Je natpis na tabli za ime ulice u Zemunu. Inače ulica se zvanično zove Prilaz ( alal vera kumu ), a ranije se zvala Jakuba Kuburovića. I dan-danas je svi zovu po starom nazivu.
Natpis "Marina" je tako vešto dopisan, da su mnogi zaista pomislili da se ulica zove Marina prilaz.

Nada milosavljevic je pravila pitu kad je milos bio prvi na takmicenju pala je slucajno u skolskom dvoristu i poderala koljena tocila je joj je krv jarko crvene boje niz basamake

Zivot je takav da cas imamo cas nemamo.Tesko je gubiti,ali nada je uvek tu.Nadajmo se sto vise,i trudimo se da cuvamo sebe.

Lik koji gleda/pravi definicije, a ne ostavlja (skoro) nikakve komentare i postove na forumu. Definicije mu nisu baš nešto, ali se trudi i nada se da će jednog dana postati bolje rangiran član Vukajlije.

Obeležen si za vijek i vjekova. Zalepljena ti je etiketa na sred čela po kojoj će te ljudi prepoznavati širom sveta. Čak i kad ne budeš kriv, prst optužbe će biti uperen ka tebi kao glavnom i odgovornom za sve nedaće i neprilike, jer je narodu željan pravde i pronalaženja nekoga za okriviti, ali narod nema vremena da traži novog krivca, pa će se okrenuti starom. A to si, pogađaš, ti.
I ma koliko se trudio da se pokažeš u novom ruhu, negativna aura koju si ranije stekao će ti konstantno visiti nad glavom, ne dozvoljavajući ti da se oslobodiš dosadnih duhova prošlosti.

Nada za kladioničara koji je, kladeći se u nedelju, najpre pao na Italijane, a posle i na Špance. Pred kraj radnog vremena kladionice grabi papir i ispisuje ono malo utakmica što je ostalo u ponudi.

Popularna metoda ocuvanja bogatstava, plemickog polozaja i vlasti u starom i srednjem veku, sve vece porodice koje su danas na nekim monarhistickim polozajima imaju u svojoj krvi bar jendo preplitanje gena iste ili slicne srodnosti sto ih je dovelo do dananje degenericnosti. Sklapanje brakova medju srodnicima od cetvrtog stepena srodnosti se zadrzalo i do dana danasnjeg kod nekih vera/narodnosti kojima je materijalno bogatstvo jako bitno.

Ako je Ceca srpska majka (a nije), Vera Čukić je majka svih loših glumica sa prostora Srbije.
Najveći biser među njima - Ivanu Mihić zadržala je kao svoje zakonito dete, dok je ostale priznala kao vanbračnu, štitila i podučavala zanatu dok nisu dovoljno stasale da postanu iritantne i pogubne po razum gledalaca i bez svog mentora.

Način na koji su nam momci iz starije ekipe najavljivali čvoku.Naše je bilo samo da izaberemo prst, iako je to naravno bila lažna nada jer smo svejedno dobijali čvoku srednjim prstom.

Najcesci razlog zbog kojeg negativci na kraju izgube.Umesto da dovrse posao oni pricaju toliko mnogo da se dobrici koga su predhodno savladali javi neka nada uz ciju pomoc razguze negativca bez mnogo razmisljanja

ZYBAN - Ozbiljan lek protiv pušenja, poslednja nada za narko pušače, funkcioniše blokiranjem receptora za duvanske alkaloide. Zaista dobro funkcioniše ali je ipak potreban KARAKTER NEŠTO JAČI OD ŠAMPITE, što nije moj slučaj.

Udarac koji koristiš kao pretnju najboljem prijatelju ili najgorem neprijatelju.Uglavnom je to najpodliji udarac, kada se osoba ne nada i kada je skroz zamišljena, udarac mora biti brz jak i efektivan.

Sajt na kom profile prave isključivo najveći mazohisti.Likovi koji idu na koncerte Pilota i napaljeni zamišljaju kako ih jaše Nada Macura.
Izdvajamo najčešće profile ljudi koji su aktivni na ovom sajtu:

Završio gađanje je izraz koji koristimo za nekog ko je ˝ODGAĐAO˝ svoje, za koga vise nema nada, za onog ko je izgubio svoju šansu.

Onih 10 mučnih sekundi,sekundi nade,kad profesor završi izlaganje svojih "zanimljivih" tema i nada se nekakvom jadnom pitanju ili bar ponekom klimanju glave dok su svi uključeni na rezervno napajanje.E tad se dostiže savršena tišina.

...ili pilule za dan posle. Poslednja nada napaljenih tinejdžera. Inače, pilule se piju jednom u 6 meseci da ne bi došlo do hormonskog poremećaja. A pošto se današnje devojke satiru od "učenja", uskoro će da brijaju majmunske dlake...

Redak, ali veoma samouveren primerak kompletne budale. Za razliku od ambicioznog čoveka, on je svoje ciljeve zacrtao na mesto koje ni sa hoklice ne može da dohvati. Ciljeve koji mu nisu u puškometu.

Dok se ambiciozan, ali racionalan nada da će kresnuti komšinicu sa najvećom sisom u kraju -on se nada da će karati Mariju Karan. I to u oba slota. Neće stalan posao sa redovnom platom dovoljnom za sve što mu treba. Hoće da bude šef -odmah. Hoće komisije, upravne odbore, službena putovanja, mesto u žiriju izbora za mis podunavlja. Neće pičku prve pratilje, hoće pičku pobednice. Kućerinu sa bazenčinom i punu garažu, kućnu pomoćnicu i poslovnu pratnju. Nije mu dovoljno da ga poštuju, hoće da ga se boje!

Na kraju krajeva možda to i nije loše. Možda se takvim razmišljanjem može postići više. Doduše, samo ako za takve zalogaje možeš dovoljno da zineš. Inače će sve to đumle završiti na mešalici.

Ona koju izvlače nesrećnici koji moraju da odrade neki ne baš omiljen posao. Recimo, ministru vera je zapalo da ide u Topolu, smrzava se, i tako pomogne obeležavanje ''nekog tamo'' jubileja/praznika, šta li, dok je Bota sa svitom, u pozorištu, uz meze i skivi, proslavljao ''nešto''.
(Eh, gde je sad Voja da obidje Orašac i Oplenac... uh, pa on nije na vlasti, ccc)

Zemlja u kojoj se nista ne radi, a sve sto se pozeli dolazi samo po sebi. Gotovo svim Srbima je u detinjstvu usadjena vera da ova zemlja postoji, jer su neka deca srela nekog deliju koji satro nije nasao dembeliju, a garantovano jeste. I sama moderna Srbija je devedesetih godina proslog veka, podsecala na ovu zemlju. Inace u svetskoj literaturi ima bezbroj slicnih primera kao: Eldorado, Sangrila, Kalafonija ...

Žika Koska-uspešni privrednik, vlasnik mesopreradjivačke industrije "Koska" iz Velikog Šiljegovca, diplomirani inženjer zaštite na radu

Vera Guzina-modna kreatorka i trend seter, tvorac modnog brenda "Siluete"

Velimir Koković-proslavljeni teniser, boem i urednik emisije "Kuvam jer volim da jedem"

Milijana Šturm-ženska spisateljica, borac za žensku emancipaciju i autor najprodavanijeg romana 2009, "U muškim snovima i novčaniku"

i na kraju, naravno, naš najpoznatiji vojni komentator i džek-Miroslav Lazanski