Vrsta udarca u fudbalu, poseban vid frljoke. Nastaje tako što lopta sklizne niz potkolenicu i, prateći oblik stopala, počne naglo da povećava visinu, da bi završila na mestu koje ne može predvideti ni najsloženija formula za izračunavanje putanje kosog hica. Veoma je teško izvesti ovaj udarac namerno, a oni koji na ovaj način postignu pogodak ulaze na listu kraljeva prosera, kako bi na njoj pravili društvo Pipu Inzagiju, Gerdu Mileru i Darku Pančevu.

То је онај дечко што је много искусан да дрвцем. Годинама и годинама га он већ дрви и то је подигао на ниво уметности и духовне вештине. Није он аматер што га узме па на све стране, дивљачки, без финесе, к'о млад Крајишник дрвну грађу. Не, молим вас. Он је господин. Занатлија. Он је мајстор. Он и његово дрвце су једно, оно је продужетак његове руке, безмучно тече са ритмичким покретима његове извежбане руке. Он је развио кате, од оних најпростијих до оних које подразумевају дворучне технике са салтом у назад и рецитовањем пробраних дела Алфреда Тенисона. Када он узме да га дрви, он то не ради из уживања. Он то ради из поштовања према њему. Он је толико година брусио свој талентат да сваки пут покушава да самог себе надмаши у дужини, техници, неприметним прелазима и фокусом који се само може поредити са оним накурченим Јапанцем из "Последњег самураја" који стално бије Тома Круза. Када он заврши, он то не ради са уживањем које би имао аматер, он то ради да самом себи постави изазов. Он је кендока и он дрви.

Skraćenica za antifašistički front žena. Organizacija osnovana za vreme Drugog svetskog rata. Važila je za ženski ventil, s obzirom na podređeni položaj ženki u to vreme. Danas ova skraćenica predstavlja skup žena prilikom ispijanja kafe i razmene šupljih informacija. Takođe važi za jazavičju jazbinu i nije preporučljivo bilo kakvo mešenje muške populacije u međuljudske odnose učesnica. Ni za jedne ni za druge.

Seoski šmeker nije kao i svaki drugi šmeker. Šmekeri su obično i manekeni, ali seoski šmeker je obično neki lik visok preko metar 90 i ima preko 100 kila. Da bi bio šmeker u nekom selu moraš znati da se odbraniš od drugih potencijalnih šmekera. Seoski šmeker nije ni malo prijatan tip, ako se zakačiš sa njim ne bira sredstva da bi te pobedio. Seoski šmeker je lako prepoznatljiv kuda god da ode, jer ima upadljiv hod, kosu namazanu jednom tubom gela, pamučnu trenerku, zlatni lanac koji se uvek mora videti, košulja otkopčana do pola kako bi se videle dlake na grudima, i uvek priča glasno. On je izbačen iz srednje škole zbog nediscipline. Na njega padaju sve devojke, ne zato što je lep nego zato što niko drugi ne sme da im priđe, jer znaju da bolje ne diraju devojku koja mu se svidi, a to obično uvek bude ona koja se i tebi sviđa. Seoski šmeker ne ide u noćni provod van svog sela, jer se uvek dobro seća kako je gazio momke iz suprotnih sela, retko izlazi iz sela i to isključivo ide ako je dan. Seoski šmeker je sam sebe nazvao šmekerom, dok ga drugi iza njegovih leđa nazivaju seljačinom.

Odnosno, postoji jasno omeđena granica do koje možeš ići i do koje tvoj potencijal može dosegnuti. Bez obzira na jeftine motivacione poruke koje propagiraju da se "može ostvariti sve što zamisliš" i da "je nebo granica", stvarne mogućnosti daleko su drugačije i dokazane hiljadama godina ljudskog iskustva. Neko ko je visok metar i šumsku jagodu, ne može postati NBA plejmejker, bez obzira na agilnost i spretnost sa loptom, kao što mladić čije lice izgleda kao Hirošima 1945. ne može realno očekivati da će smuvati prepičku, bar ne bez adekvatne finansijske injekcije. Granice ljudskog potencijala su čvrste i realne, a vascijeli trud i zalaganje čovjeka će odvesti samo donekle.
Kada se dodirne granica za čiji prelazak ne postoji viza, tu ne pomažu ni motivacioni govornici, ni obilje knjiga o samopomoći. Jedini lijek je prihvatanje surove realnosti da su naši talenti, sposobnosti, genetske predispozicije ucrtani u knjizi sudbine, a da gumica za to mastilo još nije izmišljena. U životu možeš dati onoliko koliko objektivno imaš, a svako davanje preko toga dovodi u ekonomsku propast, ludilo ili poroke, a najčešće - sve od navedenog, zajedno sa razočaranjem, koje, ako u dogledno vrijeme ne preraste u prihvatanje stvarnosti, čovjeka može otjerati u ambis depresije i suicida.

