Je natpis na tabli za ime ulice u Zemunu. Inače ulica se zvanično zove Prilaz ( alal vera kumu ), a ranije se zvala Jakuba Kuburovića. I dan-danas je svi zovu po starom nazivu.
Natpis "Marina" je tako vešto dopisan, da su mnogi zaista pomislili da se ulica zove Marina prilaz.
Iz pouzdanih izvora sam doznao da su na ovaj način klinci obešenjaci u kraju odali poštovanje izvesnoj Marini koja tu živi, i koja je poznata po, 'ajmo reći, "lakom prilazu".
Ja je nisam lično video, na žalost, ili na sreću, ali citiraću svoj izvor: " Brate, ne izgleda ništa posebno, ali ja ne znam šta im radi. Svi lude za njom".
Gde su mladi, tu je i šala.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
+
Sto su bre ove Marine... :)
Što napisa moj drugar na fb: "Svako ima svoju Marinu"
Ha...dobar citat :)
+ за Земун.
+ za voćare. Jeeeeeeeeee!!!
:))))
Takozvana Jako-Bako-Burovica :D