Okoreli kradljivac interneta koji prolazi kroz razne avanture da bi se dokopao makar jedne crte komšijinog wirelessa.

Najbolji jezik na svetu jer sta god vi hteli da kazete, makar ne znali dobro gramatiku pa progutali neko slovo ili cak neki padez promasili svaki srbin bio on iz BEOGRADA ili iz NISA ce vas razumeti a u engleskom progutajte jedno slovo i moze svasta da vam se desi jer tamo jedno slovo menja mnogo toga. A kod nas je takodje i ono "PISI KAO STO GOVORIS i CITAJ KAO STO JE NAPISANO".

Malo para, puno muzike.

Kada mrtvu - 'ladnu svinju stavite u vrelu vodu

kad pijan uzmeš da se briješ.

Veoma česta pojava u našem društvu koju karakterišu današnje pojave na stadionima, ulicama... Nekada je patriota bio onaj koji je nešto dobro uradio za svoju zemlju, a sada je to onaj koji pali baklje, penje se na ogradu, maltretira slabije od sebe i čini medvedju svom klubu ili svojoj državi.

Kinekt je dodatak za igračke konzole, koji vam omogućava da bez džojpeda upravljate glavnim junakom video igre koju igrate.

U realnom životu nas običnih smrtnika koji nismo ludi da bacamo keš na svakakve gejmerske džidžabidže, kinekt je poseban "potez" koji se primenjuje prilikom igranja video igara.

Do njega dolazi u trenucima nesrećno (čitaj - glupo) primljenog gola u poslednjim sekundama meča u PES-u, ili kada se previše uživimo u nekoj pucačini, pa pobijemo i one koje treba da štitimo (pa na monitoru izađe poruka "Mission Failed").

E, tada odradimo sledeće:
- zavrištimo onim istim tonom kada sudija Pedersen ne svira očigledni penal;
- poskočimo kao da igramo kolo;
- visoko podignemo ruku kao da se spremamo da zakucamo;
- jakim zamahom zakucamo džojped u ruci o zemlju, a sve to u stilu nekog zajebanog kombo udarca u Mortal Kombat-u ili stilu tačdauna, za one koji preferiraju simulacije američkog fudbala.

Nekada jedan od jezika koji se koristio u međunarodnim dogovorima između evro-azijskih sila, a danas jezik koji se koristi za sporazumevanje između pripadnika nacionalne manjine u državi Srbiji.

Osoba koja uzalud svom trudu koji ulaze u svoje proizvode biva oteran i unižavan na tržistu od strane velikih trgovinskih lanaca.

Svinjsko salo istopljeno u masti sa dodatkom malo soli i mlijeka u narodu poznatiji i kao čvarci.

Лик који је као мали упао у казан с домаћом препеченицом. Или, да се тако духовито изразим, пијан од детињства.

Korak napred, natrag dva.

Komšija ratni invalid ne može da dobije penziju jer pašenog od njegovog strica što radi u PIO fondu i 92. kad se išlo na Vinkovce je platio 5000 maraka u vojni odsek da mu ne pošalju poziv, neće da mu poveže staž jer su se zakačili oko međe. Kum kuma viđa samo na slavi i gledaju što pre da se rastave jer mu ovaj duguje pare a onaj prvi mu jebao ženu, što drugi zna ali prećutno gura u podsvest. Brat sa bratom ne govori jer je mlađem ćale ostavio šupu i kuću a starijem samo njive i firmu. Kupac za auto u kom si prvi put poljubio devojku ti dođe sav odrpan, moli da mu se spusti 50 evra za golfa dvojku, kaže nema sa čime da vozi dete u bolnicu, ovo su mu poslednje pare, ćale ne da, ti se sažališ i kažeš mu da popusti, jebg ako nema čovek i ako je za dete pa nek ide i golf. Posle tri meseca kad treba da prevede kola bane ti pred kapiju sa mercedesom S klase, kaže: "Dobar ti je onaj sepet, dajem radnicima da voze iza kombajna, skupljaju dzakove ako neki ispadne, fino ide po njivi."

Nađeš kuvano jaje zakopano u bašti, neke trice i kučine po dvorištu, repove od miša, mačije oči zamotane u papir sa nekim arapskim slovim i drugim okultnim sranjima, a ceo komšiluk ti se smejulji, u fazon dobar dan komšija, kako ste? Kupiš polovan auto, treba mu remont, dođe ti "drug" i kaže: "Pazi, radi a ne čuje se." Šalju se poruke za rijaliti dok deca umiru bez lekova. Sila nas pritisla sa svih strana a niko ni sa kim ne govori.

Svi sve znaju o svemu, i pamte ti i najmanju grešku. Ako si učio školu: "Da se vi školovani šta pitate otišli bi i Srbi i Srbija u kurac odavno." Ako nisi učio školu: "Ko mu jebe mater, što nije učio školu."

Narod koji ima muda da izgine do poslednjeg kada dođe neprijatelj, da se povuče iz zemlje samo da ne bi kapitulirao, narod koji provede 4 godine ratovanja sa dnevnim sledovanje od 800 grama hleba taina i tu sirotinju podeli sa zarobljenikom, "da i on ne bude gladan, živa je to duša". Narod koji je spreman da se suprotstavi NATO paktu, da stoji na mostu sa metom na čelu čekajući da ga gađaju. Narod koji ima muda da stane pred Satanu lično i pokaže mu kurac u facu. Taj isti narod gubi ta ista muda kad treba šefa da otera u kurac što mu kasne tri plate. Nema muda da se politički angažuje i žrtvuje za bolje sutra. Nema muda da prijavi doktora koji neće da mu porodi ženu jer mu nije doturio kintu. Narod koji istovremeno ima muda do poda ispod kojih se krije pička dublja od naftne bušotine.

