Ovako ljudi sa sela umeju da prokomentarišu slučajeve kad neko mrtav pijan malo odmori u jarku.

Jedini način da se otarasiš ljudi koji te uče da staviš nacionalizam ispred života.

Rečenica koju izgovara onaj koji je zapravo odvaljen od alkohola, jedva hoda, pada, i iscepa glavu, ali i dalje tvrdi da mu nije nista. Ortaci, često i sami pijani, pokušavaju da ga odvedu kući, ali ne mrdaju iz jedne tačke.

Prvi kompleksaški aksiom. Ispoljava svu ljubomoru u oklopu providne, ali ipak nedokazane laži.

Lažno priznanje. Osoba koja je izgovara, često se ne slaže sa rečenicom koju je upravo rekao, ali je koristi samo da bi završio raspravu.

Izgovor svakog igrača kada ne može da stigne sporu loptu koju ste mu uputili. Izraz nastao po uzoru na nekada najboljeg igrača sveta Ronaldinja kojeg niko nije mogao da stigne kad krene u ka golu. I ako on nije više najbolji...ovaj izraz se i dalje koristi.

Ima li nešto što vas nisam pitala a želite da iznesete pred publiku? Najčešči način za završavanje emisije sa gostima TV zvezdama u bla bla klap klap talk show popodnevno-večernjim emisijama.

Ono što kažete drugaru nakon što zloupotrebi vašu želju da ga častite nečim, ali u ograničenim količinama. Vi mu date prst, a on bi celu ruku.

Tetraploditelj. Alfa i omega seksualnih vještina, al' u kurcu. Čovjek čija je samokontrola na vrhuncu i nema teoretske šanse da bi ga neka prepička mogla omesti u poslu kojeg obavlja sa velikom profesionalnošću.
To je momak koji je uvijek okružen ženama u klubovima i sve su mu tu, tako blizu a tako daleko. On ne jebe, on samo posmatra.
Za njega su sve žene prosječne i njegovi kriterijumi su veoma visoki, toliko visoki da imate osjećaj ponekad da je snimao, ček, ne snimao, plodio Tori Blek. Često se sa ovakvim osobama povezuje i pojam pedera.

Recenica koju upucujemo sagovorniku kada je vise nego ocigledno da poduhvat koji je izveo moze da se meri sa poduhvatima mladog i rano upokojenog sefa beogradskog podzemlja, Kneleta. Varijacija na temu je izvini Ceco, nisam te prepoznao.

Lepo sam krenuo preventivno, dva samo šamara, i tri drka ispod sača, mlaka voda u život vraća, biće ovo lepo veče, sve je spremno, tries i tri istih replika, prepričavanje plebsovih poslovica, posle prvog već piva nisam toliko mislio o pasivnim umorstvima, posle drugog gurkao sam mrzovoljnog druga staljina, a kad grunu treće kraja nije bilo: skladištio sam osvojene sonike u podrum među zimnicom i delio neštedimice vakcine kapljom blagoslovenog urina u kocku šećera, smiješio sam i smekšao i kamen i paradajz i nakupca iz Bagrdana što peva looking foor paradajz

Umreću znam, pa kad se zaželiš mene ne viči ime moje u smiraj dana već uzmi tu glistu i molim te vidi šta se od nje učiniti može, a može veruj mi, sećaš li se one igre ti si bila moja zelena nula a ja tvoja jedanaestica koja stiže u zadnjem trenutku, volim taj broj nikada nisi cenila moju ljubav prema tome broju. Kučko raduj se sad muškatalama a mogla si da pokrivaš moje dugove i stegno moje predivno.

Izraz koji ti govori mama dok pokušavaš nešto da joj objasniš ali ona ti uporno ne da da završiš.

Leto mi je tu negde skoro najomiljenije doba. Skoro jer mi je nekako najomiljeniji onaj prelaz proleće/leto. Znaš ono maj/jun. Pa ne znam dal' da se odlučim za proleće ili leto. Završava se škola, svi ludi, nasmejani. Čak i ona klinka što je sigurno pala godinu je nasmejana, pijana, cepa svoje knjige jer zna da joj neće trebati kao što joj nisu trebale ni u ovoj sezoni. I penzioneri su srećni što vide sve to. Sunce, lepo vreme, nema snega, nema leda, sve procvetalo, zelenilo... Šta, khm khm, Zelenilo?

