Najpopularniji letnji parfem među stanovnicima Beograda.

Izraz koji nam omogućava da onako suptilno i pjesnički čak i najveću dronfulju uporedimo sa cvijetom.

Nezaobilazna tema prvog pismenog zadatka iz srpskog jezika, važi za sve razrede osnovne škole.I u svim razredima sastavi su gotovo isti.

Istočni vetar rashlađuje sobu donoseći miris jasmina i mora kroz otvoren prozor. Satenski čaršavi miluju tvoju kožu dok ih sa tebe povlači žena iz mašte voljna da ti ispuni sve želje. Svetlost sveća treperi na sitnim kapima znoja kojima su joj pokrivene obrve dok te ispod oka posmatra udaljavajući svoje lice od tvog i usnama prelazi preko tvojih grudi i izvajanih stomačnih mišića. I pored toplote koju osećaš koža ti je naježena od titraja strasti kojima si izložen. Zatvaraš oči formirajući bezglasan uzdah...

A kad se probudiš i uvučeš stomak imaš isključenu klimu, platnene čaršave natopljene znojem i belu fleku na prednjoj strani gaća.

Drugi naziv za obican parizer,koji je posle Alpske salame najeftinija mesna preradjevina.Necu reci da ima neki ukus ,posto bi to bila laz!
Kako je ovo djubre dobilo ime ,nije mi poznato.Kada je tanko iseku,jos i moze da se jede,ali kada je debelo secena,isto kao i Alpsku,ni kerovi nece da je jedu!
Sastavni je deo svakog sendvica ,koji se sprema u skolskim kafeterijama i kioscima,sto znaci da smo je svi probali,barem jednom.

Neoksvrnuta slika razrušenog grada ili ipak Arene svetluca ispod pretanke folije koja se tako ah tako slasno skida: to siktavo šuškanje iz više klase šuškanja, pa onda taj bogati i blago hrapavi papir koji miriše na štampu, na boje, ali taj miris je jedinstven, druga štampa ne miriše tako, pa onda sine sama gola konzerva, tamno, sjajna, žuta ili pak srebrna, uvek to dvojstvo: zlatno i srebrno i nikad nisam mogao da se opredelim koju više volim i dan danas, pa onda taj ritual sa otvaračem za konzerve: on je mali ali zajeban i oštar: njega je ptica neka ispustila, to je ptić bio, pa dok je padao od straha umro ili se očeličio al zadržao oblik taj oštar kljun i njega si mogao samo da zabiješ -negde na sredini oboda konzerve - još si nejak, malo teško je išlo dalje sa otvaranjem koje mora konstantno da ide: zige zige zige i podano se uvija lim ispred nas i potmulo izbija zlatno ulje iz tih ritmičkih uboda, ta zlatna tečnost: čisto bogatstvo i diviš se kako neko tako konstantno ide zige zige zige i čekaš dan kada ćeš i ti tako zige zige zige sve dok ne dođe ptić do kraja - tu blizu početka ziganja i onda sveačno otvaranje jutra i ta srebrnasta boja riba topljenih u sunčev znoj, u sunčevu tečnost, komad sunca sa juga: pozdrav iz Rovinja, pozdrav, evo vam malo spakovanog mora da osetite miris da pojedete jedno more u lepo jutro pa na posao kod Milene Dravić kad ide sa tri ćerke na more.

Kasnije su svuda uveli ovaj prost i nemaštovit sistem samo povučeš i opala – čista glupost i oduzimanje tako slasnog rituala...

Kontejner sa podignutim poklopcem. Najrasprostranjenija vrsta smeštaja smeća u majci Srbiji. Pogodnosti ovog oblika karoserije su sledeće:
- smeštajni kapacitet je i do 35% veći nego kod kontejnera sa spuštenim poklopcem
- mogućnost ubacivanja đubreta i iz automobilia ili sa suprotne strane ulice... ipak smo mi košarkaška nacija... bili
- sa stanovišta higijene ruku, ovo je daleko bolje rešenje jer iste ne dolaze u dodir sa onom masnom, ljigavom ručicom na poklopcu
- humana strana je takođe zadovoljena... stari i nemoćni mogu da se posluže bez ikakvog fizičkog napora
- šarolikost sadržaja daje ulici veseliji izgled od one sumorne, sive boje zatvorenog kontejnera
- dodavanjem željenih artikala možete miris ulice prilagoditi svojim potrebama

Standard.

