Svečani čin pri kojemu srećni mladoženja svojim parafom prilikom sklapanja građanskog braka vrši prenos ovlaštenja na svog budućeg bračnog druga, i time lišava sebe svake slobode. Obavezuje se da će "ići na pijacu, redovno prati suđe, zalivati cveće u bašti, smešiti se tašti..." Ipak, najviše od svega ga pogađa to što postaje finansijski zavisan i biva izložen nezdravoj influenciji nemilosrdne partnerke, u svakom trenutku spremne da kućni budžet olakša zarad šopinga.

Venčanje u Kraljevu, od tri dana za trista gostiju i sa tri muzike pod šatrom koje se menjaju čim neka baldiše od sviranja.
Ispečeno je 10 svinja nazimica i 12 ovaca jalovica, povrće i vitamini postoje samo u obliku dekoracija za meso, rakija je punoletna i sa trostrukim vencem, a pivo se dovozi traktorima.
Sve duge cevi kod svatova su podešene na rafalnu paljbu, dok se kratke isključivo koriste kao dirigentske palice za muziku.
Torte služe za to da ih jedu one babe koje nemaju zube.

Mlada je trudna i maloletna, a mladoženja ima Golfa III TDI i tatu u Nemačkoj...

Termin koji koristi mladoženja kada na svadbi upoznaje mladu sa gostima "sa njegove strane". Od stričeva, strina, ujaka, ujni, tetki, teča, braće, sestara, deda, baba, i ostalih članova porodice, pomuti se čoveku zdrav razum i počne da psuje i familiju i porodično stablo razgranato kao viševekovni platan, poželi da se "pravi Englez", uvodi opšti naziv za sve goste levo od stola za mladence (već svi masni do zuba, zavaljeni u svadbarski kupus) - svi postaju rođeni rođaci.

Ljudi koji upadaju nepozvani na veselja i svečanosti svake vrste. Pošto u Srbiji svako veselje traje 3 dana i noći, broj padobranaca može postati prilično velik. Smatra se nepristojnim postupkom ili baksuzlukom oterati ovakve goste. Po pravilu padobranci su najveseliji, a čak i domačin često dodje da nazdravi sa njima. Za antihriste smatraju ljude koji veselja prave po kafanama i restoranima, gde je ograničen broj gostiju i postoji recepcija sa obezbedjenjem, pa je infiltracija medju zvanice nemoguć zadatak. Šatre su ipak mesta gde se padobranci osećaju kao kinez na trapezu i plivaju kao riba u vodi.

Kad osetis da se tvoj najbolji drugar priprema za zenidbu, polako se udaljavas od njega, ne vidjate se i promenis broj telefona...

Arčiti pare na iće i piće u cilju dobijanja što veće stomačine. U srećna vremena, ukoliko mladoženja nije imao stomak, nije mogao da se oženi. Vođena prostom filozofijom buduća mlada je razmišljala na sledeći način. Gledaj kakav je, nema za šta kuče da ga ujede, taj ne može da pre'rani ni sebe, a kamoli i mene. Zato su trbušasti likovi bili premija, dok su danas stvari otišle malo drugačijim tokom. Da su pločice dobre, žene bi u kupatilu spavale.

Najbolja riba u svatovima, ali nije tvoja.

Do pre nekih 40-50 godina standardna pojava kod nas, u nekim zemljama i dan danas ustaljena praksa. Često su se mladoženja i mlada upoznavali na sam dan venčanja, međutim fenomen tih brakova je što su bili izuzetno čvrsti, i gotovo da nije bilo razvoda za razliku od današnjih brakova (ma za sve je kriv “Seks i grad” i zapadna kultura). Neki od razloga su možda i to što ljubav dođe i prođe, osoba u 20 godina ne zna ništa, sami roditelji ne žele ništa loše svom detetu, a iskusniji su i znaju bolje da odaberu.

U američkim filmovima, četiri stvari potrebne na svadbi koje osiguravaju srećan brak.

Djevojački nevini rč koji se čuva za brak. Samo još jedan primjer modernizacije društva.

