajem ostale zaposlene, uglavnom mladi ljudi, pozitivni, željni rada i isticanja. Dobijam i prvi zadatak, ništa komplikovano. Odlično.

Čujem od dišine sekretarice da se pregovara sa nekim Iračanima za neki posao, kaže velike pare će da legnu uskoro. Dobijam i prvu platu, sa par dana zakašnjenja, kažu nisu mogli odmah da isplate, pošto su ulagali u nove mašine u pogonu. Razumljivo.

Prođe par meseci, posao ide dobro, stigao je mejl od Iračana da prihvataju naše uslove, pare stižu za koji dan, a onda mi počinjemo sa proizvodnjom delova koje smo ugovorili. Ja uveliko završio nacrte i sastavio plan rada. Vidim, direktor se ponovio, sad dolazi na posao sa novim BMW-om. Verovatno je dugo štedeo za to. Pa dobro.

Prođe još nekoliko nedelja, pare od Iračana ne stižu, a bez toga nema proizvodnje. Sekretarica im šalje mejlove, ali ne odgovaraju izgleda. Sva sredstva uložena u ovaj posao, sve nade, a oni ne odgovaraju. Nije dobro.

Plate počinju da kasne. Dva meseca, tri, četiri. Neki već napuštaju radna mesta, mašine se prodaju, odlazim kod direktora, pitam ga: "Šta se ovo dešava?", on me smiruje, kaže: "Ne budi nestrpljiv kao oni što su otišli, stigao je mejl od Iračana jutros, pare stižu sutra". Sumnjivo mi to.

Dolazim sutra u firmu, katanac na vratima. Pogon prazan. Srećem kolegu, gledam ga unezvereno, on mi kaže: "Očekivalo se ovo odavno. Uzeli lopovi pare sebi, firmu stavili pod stečaj, čuo sam jutros da su to već više puta radili". Vraćam se kući razočaran.

Sud. Pretnje iračke ambasade. Svedok. Besparica ponovo. Socijalno, penziono nisu uplaćeni. Sve mi se čini da od one zaostale plate neću videti. Au.

Ne bih da zvučim kao Velja Ilić, ali skraćivanje kornera je samo put pomoću kojeg određen broj ljudi (nisam siguran da sam ovde upotrebio pravi izraz za te bahate, neodgovorne, koristoljubive, zalizane glupake) dolazi do pozicije, a kad to urade, onda dolazi do prave metamorfoze, tada nastaju oni pravi LOPOVI, bez trunke dobre osobine, licemeri koji samo gledaju kako da ti izvuku poslednji dinar, i koji su jedini razlog truleža ove države. Murš.

Doktore Panglose, nisi u pravu.

Opis nasumično izabranog paćenika sa medicinskog faksa. Čmari se profesorima, redovan je na konsultacijama, uredno nosi košulju ispod bluze.

Ne znam.

Beše to pre jedno godinu ili dve dana. Dobih neki poziv da idem na neki safari u Čad. A tamo nigde 'lad. Vruće u pičku materinu. Vozimo se mi tako onim džipom, šta je već, slikamo one životinjke, žirafe, slonove, tigrove...... A da zajeb'o sam se nema tigrova u Africi. Onda neke konje, moguće da su bili nilski, jer tol'ko debele u životu nisam video i još neke ptičurine. I tako onaj Čađavi (stanovnik Čada) vozi, ja slikam, kad ono...... Crk'o džip. Kud će, šta će, Čađavi, nema goriva u gepeku, nema kredita na fonu, a i da ima tamo u vukojebini nema domet, poč'o da paniči, da skače, da urla, da se moli Alahu i šta još sve ne. A ja ga gledam i ne verujem. Kažem mu ja: Opušteno, nećemo umreti. A on ne konstatuje, nastavlja sa jadikovanjem. I k'o da nas neke sile prokleše (Joda jebem ti mamu) pa eto na nekih 50 metara od nas nailazi lav. Ja se usr'o, Čađavi još više. Stojimo, ne znamo šta ćemo. Gleda lav nas, gledamo mi lava, ispadam cava, Čađavi se onesvestio. Ulazimo u džip, da se bar malo osiguramo, al kurac.... lav za nama. Počeo da skače po džipu, lupa, grebe ona stakla, samo što nas nije prvrnuo. I tako jedno 15 minuta.... Kad odjednom MUK! Ništa se ne čuje. Provirim kroz prozor džipa kad ono lav juri za nekim crnjom tamo. Čađavi se za to vreme već osvestio, al mu još nije bilo sasvim dobro. I šta ću, sad gledam kako da pomognem ovom crnji. Pogledam u gepek džipa kad ono tamo one strelice za uspavljivanje životinja. Psujem sve redom Čađavom jer mi ranije nije rekao za to. Krenem sa tim na lava. Prvu gađam, omašim. Približim se malo, drugu gađam, omašim. E jebiga nisam vam ja Robin Hud. Treću gađam, IDEMO, TREĆA SREĆA! Lav pada, crnjo skače od sreće. Prilazim crnji, kad ono se ispostavilo, on neki Etiopljanin, atletičar, vežba, trči i dotrč'o iz Etiopije do Čada. Nađe nam on benzina, imao neke prijatelje tu blizu i poželi nam srećan put.

Čađavi bio presrećan što nas lav nije ubio, mene boleo kurac, i za lava i za Čađavog i za Etiopljanina i za njegove prijatelje, samo sam čekao da dođem kući nešt' da jedem. Dobar safari bio mogu reći, dobra avantura, još da se Čađavi nije onesvestio bilo bi još bolje.

Ili jesi ili nisi, LAV!

Ekvivalentno za "Puko ko bas" ili "seljačka peta", i tome slično.

Sizifov pos'o. Da ne gubimo vreme, nemaš ti šanse kod nje. Piši propalo.

Napuštena i zapuštena kuća. Raspala fasada, prašina i vlaga ostavljaju jak utisak. Ali paučina je pobedila.

Rečenica koju izgovaraju svi apotekari u želji da vam uvale lek, bez obzira što to nije taj koji vama treba.