Najomiljeniji doručak za mamurno jutro i najomiljenija večera pre (a, i posle) pijanke. Sveti gral brze kuhinje i takmac bez premca.

Zaštitni znak brzog života, kako kod mlađih, tako i kod starijih generacija. Jer, ko će čekati da se viršle obare, ko će se cimati da mu keva spremi sendvič ili da ga (pu-pu, pomer' se s mesta) sam napravi. Sam' se 'strčiš niz stepenice i skokneš do burekdžinice i to je to.

'Beš ga, malo je mastnjikav, plus ima i taj miris (i ukus) užegle masti, al' će jogurt to da reši. No, ima nekog šmeka to, a sem toga - najeo si se i to je (mora svak' priznati) najbitnije. Sada ti je sve ravno do Kosova (i Metohije) - laganeze.

Sto godina gladnoće
razmazane na državni hleb a ne onaj simid
neš džem od šljive oš samo od kajsije a? a? a?
a tain? a so? a kora od drveta?
a predratna pekara što držao Trajko Gavrilović?
pa posle
mast i aleva - jebite se srednja generacijo al ajd nek vam bude to ste jeli od kuće do škole listajući erotske časopise, brda, reke i jezera
pa onda
je li sav lebac tvoj - tri dinara - bem ti lebac i bez lebac -
a ne vređaj leb nikad i dan danas po neka žena kaže: bože me prosti greota da se kaže al ovaj leba kakav je ni za šta: da ga udrobim pa da dam srnićima i žabićima
a ta žena profesorka neka bila veleučena al živi strah da ne uvrediš to
sunce u malom

Mada, ipak, bez obzira na sve ima i druga strana, treba dići ruku ko Neo i reći stop, izvršiti smenu i postaviti proju kao simbol svesrpstva i nove kaledonije: leb je gnjecav često ko smonica i srpski karakter: stumbanfirer: molim vas recite srbima da ne dolaze više da prijavljuju jedni druge seru svi ko foke - pune su fioke potkazivača i potkazanih -
isti kazan, isti kurac -
a proja, proja je istrajna, onaj bolji deo zajedničkog karkatera, izmrvi se al istrajna i takva zapne u grlu osvajaču pa od Ralje nema dalje! - Pendula pljusnu u blato - zinat - zvezde su oči ratnika - sa očima, izvan, svakog zla.
Proja pročisti pa seremo redovno i gde treba a ne na drugim mestima neredovno, često, i gde ne treba,
netransparentno na kraju krajeva.
Pa zar i On kao esencija srpstva odrekavši se leba tek i uzevši belog čoveka sa severa ne posta Onaj koji jeste?
I raba njegova često mu proju spremaše i ruke sve ispeče po rerni jer nevešta beše isprva al posle sve slađe i slađe kusaše.

Dakle, mora se menjati svest ljudi - poručuje nutricionista Slovenac peder Andrijo Mariborč komesar za pitanja jugozapadnog Balkana
Da, ali ne tako kako ti misliš govno jedno oslonimo se na sopstvene snage - glasajte za malu stranku srpsku porodičnih ljudi: parada ponosa je za mene kad ustanem ujutru a deca moja i deca moje dece i njihova deca i deca mojih komšija idu u školu zajedno a ptice cvrkuću
i jedu mrvice proje

Emisija koja nam dočarava sva divna mesta ove planete na koja nikada nećemo otići. I tako, dok ujutru užurbano oblačimo stari džemper, doručkujemo sinoćnu pitu sa sirom, pijemo jogurt, razmišlljamo da li će biti veliko zakrčenje na mostu i da li će uopšte Yugo danas upaliti bez problema, naš voditelj, putopisac i avanturista Slobodan Mićić opisuje nam jedinstveni miris indijskog nacionalnog jela Garudiya, osvežavajući ukus Perrier Jouet - najskupljeg vina na svetu, i sve to vozeći se kineskom železnicom približnom brzinom od 300,2 km/h do najsavremenije robne kuće u Singapuru gde će gospođi Mićić kupiti najnovije Luj Viton cipele.