Nekada je mladoženja dobijao ruku djevojke, dodirnutu samo od strane par srećnika što im je zapalo da se nađu u kolu do nje. Zatim kako su godine prolazile, ruke su sišle sa pendžera ali su usne čuvane za izabranog...

Kasnije već, tačka ključanja krvi kod djevojaka je postala niža, pa su usne poželjele usne. Tijelo je ostalo netaknuto, sve dok nije prošlo još par godina i nova tura djevojčica čije su grudi tražile čvrstu ruku još od ranih pubertetskih godina. Ipak, nevinost, dar, najljepši dio ženskog tijela, tek posle 'DA', potpisa i burme.

Veciti mladozenja.U svakoj porodici postoji barem jedan takav.Baba ima sina i cerku.Cerka se udala jos sa 15 godina,ima vec i unucice,a brat je i dalje nezenja.Majka ceo zivot pokusava da ga ozeni,namestajuci mu "najllepse" devojke iz sela,ali on jos uvek nije spreman da se skrasi,ipak je u najbolji godinama(54 godine).On i dalje zivi sa roditeljima,ima sobu iznad garaze ili jos bolje-garaza mu je soba.Otac mu tovi prasice 4 decenije za njegovu svadbu.Sagradio mu je kucu do njegove koja stoji na promaji,a on ih zajebe i ode u grad da zivi u garsonjeri.

Noćna mora za kumove učesnika, jer za dva dana mora da pronađu kintu za poklon za svadbu. I to ne bilo kakav poklon, jer kao što izreka kaže, kum nije dugme.

Na svakoj srpskoj tradicionalnoj svadbi vizuelno dominira par osoba - mlada, mladoženja, stari svat, kum - oko njih se vrte svi običaji, stalno se slikaju...Međutim, stvarnu dominaciju nad ostalima i potpunu kontrolu nad muzikom neretko ima neka sasvim leva osoba. To obično bude neki gastarbajter, mladin ujak po babinoj liniji, ili neki imućni poljoprivrednik, đuvegijin stric od očevog brata od tetke. Taj ima para da može da ih poklanja, a svadba je idealna prilika za to. Napije se prvi, prvi ustaje i prvi kreće sa naručivanjem pesama. Od njega ne možete čuti ništa osim pa kaže, ijao, ajd sad onu moju i ostalih svadbarskih pokliča.

Legendarni manijak sa Kalemegdana. Poslednji romantik u svojoj "profesiji". Čovek koji je izazivao zgražavanje tadašnjih srednjoškolki a u isto vreme oduševljenje penzionerki.
Njegov indetitet (sem nadimka Mića Surla) je i dan danas ostao nepoznanica. Postoji mnogo nagadjanja i teorija u vezi njega, najrasprostranjenija je ona da je Mića Surla bio samotnjak sa Dorćola koji je voleo druženje ali nije znao kako da pridje ljudima, dok je druga popularna verzija da je on u stvari ugledni lekar iz Doma Zdravlja Zemun, kome je bilo dosadilo da on svima gleda surle, pa je rešio da pokazuje svoju.
Jedino sigurno je to da je Mića Surla poput pravog super heroja otišao u legendu ne otkrivši svoj indetitet.

Mića je bio prepoznatljiv po svom dugačkom teget mantilu, papučama, belim čarapama i ruži koju je uvek nosio u ruci.
Ordinirao bi u kasnim satima Kalemegdanskim parkom i prepadao gospodje, bilo starije ili mladje, on je bio dzentlmen koji nije žene procenjivao na osnovu godina, otvorio bi svoj mantil, uzviknuo " gospodjo vidi surla", zatim bi nestao u mračnoj noći.

Super heroj 60-tih i 70-tih godina dvadesetog veka. O njemu su se pričali mitovi poput onih da je Mića uspeo da "pokaže surlu" čak sedmorici milicionera u razmaku od 5 minuta i 50 metara, a da ostane neuhvaćen. Takodje je poznata priča o gospodji ispred koje je Mića izleteo, pokazao surlu i počeo da beži. Nažalost gospodja je bila atletičarka pa ga je pojurila i saplela, Mića je pao direktno na surlu, pogledao je sa bolnom grimasom na licu i izustio "sram vas bilo gospodjo, kome sad da pokažem ovako posečenu i odranu surlu".

