Je natpis na tabli za ime ulice u Zemunu. Inače ulica se zvanično zove Prilaz ( alal vera kumu ), a ranije se zvala Jakuba Kuburovića. I dan-danas je svi zovu po starom nazivu.
Natpis "Marina" je tako vešto dopisan, da su mnogi zaista pomislili da se ulica zove Marina prilaz.
Iz pouzdanih izvora sam doznao da su na ovaj način klinci obešenjaci u kraju odali poštovanje izvesnoj Marini koja tu živi, i koja je poznata po, 'ajmo reći, "lakom prilazu".
Ja je nisam lično video, na žalost, ili na sreću, ali citiraću svoj izvor: " Brate, ne izgleda ništa posebno, ali ja ne znam šta im radi. Svi lude za njom".
Gde su mladi, tu je i šala.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
+
Sto su bre ove Marine... :)
Što napisa moj drugar na fb: "Svako ima svoju Marinu"
Ha...dobar citat :)
+ за Земун.
+ za voćare. Jeeeeeeeeee!!!
:))))
Takozvana Jako-Bako-Burovica :D