Osoba neprijatnog mirisa, radi kao najamnik i veci deo svog zivota je posvetio svojoj najvecoj ljubavi - kamionu n-tockasu. Obozava miris benzina i motornog ulja, duplo kvacilo i kurve pokraj puta dok najvise mrzi carinike i saobracajnu policiju. Ima neverovatnu sposobnost da svuda stize pre ugovorenog roka iako je usput uspeo i da svrati u nekoliko kafana i da plati par dama niskog morala! Uglavnom cete ih videti na autoputu E-75, u nekom fensi kamionu turskih tablica, u kome je kabina izlepljena posterima obnazenih misica za svaki mesec u godini dok im sa antene za radio visi polumesec. Uglavnom su maljavi u bradati. I neretko puni novcanica od 50e kojim podmicuju kerove.

Znam je. Znam je sigurno. Posmatram je krajičkom oka već više od pola sata, mislim da me nije provalila. Ček' da se prisetim kako je mogla da izgleda kao dete...možda smo se igrali u parkiću preko puta obdaništa...onda bi trebalo da je tu negde moje godište, ali izgleda mlađe, pa dobro očuvana je...nije iz parkića, ne mogu da povežem...možda smo bili zajedno do trećeg dok se nismo odselili sa Miljakovca, ali sigurno nije bila u mom razredu, toliko lud nisam, možda druga smena...ne, onda je sigurno nisam viđao, preklapali smo se samo posle šestog i pre prvog časa, a to smo žurili da kupujemo viršle..
Da nije neki sportski dan u Pionirskom gradu? Možda je iz neke druge škole...ma jes' video sam je na sportskom danu u trećem razredu i kao fazon do danas je se sećam...nije to...
Čekaj, a srednja? Nije išla u „Valter“ sigurno, možda u Trgovačku, pa smo se sretali u „KP“-u posle časova...ne, nije ni to...sada već buljim...čekaj...žurke, bašta SKC-a, koncerti...Akademija? Šta znam, sada mi je tako slatka da ne bih rekao da je ikada kroz onu pukotinu u zidu Akademije videla u zoru krajičak neba iznad Kneza...
Jebote, da mi nije neki rod preko ovih ćaletovih iz Ježevice, možda sam je viđao na nekoj svadbi...ali bila bi na slikama...ne, ovo već nije normalno, znam bre da je znam, samo imena da se setim, ma kako da ne, pa to je najteže... miris!
Da, miris! Mirise ne zaboravljam, naročito mirise kose...puna koncentracija...nemam ništa...samo osećaj da mi je sa njom lepo, sigurno, da me zna, da pred njom nemam tajni, da me razume...koji sam izlapitis...a šta, ovo mi je tek četvrto pivo...četvrto pivo i četvrta banka...Umri Veseline Cvetkoviću...A šta koji kurac, pa nisam klinac...pitaću je, jaka stvar, nešto ćemo zajedno da iskopamo...u breee, ala mi lupa čuka...Ajde...

Najveća podvala halapljivih prodavaca koji žele da se obogate na brzinu koristeći ime najboljeg krema na svetu - "Eurokrema". Sve izgleda lepo dok prilazite palačinkarnici iz koje se širi miris palačinki. Voda vam ide na usta zamišljajući kako će te za koji minut uživati u ukusu palačinke sa eurokremom...A onda vrisak, užas , neverica! Nasmešeni debeli palačinka majstor počinje da SKRNAVI vašu palačinku sipajući po njoj nekakvu sivkastu smesu iz požutele kantice, sa neidetifikovanim nazivom krema na nalepnici preko iste...Shvatate da više ništa neće biti isto! Osudjujete "djubretar majstora" da sam pojede to sranje i ozlojedjeni odlazite na novu lokaciju na kojoj se poštuje "Eurokrem"...