Sve u svemu uporedjujući ove današnje manijake sa nekadašnjim romantikom Mićom Surlom, dodje se do zaključka da Beogradu nedostaje jedan autentični manijak od kog neće niko strahovati, jer on nije ubijao, silovao, pljačkao i nanosio patnju. Mića bi jednostavno pokazao "poentu" i nestao bez traga. Gledajući današnja dešavanja i novinske naslove, koliko god to paradoksalno zvučalo, Mića je bio dobra prilika za udaju, naspram današnjih mladoženja.

Mića je bio i ostao simbol jedne generacije, neki su ga slavili, neki su ga tukli, ali Mića je ostao isti, neiskvaren i pošten. On nije imao skrivenih namera, on je samo želeo da pokaže svoju surlu!

Prvi erotski roman kod Srba.
Počinje sa softkor scenama mlade, lokalne vonabi starlete Sofke. Kasnije dolaze nagoveštaji o tome šta u stvari predstavlja naslov ovog romana našega Borisava Stankovića.
On, neobazirući se na mladost protagonistkinje, baca roman u smeru izošačenosti kroz young vs. old sa ćalom budućeg mladoženje koji iako neuspeo ostavlja traumu na njenom srcu. Posle dolazi i do propagiranja child pornografije jer jelte mladoženja je balavac od 12 godina.
Nekoliko godina kasnije on se okreće sado-mazo podkulturi tre godinama tretira Sofku kao plastičnu lutku u sve rupe. Njegova majka pred tim prizorima umire od tuge.
Na samom kraju, godinama posle svih događaja, izmorena svakodnevnim aktivnostima Sofka, izborana i namučena, sada već nakazna, okreće se štapu i pepelu.

Ovaj roman takođe ima i jake reference trgovine robljem kao i nekoliko orgijaških scena te potpada pod sve žanrove i zadovoljava širok dijapazon publike.

Prvi pik na draftu,tema veceri(jer ako se kuma zategne mladu niko i ne gleda),seksualna fantazija svakog gosta,pocevsi od malog Ljubinog koji je tek poceo da koristi desanku do deda Zivojina iz Prigrevice koji je rodjen jos pre Drugog Balkanskog Rata.
Kuma je tu da se veseli,podize atmosferu(i ono drugo) i da nastrada bar dva puta u toku veceri,bilo da je udata il slobodna,svejedno je.
Glavni napadaci na polu pijanu kumu su mladozenja,stari svet(koji bi da omrski brk jer mu je Radojka dala zadnji put pred bombardovanje),mladozenjin kum,i jos najmanje pola blize rodbine sa obe strane..Ovi ostali ako sta urade,uradili su..

U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.

Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.

Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.

Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:

1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.

2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".

3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.

4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.

5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.

I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:

Tradicionlana manifestacija, gde svi trčkaraju oko mlade, da bi joj udovoljili, i omogućili što bolji (možda) poslednji dan u svojoj kući. Tada je ona, naravno centar svog zbivanja. A mladoženja, on kulira. Venčavaju se u opštini, a po želji i u crkvi (ako smatraju da ih ni smrt neće rastaviti). I tako se završe svi potrebni obredi (kada gostima konačno lakne)E, a onda nastupa sala za veselje, kada svi otkidaju na zvuk trube, harmonike, i sl. Tu se pije, igra jednom rečju veseli, ( ne treba izostaviti suze oca i majke zbog toga što im ćerka odlazi) i pada u trans sve do sitnih sati kada je vreme za polazak kući (samo još jedan špricer). I tako se završava još jedna priča o srećnim mladencima...

Mesto u kolu odakle levi kreću levim korakom, a desni desnim.

Reč koja je zajednička talijanskom i srpskom jeziku, ali sa različitim značenjem.