Narod koji veruje političarima na vlasti i svađa se oko njih, žali se na gazdu a nema herza da pokrene privatni biznis. Ljudi koji se venčavaju tek kad mlada "zakači", koji se ne razvode "zbog dece" pa im naprave pakao od života svađajući se svakodnevno. Narod koji nemoćno posmatra kako nam otimaju sve što vredi, daju zemlju Arapima, peru pare preko železnice, Beograda na vodi, RTBa Bor, Železare. Ljudi koji psuju korupciju a plaćaju diplome i zapošljavaju decu preko veze.

Ako džogiraš uveče, kažu: "Čim on trči sigurno je poludeo." Brat bratu psuje majku. Narod koji te ceni samo ako te se plaši inače je u stanju da obriše pod sa tobom, i posle svega toga ako mu nešto zatreba da se savije kao kujin rep posle jebanja i da te klečeći moli za 100 evra do 1. Narod koji jedva čeka da neko umre da se najede sarme na daći. Ljudi koji kupuju patike od 200 evra a nemaju toalet u kući.

Reći ćeš ljudi su to, svuda je tako, ima i pozitivnih strana. Ima, ali dosta je bilo vrtenja u krug. Nek mi se napuši kurca taj i takav narod, i ja sam sebi kao pripadnik istog. Toliko.

Tradicionalna masovna manifestacija koja se odigrava svake godine.
Iako razigravanja i pripreme traju cele godine, pravi početak je za Sv. Luku, a završava se krajem januara sa Sv. Savom.
Najteža etapa je od Sv. Nikole do Božića.
Na ovu manifestaciju ekonomska kriza ne utiče direktno, jer su količine spemljene i dovučene hrane iako prepolovljene u odnosu na neke prošle godine, više nego tri puta dovoljne da je podrže.

Револуција у српском олимпизму је, наравно, почела тако што је са чела Српског олимпијског комитета, после 112 година владања, коначно макнут господин Иван Ћурковић.

Међутим, "оснивање" боб екипе, која ће представљати Србију на Зимским олимпијским играма представља и више него револуционаран догађај. Чудо, може се слободно рећи. Сензација већа и од учешћа једне жене у иранској олимпијској делегацији.

Прича о српском боб четверцу увелико подсјећа на чувену причу о јамајчанској боб екипи, по којој је снимљен и филм. Момци немају санке, немају ниједну боб стазу у својој земљи, немају спонзора.... Немају ништа! Питате се како су онда остварили Олимпијску норму... Е, па фино: сваких мјесец дана су о свом трошку путовали у Аустрију на дан - два и тамо са изнајмљеним болидом увјежбавали спуст и пилотирање. У Србији, могу само да тренирају атлетику, како би што боље увјежбали залет на почетку стазе...

Зимска олимпијада је за Србе увијек била велика непознаница. Стран терен. Новинари кажу да ће за наш боб тим огроман успјех бити и то да се спусте низ стазу, без да се преврну. Ја се ипак надам, бар, пролазу међу 30 најбољих.
Директан телевизијски пренос њиховог наступа у изнајмљеним санкама је обезбијеђен. Никако га немојте пропустити.

Sposobnost da na svadbi ili kakvom drugom veselju (a kod Srba toga fala Bogu ima vazda) aranžiraš sve goste i familiju na takav način da svima bude prijatno i da se niko do kraja večeri ne posvađa ili, ne daj Bože, okrvavi pogođen pesmom pravo u srce.

Za razliku od istočnjačkog feng šui-ja koji je opipljiva i vidljiva veština sa neopipljivim rezultatima, ovaj domaći je neopipljiva veština sa vrlo opipljivim i vidljivim rezultatima. Čim hitna nije dolazila u pratnji policije organizator je majstor feng šui veštine.

Legenda kaže da će se jednom u dalekoj budućnosti pojaviti takav majstor ove veštine da će uspeti da napravi vojnički ispraćaj za hiljadu ljudi bez ijednog ispaljenog metka. Priča se da su i Tarabići prorekli njegov dolazak u svom čuvenom delu: "Najava Koštunice, Đinđića i Nikolića". Na žalost, sve je manje šanse za tako nešto.

njihovi uspesi su dokaz ispravne politike državnog vrha

Čovek sa završenom osnovnom, eventualno trogodišnjom srednjom školom kome matematika nije jača strana, ali mu zato zakidanje mere ide od ruku. Njemu 30 u 20 ide jedanput sa ostatkom, za sabiranje dva jednocifrena broja mu treba digitron a o većim da ne govorim. Vaga mu po default-u dodaje 100 grama, a kad uzimaš više od 3 kila mesa, obavezno na nju poturi i nož kojim je sekao to isto meso.

Perspektivni ljudi, sa završenom višom školom ili fakultetom koji zavrse kao sezonski gradjevinari ili na mešalici i to u većini slucajeva na crno.

Ko želi da okusi draž ove domaće pojave, trebalo bi da se zaputi na početnu stanicu bilo kog gradskog prevoza. Počinje sa blagim komešanjem među učesnicima, kada ugledaju autobus koji lagano dolazi u početnu poziciju. Kako autobus dolazi bliže, tenzija raste. Najveći stampedisti, tj oni koji prednjače su obično oni kojima bi trebalo da se ustane da bi seli, pošto kada uđu u autobus na nekoj drugoj stanici uzdišu i lagano vas dodiruju delom tela kako biste obratili pažnju na njihove godine i otežano disanje. Oni su najopasniji. Lakat im je omiljeno oružje, kojim nastoje da nanesu teže telesne povrede kako bi se domogli mesta za sedenje i iskreno bi bilo bolje da ipak ostanete na stanici dok ne prođe opasnost i kulturno uđete u autobus.