Ne znam zašto su me crvene, lakirane, pismo torbice sa dugim kaišem kao za kerove, koji se kači i skida, uvek asocirale na filmove sa stoperkama, ženama na ivici bluda, koje sedaju u auto svakome ko je ili dobrog izgleda ili punog džepa (prostitutke) ili pak one naivne koje služe da budu lepe, klimaju glavom i budu iskorišćene.

Sindrom crvene tašnice je danas jako čest. Klinkice koje mlate istu tu 'crvenu tašnicu' da budu primećene, jer ne znaju kako drugačije, imaju sindrom. One sa petnaest godina dozvoljavaju matorcu od četrdeset da ih puni, a sa dvadeset se bacaju u biznis jako jeftine kurve. One ne vide dalje od nosa i treba im prut da bi se probudile, jer su zasad samo uspavane princeze koje mame i tate vole najviše na svetu. Razmažena derišta.

Oni prvi brkovi koji se javljaju kod junoše koji ulazi u pubertet. Testosteron stidljivo počinje da ide kroz vene pa mladi majmun počinje češće da se zaključava u WC, bije se sve sa drugarima iz odeljenja da se utvrdi ko je vrhunski alfa-pavijan, a između nosa i gornje usne počinje da se navatava paučinasta masa crne boje, gustine ''dve dlake u tri reda'' koja se nikako ne može nazvati mustaćima. Neodoljivo podseća na facijalne dlake koje fura prosečni Huan koji pokušava ilegalno da pređe granicu kod El-Pasa, pa da u Albukerkiju vrti pljeskavice za 2 dolara po satu. Neki ih briju ranije, obično ''opasni, kul momci'' i to smatraju testom zrelosti, dok ih neki furaju do maturskog.

Velika istina koja će te pre ili kasnije udariti u glavu. U šetnji, u kasnoj večeri posle izlaska, u krevetu dok gledaš jutarnji program sa Boškom Jakovljevićem u razdrljenom roze džemperu, na letovanju, na venčanju, ispod kurve u motelu sa noćenjem i doručkom nadomak Guče, udariće te.

Društva u kojima nikad nisi bio prihvaćen, poslovi koje nikad nisi mogao da dobiješ, babe koje u prevozu pilje u tebe da ti izazovu grižu savesti, one sitne finese kojima su te mučile devojke koje nikad nisi mogao da imaš, pare koje si pucao i pucaš na duvan, alkohol i opijate, propaganda koja ti govori da čekaš sutra, jer sutra dolazi puno prilika samo za tebe, ali dana ti ponestaje, a cela zemlja pulsira pod pritiskom kao prepuna čekaonica, dok se, s druge strane šaka ljudi otima za vlast nad stokom kao pijačar za dobar komad mesa, a ti sanjaš činovnički san uljuljkan u kolevku demokratije i slušaš kako govore da je dobro ako ne bude gore i počinješ tako da misliš i shvataš šta se dešava i to ti se ne dopada i onda guraš i zapinješ i znojiš se i stenjući, bez spavanja, stegnutih zuba sasipaš sve samo u korak, pa još jedan korak i napinješ se još jednom, ubeđen da te taj izvlači na površinu, da te oslobađa mehanizma, povlačiš!

I, na kraju, na izmaku snage, a pred sam kraj tvog dana, iscrpljen, izmoren, izlomljen, dok polusvesno teturaš napred, jasno kao svetlo, napokon ugledavaš širu sliku i shvataš.
Igra je nameštena.
I sve vreme si bio zupčanik.

Kukanje muškarca kada ga devojka prevari po dvanaesti put.

Srpski jezik je između ostalog savršen po tome što za razliku od nemačkog nema kovanice sastavljene od šesnaest reč već pojam iz naslova opisuje jednom kratkom rečju : kurva.

Ono sto rade oni na forumu sa onom “peder pride” temom….

