Bio sam siguran da ne znaš, pa sam to radio krišom sve do sad, kad si me uhvatio.

Obicno se radi o vrh ribi, koju sva cetvorica cimera, petokrevetne sobe u Studenjaku, sanjate a ponekad i bacite na istu, dok je onaj peti jedini u bedaku jer je shvatio da nema sanse takvu cavu da zbari, za zivota a i posle, kao ni cetvorica predjasnjih, nakon cega sledi komentar utehe "Dobra je ona...Ali nije moj tip!"

Последња песма за наручивање кад немате новаца.

Легенда каже да је извесни теча у извесним сватовима био млого пијан бећар пак је теро музику да свира и до куће да га прати а новце им није даво само обећаво, кад је музики доцкан било пак се на течу навадило да им новце да, а он им одговара ајд још ову моју последњу: АЛИ АЛИ ТЕЧИ НЕШТО ФАЛИ !!!

Izraz kojim se opisuje krajnji stepen odanosti prijateljima.
Osoba koja nikada ne bi izdala svoje prijatelje i nikada ne bi pokušala da im naudi. Takav lik je često nedovoljno zapažen u društvu i obično kad njegovi prijatelji stanu u krug on stoji malo izvan. Ipak uvijek je tu za one koji sačinjavaju dotični kad im je pomoć potrebna.
Ovakvi ljudi često namjerno sebe dovode u nezgodne situacije kako bi izvukli druge i nikada ne traže zahvalnost za svoju žrtvu.
Naizgled samo pasivni posmatrači, često su zapravo jako snalažljivi. Njihova pozicija u društvu podsjeća na poziciju kamermana i ostatka tehničke ekipe (ili kako se već to naziva) za vrijeme snimanja pornića. Uvijek su tu da pomognu ali nikada ne preuzimaju zasluge za finalni proizvod na sebe.
U društvu obično ima zadatke da motri da neko ne naiđe dok ostatak družine vari, neko piša ili se pokušava napraviti neka šteta, tenkuje za vrijeme fizičkih obračuna a u srednjoj školi služi kao ambasador ekipe na časovima da se ne bi primjetilo njihovo neprisustvovanje na istim.
Takvoj osobi je dovoljno da bude blizu onih do kojih joj je stalo kako bi bila zadovoljna a to je nažalost često povod da bude iskorištavana od njihove strane.

Stvar koju svi učenici zapamte, iako nastavnika/profesora zapravo i nije nešto briga za to. Nekad je i bitna, ali ne toliko da bismo je prvu rekli.

Smorio sam se k'o cigan u solarijumu.
Smorio sam se k'o dabar u plićaku.
Smorio sam se k'o Saša Matić u bioskopu.
Smorio sam se k'o zec u šeširu.
Smorio sam se k'o Kinez u WC-u.

Vidi sta sam nasao(uzeo)... ako cujete ovu recenicu izgovorenu od strane klinca starog 3 - 7 godina,znate da je nesto mnogo gadno,ali za decu fascinantno.

Zadovoljavaš sve uvjete; šarmantan si, dobar, drag, sposoban, ali ne znaš u kojoj se društvenoj sredini nalaziš te da je i tvoj budući pothvat već unaprijed osuđen na propast.

Suptilan način da stavimo nekome do znanja da preteruje u lažima i ribolovačkim pričama.

Fraza kojom se opisuje nenormalno kratak vremenski interval, u kojem se može postići samo ništa i ništa više.

Reakcija nakon povratka sa bilo kog tipa rekreacije kojoj je prethodila dugačka pauza. Trenutak u kojem postajete svesni delova tela za koje ste mislili da su disfunkcionalni višak, poput slepog creva.

Komentar vecine ljudi u Srbiji koji rade na crno.

Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".

Izgovaramo kada nas u redu za čekanje starija žena iza nas smara da prodje preko reda.