Neki kazu da je narod glup...E,jeste,al zamalo!
Svi znaju da lose jutro,ne obecava bolji dan,ali kada ga zapocnete tako sto ugazite kerece govno,koje je toliko veliko kao da ga je israo mamut,pa onako bunovni u 6 sati ujutru,tako usrani udjete u auto.....milina jedna!Jos kad pustite grejanje,pa "miris"krene da se siri po kabini,a noga vam spada sa gasa jer je govnjiva,dovoljan je razlog da se javite u firmu da im kazete da ste bolesni i vratite se kuci u krevet.
Nisam sujeveran,ali nekada dodju "oni" dani,kada je bolje da covek ne izlazi iz kuce!

Lutalica koja je usla u vec prenatrpano vozilo GSP-a, pocela da siri svoj miris, a onda je urinirala u gace. Smatra se da je ova vrsta rasprostranjena samo na teritoriji Beograda, jer je u drugim gradovima izumrla sa pojavom policije (ili sapuna).

Primerak ove vrste se moze prepoznati po izuzetno jakom mirisu, nastanjuje najcesce tramvaje, posebno onaj na liniji 2 (zbog nedostatka okretnice niko ne mora da napusta tramvaj), ali mozete ih susresti i u ostalim vozilima GSP-a. Njihova pojava je najcesce pracenja gomilanjem putnika na jednom kraju vozila i/ili ubrzanom praznjenju vozila.

Upozorenje: Nemojte komunicirati sa predstavnicima ove vrste jer mozete biti pljunuti.

Mačiji pišonjak.

U skupu velikih strahova od nesreće u sreći, tačaka jina i janga, mušice u supi, ulja u vatri, dođe potraga za begom od ponora, osećaja da se crna tačka približava i grabi napred snagom geparda. Dok bežiš ne gledaš iza, strah od straha iza tebe je ispred avetinja. Strah je nem, strah provodi riku kao površina jezera. No, dok te zvuk navodi, osećaš da je on jedini putokaz, snaga u nogama, ništa od nje za osvrt, ali nikada veće bliskosti sa zveri, budi svestan da si se poistovetio sa njom jer ne pojmiš da ona tebe i vidi ispred sebe, a tvoj miris ju je i doveo.

Gas veoma neprijatnog mirisa.Primjerima se najbolje definišu njegove fizičke osobine,a zbog iskustvenih činjenica svakog pojedinca nema bojazni da bi se mogle zaboraviti

Jedan od seljobusa. Dobra stvar u vezi sa 706 i sličnim autobusima je ta da u njih možete da uđete direktno sa njive, u čizmama do kolena koje imaju 20 kila blata na njima, sednete, dignete noge i odmarate dok miris kuvanog kukuruza koji ste poneli da imate šta da prezalogajite, probija kroz dve kese i džep vaše jakne. Najbolja stvar je naravno ta što nećete naići na negodovanje ili osudu ostalih putnika.
Loše je,ako ste bakica sa unucima, što ne postoji sila koja će umornog ratara da podigne sa sedišta. Još gora situacija može da nastane ako istog neko probudi i on nervozan dohvati ašov.

U pocetku ubacen u gramatiku da bi se neutralisala diskriminacija prema zaposlenicima zenskog pola. Pre zene su bile predodredjene da sede kuci, kuvaju rucak, cuvaju decu i da docekuju muzeve sa sirokim osmesima dok se oko njih siri miris tek zagotovljenog rucka. Zatim su se izborile za svoja prava. Sad ima dosta zena sa visokim obrazovanjem i mnogo je njih na visokim polozajima sa uspesnim karijerama. Zato se sada sufiks -ka dodaje u raznim zanimanjima: doktorka, lekarka, direktorka itd... Ali ta ravnopravnost nastavlja da se iskazuje i u drugim podrucjima, jer imamo i primere kao sto su: kretenka, debilka, moronka... Zene su trazile ravnopravnost i dobile su i vise nego sto su trazile.