Najeb mladog seoskog lole kad ga domaćin uhvati u sjenu sa nenačetom mu ćerkom.

Kažemo kada na ulici vidimo vrhunsku ribu, za nas nedostupnu u svakom pogledu.

Lik čije su fizičke aktivnosti ravne moždanim aktivnostima Jelene Karleuše. Poslednju korisnu stvar je učinio kad je trknuo do prodavnice da sebi kupi pljuge i na usput kevi kupio kore za pitu. To je bilo sredinom prošlog mjeseca. Nema posao, čitav dan je na netu, a poslednju devojku imao je...nikad. Od sporta je operisan i ne postoji mogućnost da se udruži ni sa kim ko mu nije sličan.

Dakle, ljudsko biće koje ima sva svojstva biljke.

Nemam pojma zašto ni odakle mi to, al' čitav dan upućujem ovu psovku imaginarnoj masi nepravednika i zlih ljudi kojima je životni cilj da drugima čine zlo. Uglavnom dreknem u sebi, ponekad tiho prošapućem. Verovatno su u pitanju neki neizlečeni kompleski i frustracije.

Kada ti je nešto ispred nosa, a ti se ubi tražeći i ne možeš da ga vidiš jer ti je mozak brži od očiju.

Odlika čoveka koji se ne može suzdržati od puštanja gasova iz creva, čak i u toku kretanja ulicom, dok se potajno nada da će mu broj ljudi i buka saobraćaja zamaskirati trag.

Riječi ohrabrenja kojim jednočinke heteroseksualne tragikomedije sokole jedno drugo.
Prvo on njoj pa ona njemu. Nekoliko mjeseci kasnije. Recimo devet.

Pomisao koja se javlja u trenutku kada kompijuter odbija da uradi nesto onako kako treba vec pocinje da se gubi i trokira. Tada se javlja nagon koji nas tera da lupimo od monitor ali najcesce se suzdrzimo pa samo lupkamo po misu ili ga mrdamo levo desno.

Rečenica koju skoro uvek možeš čuti u Srbiji, kada krene neka pesma Olivera Dragojevića, jer ga ovde sluša masa ljudi, a svi znaju da je rekao kako neće nikada doći ovde da peva.

Kad student pročita pitanje 0,6 sec pre nego što ga profa prozove, i izvuče isto!

Ukrali mi lap top.

Naterajte ga da prestane. Naterajte ga da odjebe. Da otpizdi. Da prestane da bivstvuje i svojim bivstvovanjem ruši moje psihičko zdravlje. Neka nestane pre nego što dobijem 6 tumora na mozgu.

Misao koja često zna da se stvori prilikom upoznavanja ili prepoznavanja. Greška u koracima, takođe često, kada se izgovori. Zdravo - zdravo, ja taj, ti onaj, poznat si mi! Znam ti facu odnekud. Mnogo faca sam sreo u životu. Većina su imale po dva oka i obrve, usne i nos komada jedan, baš tako kao ti, pa mi možda to poznato.
Verovatno mi uopšte i nisi poznat, izgledaš kao Aladin bez čarobne lampe, a ovde svi izgledaju kao Aladin bez čarobne lampe, pa si mi sav neinteresantan, jednostavno sam zaglavljen sa tobom, a tišina je teža od razgovora, pa mi treba početak.
Ma sigurno te znam odnekud, odakle si, jesi iz Novog Sada, nisi iz Novog Sada, iz Loznice si. A znaš li možda Gagija? ne znaš Gagija. Inače ja i Gagi smo igrali zajedno u podmlatku Sartida svojevremeno. Sad smo izgubili kontakt, mora da je zapalio vani...
I eto, jebiga, pričam ja sad o Gagiju. Ne kao sav normalan svet koji priča o vremenu i kako je zaledilo u pičku materinu, ja pričam o Gagiju. Jebo me Gagi. I ko je Gagi uopšte?

Rečenica koju će naši unuci učiti iz istorije, kako su njihovi preci započinjali proces parenja i začeća njihovih roditelja.

Vrlo često se stariji žale na ove propale mlađe generacije. Ne poštujemo nikog, lijeni smo, ne razmišljamo o budućnosti, ne umijemo njivu zasaditi ni kravu pomusti ili svinju zaklati i što je najgore ne umijemo se ni pozdraviti. Nedostatkom pristojnog pozdrava su uglavom šokirani svi roditelji kad se vrate iz posjete nekim prijateljima ili rođacima čije dijete uvijek opišu kao "dembela" i kao tele koje bez mozga ulazi u prostoriju i ne registruje goste. Pa bar MU da kaže, da se bar tako oglasi.

Jeste. To mu je u krvi. Ko god je poznavao njegovog pradedu boema, njegovog dedu kavgadžiju i njegovog ćaleta ženskaroša bi to rekao. Dakle, šta god on uradio, rekao ili makar pomislio se odmah pripisuje njegovoj nečistoj krvi. Taj čovek, sasvim običan i prost, biva obeležen za vjekove vjekov. Njega ništa ne može da opravda.
Kao klinac je gledao tetama pod suknje. Gledali su i drugi, i stariji i lepši, al' samo njemu je to u krvi. Kao tinejdžer prvi put se napio. Pili su i drugi, i više i duže, al' samo njemu je to u krvi. Kao adolescent se prvi put potukao. Tukli su se i drugi, lobanje su krckale, al' samo njemu je to u krvi.
I tako, jebem li ga, čovek uvek vuče nešto iz prošlosti za sobom. Uvek ima nešto u krvi, nešto loše, što će ga određivati kao osobu. Ta mala crna mrlja će ga uvek pratiti. Al' ko je jebe.

Fraza koju kazemo kad nam neko kaze pusi kurac, ali retko ko ima muda da ga stvarno izvadi...

Koristimo kada opisujemo osobu koja kurcu ne valja, ništa ljudsko, trulovina od čovjeka koja nema ni kuma ni prijatelja pa ce mu Opština platiti grobare jer neće imati ko da ga zatrpa!

Tip toliko ružan da bi ga majka abortirala, samo da je blagovremeno išla na neki bolji skener.

Osoba kojoj uvijek nešto ne odgovara.Svemu nađe zamjerku.