Slikovit prikaz da dotični nikako ne mogu ni biti jednaki sa prvonavedenim. Inače, odlikuju se obiljem praznih fraza u govoru, bez obzira da li je tema razgovora politika, sport, cena hleba, čišćenje snega ispred zgrade ili pak koja pevaljka nema silikone.
Kao primarne karakterisitike su još: zadovoljstvo sedenja isključivo u fotelji (donji deo ledja sa prirodno urodjenim oblikom od svojih roditelja), proizvodnja ničega, ekstremno široki vratovi (zbog čega su specijalizovane zadruge u vlasništvu istih, morale da prave i do metar duže kravate), ali i prirodni refleks da padajući sa bilo kakve visine, uvek se dočekaju u fotelji.
Zanimljiv je detalj da su na papiru ateisti, ali u populističkom delovanju, vole da glume i jevandjeliste, pa čak i srpskog patrijarha.
Skloni su šenlučenju i kod kretanja atipičnom skretanju u desno.
Od prirodnih staništa, najviše im odgovaraju klimatizovane vile sa najmanje 1.000 kvadrata. Mogu se pronaći na Dalekom Istoku. Po izgledu se razlikuju od svojih srodnika u Srbiji, gde su se prilagodili društevo-prirodnim uslovima i opstaju čitavih 70 godina. Naime, srpski komunista je vrsta koja je nekada migrirala prema istoku. Danas lete često prema Briselu. Takva pojava se naziva "evrointegracija".

Žena, ili ćera, koja iznenada uleće iz kujne sa rosfrajnom tacnom u rukama na kojoj je domaća rakijica, a koja ima za cilj da primiri komšiju koji je, zbog kojekakvih susedskih nesuglasica, nepozvan došao u goste kavge radi i pritom nasrnuo na domaćina.

Dva najpopularnija lika iz viceva "o Muji i Hasi"...dva jarana,dva ratna havera sa područja BiH.Iako im se dešava da polno opšte sa ženom onog drugog i dalje ostaju najbolji prijatelji koji su zajebali i Ruse i Amere i Francuze a nasao se i poneki kompjuter...

Najosnovnije pre polaganja crepa je da se izvede pravi ugao linije ravnanja crepova u odnosu na prvu krovnu letvu kod okapnice, koju smo več prethodno uradili da bude “pod vagresom”. Time će voda koja se sliva niz crepove ići najkraćim putem do oluka, a ne da (u suprotnom slučaju) dolazi do prelivanja vode preko falcova crepa i njeno podlivanje ispod njih u unutrašnjost krovne konstrukcije. Raspon letvi, ili popularno “čap” je za svaku vrstu crepa uglavnom različit i to je potrebno izričito poštovati.
E, to sve kaže net.
Ustvari, čap je čeljavo parče letve na koju je majstor nabacio poveći zarez koji tačno odgovara razmaku letvi koje dreže crepove. I tako, dok pravi krov, umesto da se jebava i stalno vadi metar da pažljivo meri recimo 32,7cm za razmak letvi, on zakači čap koji odmah kaže gde je pravo mesto da kove letvu. Nema greške ni slučajno, tj. svedena je na nulu! Kada se krov završi, čap može i da se baci ali pravi domaćin ga pažljivo čuva jer za 10-15-20 godina kada popuste talpe, fosne i maije pa crepovi moraju da se preređaju, majstori budu prijatno iznenađeni zato što ne moraju ponovo da prave čap.

Glagol koji u žargonu srednjoškolaca ima višestruko značenje:

1. Smestiti se
2. Ukrasti
3. Dobiti (ocenu)
4. Udariti (nekoga)

U zavisnosti od kontinenta na kom se koristi ova dosetka tako se i njeno značenje menja. U Africi na primer među crncima ni do kolena znači uvredljiv izraz za mali polni Organ. U Evropi, na Balkanu često se može čuti kako nekom podrugljivo govorimo kako nije ni prineti nekim moralnim i etičkim osobinama opštih standarda ili prilikom upoređivanja sa drugom osobom.

Majstorska pošalica na izmerenu veličinu od 22cm pa naviše . . .

To je vrsta konekcije, dve persone, koja nadjačava onu tipa na prs u dupe.

Nalepnica koju ste mogli naći u maltene svakom Fići čiji je vlasnik večito maštao da vozi minimum Audija ili Merdžu, ali, život ga je zajebao,pa jedva da ima love da promeni sijalicu na malom autu, a kamoli nešto više.
Fića sa takvom nalepnicom uglavnom liči na pokretni cirkus, koji spolja ima ugrađene maglovke veće od farova, antenu koja je za metar viša od krova, "zavesice" iza zadnjih točkova, podignutu zadnju haubu kako bi motor dobio bolje hlađenje, ukrasne nalepnice sa strane, sedišta su uglavnom presvučena presvlakama od krzna koja izgledaju kao da ste upravo odrali šarplaninca i natakli ga na sedišta, volan je u istom stilu, a oko retrovizora visi lisičiji rep ili zečija šapica protiv uroka.
Vlasnik tako " nabudženog" Fiće, obično laže sve koji se iole zainteresuju za njegov auto, da je Fića u perfektnom stanju, da ima 160 KS kao ABARTH FIAT 500, mada realno, takav auto jedva može da da "navuče" 60km/h. Kada ih prodaju cene ih kao da prodaju rođenog oca, a briga o njima dok su u vlasništvu je kao prema novorođenčetu. Bezmalo, takve fiće se izvoze iz garaže samo kada je suvo, kad baš mora negde da se ide kolima i kad se prodaju.

