Ženskog je roda,ali čak ni pivo ne bi nateralo ljude da udju u nju...

Nepoznavalac genitalnih deformacija

Osobe koje za sobom ostavljaju mrve, ljuske od semenki, papire od peciva, omote od raznoraznih proizvoda, plastične flaše i limenke. Lako se pronalaze ako su tragovi sveži. Žive u ruralnim delovima grada. Često zalaze u pekare a ponajviše u prodavnicama slatkiša gde veštice zadovoljno trljaju ruke u nameri da im isprazne novčanike.

Ендемска врста пензионера и пензионерке који по "дал' сам дош'о ил' сам пош'о" принципу тумарају унаоколо. Центар њиховог гравитационог поља је обично гушће насељена аутобуска станица. Истресајући нос на сваких пет метара право на улицу техником прста на ноздрви, остављају за собом специфичну стазицу.

Naziv za onaj najveći kombi što policija vozi i koji se često koristi kada se vrše racije na lokale gde su nakurčeni klinci ispod osamnaest leta.
Ime vodi poreklo od toga što u ono smestiš Boga oca i još ostane mesta da se preveze ozvucenje, taman da prave zurku u stanici. Dakle, mesta ima za uzu familiju Djogani, na primer.
Kao autobus samo mnogo zanimljivije i mozda za nijansu bolnije iskustvo.

Srpska narodna bajka. Govori o dečaku koji se zvao Ivica i o njegovoj devojci Marici. Međutim, Ivica je dosta kasno zavoleo Maricu. Zato, počnimo priču od početka...

Ivica se rodio u jednoj maloj, ali prelepoj zemlji, u jednom malom, ali prelepom selu. To selo je bilo nadaleko čuveno po tome što u njemu dobro rađa žito i rastu devojke sa anđeoskim glasom i zanosnim stasom. Ivica je, još kao mali dečak, sanjao velike snove. Neki bi rekli da je to bilo zato što je bio mali rastom, međutim bilo je u toj njegovoj zemlji i ljudi koji su bili dosta visoki, a ponašali su se isto kao on. Bilo kako bilo, da bi ostvario svoje snove, Ivica je morao da ode u veliki grad - najveći grad u toj divnoj maloj zemlji. Veliki, Beli grad.

Tim gradom, kao i čitavom zemljom, vladala je zla veštica. Ta Veštica je inače bila jako neobična. Pre svega, bila je muškog pola. Imala je i ženu, za koju su mnogi tvrdili da je opasnija i veća veštica od nje same. Osim toga, narod ju je u početku jako voleo, ali se to vremenom promenilo. Živela je na jednom šumovitom brdu u tom velikom, Belom gradu, u velikoj kući. U toj kući je pre nje živela još jedna veštica, mada o tome da li je ona bila veštica ili nije danas postoje oprečna mišljenja. Kuća je bila skroz bela, što jeste malo neobično za kuću u kojoj žive veštice, ali mnogo štošta je u toj maloj zemlji bilo neobično, tako da neka vas ni to ne čudi. Bila je to jako lepa i velika bela kuća, skoro kao nekakav beli dvor.

Nakon što je završio školu u belom gradu, Ivica je upoznao zlu Vešticu, koja ga je ubrzo uzela za svog pomoćnika. Kako je, kao i svako dete sa sela, bio veoma bistar, vredan i pre svega poslušan, Ivica je brzo naučio zanat od Veštice i vremenom postao njen omiljeni učenik i najvažniji pomoćnik. Nakon toga, mnogi lovci su pokušavali da isteraju Vešticu iz njene velike bele kuće i da se u nju usele. Dugo im to nije polazilo za rukom. Ivica se borio protiv njih hrabro i odlučno.

Ipak, jedne jeseni, godinu dana nakon velikog, slavnog rata u kom je ta mala zemlja pobedila čitav svet, Veštici je došao kraj. Lovci su se udružili i, uz pomoć naroda, ali vrlo verovatno i veštica iz drugih, velikih zemalja, konačno isterali Vešticu i uselili se u njen beli dvor. Vešticu su poslali u jednu daleku, malu zemlju na severu, gde je umrla par godina kasnije, zatočena u tamnici. Ivica je međutim, kao pametan dečak, u stvari tada već momak, shvatio da je za njega najbolje da se odmetne u Šumu - istu onu šumu u kojoj su svoje vreme provodili Lovci, boreći se godinama protiv Veštice. Znao je da samo treba da bude strpljiv i da čeka u Šumi dok Lovci ne zapadnu u probleme i ne zatraže od njega pomoć. To se i dogodilo.

Inače, narod u toj zemlji, iako veoma hrabrog srca, imao je jako kratko pamćenje, tako da je zaboravio na vreme kada je Ivica predano služio Veštici. Tako se on vratio na Dvor. Veštice iz velikih zemalja, koje su se, do pre samo nekoliko godina, borile protiv njega, proglasiše ga za naj-vešticu. Ivica je bio veseliji nego ikad. A onda, jednog lepog dana, Ivica je osvojio srce lepe plave Marice. Mnogi su u toj zemlji želeli Maricu, jer se pričalo da onaj koji se njom oženi dobija ogromne moći. Ipak, ona je pripala njemu. I dan danas, oni žive u sreći i ljubavi.

Kraj.

Priča o kanibalizmu i spaljivanju ljudi.

Бити обележен као особа која има шта да каже. Као особа која зна неку тајну коју нико не зна. Теоретичар завере.

Slikovit opis turbolativa brzine. Radnja koja vas preseče u trenutku kada se najmanje nadate da će do toga doći.

Исповедање, обично ненадано и ничим тражено, изазвано алкохолом, од стране непознате индивидуе које те скроз смори. У старту се сетиш Голог живота, где матори удбаши оду код Марића и исповедају му свој живот, обично детаље који ником нису битни.

Лаже, петља, мути, зајебава. Крије нешто, и при том постаје сумњив у очима других.

Kada grupica tinejdžera obije radnju, pokupi par gajbi piva i pre nego što nagnu po prvu flašu ispred obližnje zgrade, pokupi ih marica, odvede u stanicu i ubije boga u njima.

Kao Karleuša sa dobrom pesmom, k'o pile sa sisama, k'o Marica bez krivog kurca, k'o Britanija bez kiše.

Nešto gotovo nemoguće, ili teško ostvarljivo. Nezamislivo.

to su komunisticki ivica i marica,samo ne mogu da se odlucim ko ce da bude marica,sadasnji ministar kulture ili ovaj drugi........

Ministarka za sport i omladinu koja presecanjem crvene vrpce otvara sportska zdanja širom Srbije, iako se u sport razume k'o Marica u kriv kurac.

Kaže se za nekog ko se u nešto razume kao Marica u nelinearne funkcije.

ono za cim mnoge zene uzaludno tragaju, ne znajuci da samo treba da pitaju Maricu za savet, Marica je poznata zena iz naroda, koja se razume samo u prave, pa se zato, kada se neko bas ne razume dobro u odredjenu oblast i kaze: "Razume se ko Marica u krivi"

Jedan od naziva za policijski kombi, maricu, kada iz nje izađe veliki broj pripadnika javnog reda i mira, popularnih kerova.

Narodna mudrost o potenciji, ne baš tačna, jer izgleda da nije problem ako je kriv, nego ako neće da se ispravi kad treba. Posledice ovoga osećaju oni koji piju dok im konobar ne donese vrata da izađu i oni koji veruju da nema ružnih žena, nego malo rakije. U zakrivljenost alata se najbolje razume Marica.

Nešto što Marica nikada osjetila nije.