Vozim se u basu... Imam slušalice, slušam muziku, stojim i držim se za šipku, i drmusam se lagano sa basem.... zurim u prazno...
Odnekud miris parfema... i Tras! U nekoliko sekundi navala sećanja... miris, zvuk, sećanja na poljubce, ugrize, strast....pokrete...
Naravno, sve se završi u pola sekunde, ali ti, prirodno, imaš osećaj narastanja i stezanja u pantalonama i shvataš da je vrlo neprijatna situacija da se sada okreneš i treba da se proguraš kroz ljude...
I tu dođe tvoja stanica....
Tako postaneš GSP manijak-Ja... :)

Šta je Debeli, šta si zabalavio?
Ma pusti ga, vidiš da je osetio miris roštilja. To je sad za njega psihoaktivna supstanca, jer sam ga bacila na dijetu. Ne brini čim izađe iz zone dejstva postaće normalan...

-Auu ćale, jes dobar roštilj kad je pečen na vinovoj lozi. Kako mu da neki poseban šmek...
-Sine, kad na žar od vinove loze baciš stari opanak, on dobije šmek. A kamoli kilo vrata i buta. Nego ti skokni po pivce, pa da mi njemu damo još malo šmeka...

Upoznao sam jednog pre neko veče. Ljigavi čistunac, mirišljava papuča, ispeglana košuljica, veseo pogled, ženski jezik, znači ono, sve najgore.

I jebote pričamo mi i pijemo dunju, a ja sve gledam kako da ga nabodem mamicu mu onu seljačku i pijemo mi, al' jebote dobro pije, prati on mene, kako koju radžu eksiramo ja zahuhćem kao medved, a on izbaci nekakav ženskasti visoki zvuk, kapiram da ga to radi, al boli me kurac i tako se ja, da ne grešim dušu, moram da priznam, fino zargejem. Nisam bio pijan, daleko od toga da sam se uletvio, ali posle sedam dunja ovaj peškirić se odlično držao, mamicu mu njegovu neotesanu.

Elem, nešto smo pričali, neki vic, a zamislite samo kakav vic može da priča jedna seka, neki kurac o dve devojke koje otišle u šoping pa nešto upadnu u raspravu sa prodavačicom oko visine nekih štikli, nemam pojma, bole me kurac, koja je poenta, al' sam se smejao, majke mi nešto mi bilo smešno, bole me kurac, valjda kako ovaj govnar priča ko moja pokojna strina Anastazija pa mi navrle i emocije i sve, a pa poenta cele priče je da je taj fegetlić iz unutrašnjeg džepa svog ultrauskog prsluka izvadio nekakav kurac, kaže "šnjuf".
Nisam ja od prekosutra, bole me kurac, kažem ja njemu da to nije šnjuf nego da je šnjuf kad pričaš nešto što nema mnogo veze, skoro kao "zbljuv".
On meni na to ležerno spusti šaku na koleno i kaže da se opustim, da je ovo najbolji šnjuf ikada. Naime, po njemu je šnjuf nekakav kurac koji se sipa u uši, neka pederska stvar, al' sam tolko bio veseo nešto, dal je od one dunje ili piva ili atmosfere, proradi mi želja i bloe me brige, zbljuvnem ja taj šnjuf u kurac u uši.

I jebote da vidite vi te komedije, čovek od šljufa stvarno pozbljunjavi, kako smo srali ko navijeni, bole me dupe, on, mamicu mu inkulinsku i ja, cimala me riba ja joj se nisam javio, bole me dupe baš da joj se javljam, jebote kolko je dobro.

E i tako priča ima poentu, a ona je da sam se probudio u nekom redom krevetu i shvatio da nešto ne miriše na dobro. Bio sam siguran da nikada neću koristiti šnjuf, ali sam po zbljuvljenoj jastučnici znao da sam jebo jednog koji koristi.

Sve u svemu, bole me dupe, nije loše, bole me kurac baš.

Nesretna devojka : U jbt otovorite prozor, pao mi je mrak na oci, osecate se kao kod lavova.

- E dobro, sad kad smo seli i popili po jednu reci ti meni kako ti se sviđa sve ovo.
- Pa da ti kažem, da znaš da nije loše, lepo si se skućio i sredio okućnicu, imaš sve što ti treba a opet živiš asketski, sve u svemu deluks.
- Jeste, jeste, moram da ti priznam da sam se preporodio otkad sam uzeo ovaj plac i izmakao se malo iz grada, mir, tišina, priroda. Inspiracija samo puca moj druže, ja sam ti ovde doživeo pravu umetničku renesansu.
- Pa kako da ne, samo pogledaš ovaj krajolik, ovu pitominu, osetiš ovaj visinski vazduh. A tek ovaj kontrast tvog dvorišta s engleskim travnjakom i onog zapuštenog placa iza kuće, genijalno, čini mi se kao da mogu da osetim svu radost postojanja i svu tugu smrti u jednom dahu.
- Aaa, ma to je neko bacio crknutu mačku, raspada se već dva dana, poumirasmo.

„Osećaš li ti ovaj miris tek raspakovanog uređaja?“
„Mmm, Milkica opet pravi džem od kajsija!“
„Kome smrde noge?“
„Šta ovo gori? Ko peče paprike?“
„Njuš, njuš, njuš... dođavola! Komšiji se opet izlila kanalizacija!“
„Šta bi ovo moglo biti? Mmm, znam, miris lavande blago začinjene kantarionovim uljem sa dve-tri kapi kamilice!“
„Priznaj da me varaš! Misliš da ne mogu da nanjušim tog otužnog Gucci-ja na tvojoj levoj sisi?“

Zagoreo sam rodjeni, nisam prco od kad je Teri pogodio stativu onomad u Moskvi. Kad skinem gaće plahne me neka memla po faci!

----------------------------------------

Otvorim novčanik, memla druže. Memla k'o u kasarni, k'o u staračkom domu. Hoće sobu da mi kontaminira!

----------------------------------------

On nešto reče, nesećam se šta. Znam samo da je bilo glupo. Stavovi mu se na memlu osete!

"Konju, ne prdi mi u autu, pogušićemo se"
"Nisam prn'o, šta ti je čovječe?"
"Ne laži, čuo sam te"

-Ćomi, eno Milice, pazi samo taj miris kad prođe pored nas.
-Mmmmm...batice kako miriše, pa njeno govno ne zagađuje okolinu.

"I miris, i ukus, Grand..."

Htela me poljubi jer mirisem na denim..

- Ajoooj kako mi ga žao. Vidi kako plače za pokojnom ženom.
- Maskica. Vaćari nov ulov, ne vjeruj gnjidi.
- Što?
- Njemu je mama na šupak svršila kad ga je pravila Govno od čovjeka.

Snimi džiberku s kačkavaljkama!

Osoba 1: Brate, mnooogo ti je dobar ovaj parfem, strasno mi se svidja, znaciiii, neverovatan je!
Osoba 2: Da vas ostavim nasamo? (sladak miris pobede)

Osoba 1: Druzeeee, ovaj novi televizor ti je neverovatan! Aaaa, pa moraces ti da castis za ovo, ovo je nesto najbolje sto sam ikad video!
Osoba 2: Da vas ostavim nasamo? (ponovo, sladak miris pobede)

Osoba 1: Brate, ja sam tek sad primetio koliko je tvoja sestra dobra riba. Stvarno je macka bre!
Osoba 2: Da vas ostavim nas... Sta si bre rek'o!?