Osoba koja je najtraženija za vreme svinjokolje. Tokom godine ili radi nekakav "normalan" posao tipa automehaničar ili manualni radnik ali čim zazimi i dođe vreme za klat svinje, presvlači se u svoju koljačku uniformu koja se sastoji od para gumenih čizama, pantalona iz JNA, džempera iz humanitarne pomoći,maskirnog prsluka izraelske vojske, kape automehaničarske radione i kaiša na kome visi koljački pribor.
Od ostale opreme obavezno mora da ima brkove, bradu ili oboje, pljosku rakije da ga greje dok na hladnoći radi, mobitel uglavnom stariji od nokie 3310 u džepu da ga mogu zvat klijenti sa nekom četničkom 8-bit melodijom koju pušta da svira cela a on pevuši lagano reči uz muziku.
Visok najmanje metar 97, težak najmanje 100 kg, level rukovanja hladnim sečivima mu je maksimalan, hladnokrvan i nemilosrdan prema jadnim životinjama, ne priznaje tehnička dostignuća nego veru polaže u sekiru za ošamućivanje,nožinu za klanje, kantu za puštanje krv i vrelu vodu za rešavanje dlaka.
Dnevno obiđe 5-8 kuća, zakolje isto toliko prasadi a onda ide u kafanu da malo odmori. Sutra je opet u 5 ujutro na nogama spreman da života rešava neke nove ukusne kućne ljubimce.
Kada sezona prođe uniformu skorenu od krvi i iznutrica baca na pranje i vraća se starom načinu života. Do sledeće zime.

Oduvek sam se pitao kakvi li idioti pišu ove baljezgarije.80-ih godina,masa ovakvih časopisa i knjižica je bila satavni deo svake posete poštara,koji je pokušavao da ih uvali lakovernim ljudima.I Bogami,skoro svako ih je kupovao iako je njihova korisnost bila nikakva.Smehotresni saveti su činili da se čovek lepo nasmeje,nikako da posluže nečemu.

Opis za nezajažljivo alavu osobu, čiji želudac radi poput turbine na Huver hidrocentrali u Koloradu. Nebitno koja vrsta i količine namirnica su u pitanju, cunami želudačne kiseline će sve ono što prođe kroz njegovo ždrelo nemilosrno dočekati, spržiti i pretoviti u potrebna organska jedinjenja...

Disciplina, koju koriste fudbalske sudije, i funkcioneri, koji nam objašnjavaju zašto je dobro da se ostavi mogućnost sudijama da drastičnim greškama direktno utiču na ishod fudbalskih utakmica.

Povreda prepona.

Najčešći razlozi i opravdanja za neiskazivanje osećanja prema drugarici. Razlozi koji nam, je l' te, blokiraju muda.

Znate se dosta dugo, ali poslednjih godinu i nešto ste počeli da se družite intenzivnije. Privukla su vas zajednička interesovanja, muzički ukus i netrpeljivost prema svemu što ima veze sa Balaševićem i Vokrijem. Vremenom se spisak onoga što vam je zajedničko proširio, pa bi ti sad malo i da produbiš vezu (i još nešto sem veze). E, sad, ako si apsolvent nejebice sa podužim stažom (a sva je prilika da jesi, jer u suprotnom reči iz naslova ne bi ni bilo u tvom rečniku), sva je prilika da patiš od hroničnog nedostatka samopouzdanja, koje je, je l' te (da parafraziram Mešu Selimovića) nemoćno kad se rodi, a strašno kad ojača. To je rak-rana koja, ako se redovno hrani mudoblokatorima, može da nabuja poput amazonske prašume i zauvek spreči dve bedne klice koje se nalaze u tvojim mošnicama da klijanjem formiraju dva čvrsta i postojana kamena, suštinsko obeležje muškosti. Tvoje vežbe pred ogledalom da imaginarnoj drugarici na lep način i uvijeno u oblande saopštiš istinu, koja u izvornoj verziji glasi "Dosta smo se više šetkali u fazonu Snežana Dakić-Boško Jakovljević, želeo bih da ti restauriram vulvu ili, što reče jedan cenjeni autor, da te jebem kurcem u pičku", završavaju se patetično kao prvi pokušaji Cicerona da opiše političku situaciju u Rimu, ili još gore, kao pokušaji Forlana da postigne svoj prvi gol za Mančester. Još jednom su kličice ostale u prašini. Zašto? Zato što su mudoblokatori metastazirali.