Želje su poput zvezda, na početku noći puno ih nebo, a kako se bliži jutro samo jedna ostane. Da se makar na trenutak ne osetiš sam. Takva ti je sudbina i meni dopala. Nema ti mene na fotografijama, nit se moje reči nešto pamte. Čudak u očima drugih, neshvaćen čovek u najmanju ruku. A onda sretoh tebe. Nisam ti ja tada znao mnoge važne stvari o životu ljubavi ili smrti, samo eto, činilo mi se da znam taj osmeh odnekud. Beše to za mene ovakvog osmeh spasa. Još sam tada bio od onih koji veruju da jedan susret nikako ne može biti slučajnost i da jedan pogled poput tvog, može me naučiti više od svih knjiga. I tada je krenuo početak kraja jednog života. U početku te sretah slučajno, a posle bila si poput zraka. Mislim da bih se počinjao gušiti na samu misao da te nema. Jutrom bih bio rasut u komade i nije bilo te sile koja bi me mogla sastaviti, sem eto da te kao slučajno sretnem. Onda ti se omaklo da pričamo nešto nevažno. Beše to bitan dan za mene. Tada sam shvatio da čovek koji nema ništa, može mnogo izgubiti. Tako je išlo neko vreme. Kao u Dostojevskim Belim noćima, unapred bih se radovao našim susretima i pričao ti kao iz knjiga. Ponekad tek zastajkujući da oslušnem tvoju šutnju. I to je bio jedini smisao mog života. Živeti da neko ćuti pokraj tebe. Bilo je tako ukupno devet večeri, ne računam ono predvečeje, kada je kiša sprečila susret. A onda, umorile su te reči. Jedan sivi grad i jedan sivi kaput. Jednostavno si otišla. Od tada poput izbeglice pokušavam pričati sa ljudima, ponekad želim da ih slušam samo, ali često mi kažu, da nemaju sada baš vremena za čoveka. I gledaju me čudno, kao da nisam odavde, već sa Jupitera.

98% repertoara cigiša po beogradskim busevima. Pesma se ustvari zove Nisam te se nagledao, al' oni obično ne stignu do refrena jer ili ih izbaci neka nadrkana baba ili se smore što su skupili 7 dinara i sami izađu na sledećoj. Svi oni su organizovani kao Nemačka u vreme Hitlera. Nema greške u sistemu, sve što skupe ide kod glavnog cigiša - Adolfa (ironično hihihihi). Retko se može naleteti na njih da pevaju nešto drugo, veća je verovatnoća da ti Halejeva kometa upadne u kafu.

Uh, fala Bogu i to prođe. Jeste bilo čupavo, sinuse i kosinuse sam za zadnje dve nedelje učio više nego sve ostalo u životu, ali isplatilo se. Dala mi je dvojku i zvanično imam najgori prosek u razredu. Jebe mi se baš za prosek!

Ovde na selu se zna, ako hoćeš da imaš para, moraš da radiš kao konj. Posla se ima, od jutra do mraka, težak je seljački dinar, ali kada uveče izađeš u obližnje selo, rasadnik budala, briga te što te lokalni indijanci gledaju popreko i peglaju ti crnu košulju. Tebi je super. Kinta za pivo, kinta za pljuge, kinta za gorivo, kurtone doneo komšija sa Exita za dž, neke Flumper Bumper, ali rade posao. Ako imaš sve to, radodajke same dolaze. Dobićeš pičke, ili po pički.

Ipak, ovo leto beše drugačije - ćale je dobio otkaz. Nakon 29 godina pišanja krvi u fabrici došao je neki kurton koji mu je rekao da je višak. Višak? Lep izraz za floskulu "koji ćeš nam kurac". Odmah sam shvatio da ovo leto neće biti kao drugo, ima da se radi, a pare će ići za neke druge, meni mnogo manje bitnije stvari. I tako je i bilo. Legla dnevnica, treba za koncetrat, legla dnevnica, fali prašak za veš, legla dnevnica, stigli računi. Sa sedamnaest godina se osećam kao domaćin, ali koga da krivim, ćuti i trpi. Bog sve vidi.

Leto, ko za kurac, nikad toplije! Upeklo Sunce, probija plafon, pa kada se podigne prašina za kombajnom ili kada krene da isparava otrov kojim si prskao repu, psuješ i njivu, i život, i majku što te rodila. Posla sve više, gazda se nešto uzjebao sa novim reklamnim kulturama, pa mora sve da bude tip-top. Neka se goni u kurac.

Na bazen i reku nisam mogao ići, zbog posla, radio sam svaki dan. Ako ne radim, onda pada kiša, pa mogu samo u sobi da budem. Bio sam zahvalan i na tome, ali me je negde duboko pekla savest što blejim bezveze, umesto da radim. Odem napolje i počistim šupu, da ne moraju moji da se cimaju. Bolje to nego ulica.

Pitate kako sam proveo letnji raspust? Jebeno, vrelo, pražnjavo i znojavo. Napokon došao prvi septembar i počela škola, pa da mogu da odmorim ko čovek.

Kaže se lošeg sportistu.

Najfiniji nacin nekom reci da je dosadan.

Odjeb na nečiji pičkoliki pasivno-agresivni pokušaj da se kao zaključak nametne da je jedini mogući zaključak da ste vi krivi za nešto, iako oni to ne kažu, ma i ne pomisle.