Legendarno mesto na autobusko/želenzničkoj stanici u Kraljevu. To je onaj tip kafane koja ima karirane stolnjake, plehane piksle (socijala plave), ONE čaše za pivo i špricer, zadimljena od ujutru do uveče, ima najbolji jebeni roštilj na svetu i najbolju tursku kafu iz izanđalog čađavog lončeta. U zlatna vremena je radila ceo dan i noć a sada već zatvaraju oko pola pet da bi je već otvorili u šest sati. Gosti su tu bili svi od lokalnih mafijaša do ludaka, klinaca koji su dobili na ruletu i rešili da proslave, baba koje dođu na jacpi da prodaju kajmak pa piju čaj pre nego što krenu, taksista koji tu jedu za male pare, ciganke kurve kada završe smenu oko dva i sva ostala divna grupa marginalaca. Konobarice su uvek imale velike sise, možda nisu bile najlepše i najvitkije ali sisa je uvek bilo na pretek. Bile su uvek ljubazne i nisu htele da se spavaju tek tako, ipak si morao malo da se potrudiš.
Zaboravio sam da pomenem stolice, znate one savršene drvene stolice u koje je veoma lako namestiti se? E takve su stolice tamo, drvene i udobne.

Oksimoron, u udžbenicima policijske akademije.

U praksi, gradsko čudovište koje izvršna vlast ne sprečava u zadovoljavanju svojih destruktivnih i autodestruktivnih poriva. Mračna sila izveštena u hvatanju mladih pajdomana, jer je lični sonar štelovao višegodišnjom praksom. Horsevinom neutrališe strah od unutrašnje kontrole, stoga je nezaustavljiv u svom bahatluku prilikom legitimisanja, hapšenja, iživljavanja is dokonosti.
Uglavnom završi u jami.

Vesti koje se pojave za vreme svake političke/ekonomske krize.

Metnem... ili stavim. Uđem u svakom smislu.

Riba koja neda pičke ni za živu glavu.

Bivaju isticane od strane tlačenih ili marginalizovanih grupa, koje pritom prkose nadmoćnijoj ili glorifikovanoj većini. Ove parole se u beznadežnim situacijama često ističu više iz šale, nego iz znaka revolta.

Nivo dostignuća u muzici.
Većinom se odnosi na sviranje gitare. Ovaj nivo se dostiže vrlo brzo, samo par dana nakon početničkog levela sviranja. Mladi koji umisle da znaju svirati gitaru, nastupaju na nekoj izložbi slika i samim tim dodaju na kancer cele manifestacije. Naime, "campfire" level je dobio naziv po tome što je slušljiv samo u društvu tri druga na kampovanju, negde na Ozrenu i to samo ako su svi pijani.

Već uveliko proredjena kosa, koju ponosni vlasnik rasporedjuje po glavi tako da ćelavljenje bude manje vidljivo. Trud nema svrhu, jer smrt frizuri prilazi galopirajući.

Njegov se pogled bezidejno gubi u daljini dok frizura polako, ali sigurno umire.

Insistiram!

Jebačina bez suvišnih vratolomija, akrobacija, perverzija i ostalih detelja koji ne spadaju u klasično, misionarsko rke-koke.

Tri nivoa muške mišićavosti.

Najgori mogući gremlini. Svuda mešaju svoje prste, sve što ne valja oni su izmislili. Mada, to u suštini i jeste tako.

Ovo može da se kaže za svaku osobu, bez izuzetka i bez pardona. Svako je zbog nečega odvratan i izaziva zgražavanje u onih koji ne praktikuju vid zabave odvratne osobe.

Izuzetno specifična najspecifičnija moguća vrsta žena, posebno ako živite u zgradi. Odlikuje ih izuzetno dugačak jezik i poznavanje svih oblasti života. Kako uopšteno, tako i tuđeg. Uglavnom tuđeg. Okupljaju se na klupi ispred, i onda raspredaju o svima osim o sebi samima. Uglavnom su starije (raspon od 60 do 80 godina, da još uvek su žive). Takodje, nalaze se u malim (ali odabranim) grupama, i sve se međusobno mrze, međutim, imaju samo, i samo, jedna drugu. Razgovori su im izuzetno "intelektualne prirode" i sve su završile "životnu školu", nebitno što ni jedna nije videla dalje od naselja u kome se rodila, živela i gde će i umreti. Autobus im je glavno prevozno sredstvo, ali i osnovna oblast prikupljanja informacija, pošto u njega, za razliku od stanova svojih komšija, mogu da uđu. Za njih su sve devojke opajdare i kurve, svi muškarci pijanice, probisveti i švaleri, sva komšijska deca preglasna i nevaspitana, i sve životinje (osim njihovih) im smetaju jer "kake po ulazu i stepenicama". Omiljena životinja im je mačka, a omiljenu osobu nemaju.