Prvi put sam je video mnogo pre toga, ali ovog puta sam je pod nerazjašnjenim okolnostima prvi put i probao. Samo sam se probudio sutra oko 19h, znao sam da sam je dimio sinoć ali ničega se ne sećam, pričali su mi drugari posle šta i kako ali ono čega se ne sećam nije si ni desilo sa sigurnošću. Pa pod tim okolnostima znao sam da je moram opet uzeti.
Bila je matura taj dan, i dok su se ti klinci vrzmali oko mene po naselju kao muve bez glave tražeći nešto što je do tada i meni bilo super, alkohol. Ja ih nisam lepo video, neki su mi se javljali na ulici, ja odpozdravljao, iako te male bezglave muve nikako nisam mogao prepoznati. U tom trenutku sam shvatio da oni stariji dosta od mene, pa onda i oni malo stariji od mene nisu ludi od gasova koje ispušta fabrika Galenika pored našeg naselja kako sam tad i mislio nego su ludi od nekih drugih "gasova". Vidim da su ove muve bezglave, osmaci i osmakinje, i dalje normalni.
Šone : "Brate kako misliš da uđeš na maturu tako u šorcu i papučama?"
Džoni : "Idiote mi smo završili osnovnu pre dve-tri godine."
Šone : "U jbote, znam nego mogli bi smo je ponovo upisati?"
Džoni : "Važi burazeru, u septembru krećemo."
Šone : "Gde krećemo?"
....

Letnji raspust? Pa ovo je samo jedan dan letnjeg raspusta, i to izgleda prvi dan? E pa takav mi je bio svaki dan. Toliko glupih izjava koje nisu smešne, ali zbog količine gluposti postaju smešne. Na moru, na Lidu, u naselju, u kafani, na žurci, sa devojkom, sa drugarima, sa kevom... Svuda zelenilo. "Ima neko pare za tal?" i "Brate aj se vidimo." su bile najčešće rečenice koje sam čuo. Eh kako je svaki dan bio isti makar bio i hiljadu kilometara dalje od mog naselja. Glup, ali toliko glup da je smešno. I ja sam postao glup toliko da je to smešno, i ova definicija je glupa toliko da je smešno. Ali štaš, koktel zelenila i letnjeg raspusta i tako je ispalo. Što si gluplji za sve te je manje briga, i neka glupost može biti smešna. Eto šta mi uradi ta škola, pusti me na raspust i ja postadoh gluplji nego da sam dvaestri godine išao u školu.

Rečenica koja se najčešće može čuti u starim klasicima kinematografije iz prve polovine prošlog veka. U prevodu znači: "Jebali smo se i posle toga je više nikad nisam video".

Iznervirana izjava razočarane osobe zbog lošeg poteza igrača koji je imao solidnu priliku da postigne pogodak.

U ekskurzijskom autobusu slušam lepe tonove i imena kao što su Endži, Lejla, Džezabel ... zamišljam ih kao preplanule boginje namazane mirišljavim uljima i negde u podsvesti sam siguran da je daleko vrednije patiti zbog jedne Lejle nego zbog bubuljičave, ali ipak zgodnjikave Goge. Ali pored mene nije sedela ni Lejla ni Džezabel ni Endži nego baš Goga. Da li zbog milih tonova i imena iz zvučnika, monotonog truckanja autobusa ili Goge koja je stalno nešto muljala nogicama, u levoj nogavici mi nije bila samo noga, pojavilo se još nešto, brzo je raslo a nogavica je postajala sve tesnija.

Verovatno i sami znate kakava je to prokleto bezizlazna situacija kada ti se digne u autobusu i nema načina da se spusti. Svaki pokušaj premeštanja iz leve u desnu nogavicu je bezuspešan, bolan i uzaludan. A i zašto bi mu bilo bolje u desnoj nego u levoj nogavici? Ne traži on promenu nogavice nego nešto drugo, to je bar jasno. Namučio sam se kao Isus na krstu, jer zgodnjikava Goga nije prestajala da ukršta i prekršta nogice. I nju je svrbelo. Tek posle nekoliko miliona godina stigosmo do države, grada i hotela za koje me i bukvalno boleo kurac kako se zovu. Odrao sam je kao Musa jarca, a mislio sam da ću ostariti u tom jebenom autobusu.

Sinoć sam se strašno napio;
mamurluk;
akutna amnezija.

Lou badžet verzija: nisam ja, to je moja šauma. Kada ne želite da prihvatite odgovornost za nešto što ste zasrali, a provaljeni ste nastupa glamur kopriva. Jer vaš sagovornik zna da nemate keš za šaumu, ne volite ta zapadna sranja ili vam je jednostavno mrsko da izgovorite rečenicu iz odvratne reklame.

Izraz kojim svima pokazujemo da smo tolerantni, ali da su neke predrasude ustvari istinite.

Fraza čije je značenje totalno suprotno njenoj definiciji. Njome se sagovorniku želi dati do znanja da je primedba ili zamerka koja u definiciji dolazi umesto tri tačke, itekako važna, ali smo mi, eto, pristojni, tolerantni i nije nas lako naljutiti, pa onda sve to skupa i nije jako važno.