U Novom Sadu popularna koliko i beogradjanka u Beogradu, s tom razlikom što radijatorku svi pljuju..Inače to je hotel u centru, koji nije atraktivan, ruži okolinu, ne uklapa se medju okolne zgrade i u suštini i ne liči na hotel. Nadimak je dobio po sveom izgledu (videti sliku), na vrhu su bila postavljena velika slova kojima je bilo ispisano Matijević, koja su na sreću skinuta. Matijević inače poseduje lanac mesara, tako da se moglo pomisliti da je to u stvari jedna velika klanica..

Jedna od naizgled žešćjih stvari kada se doseliš u nov kraj.

Meni savršeno realan nadimak za ovu epohu književnosti...Humanizam...izdizanje ljudskog iznad božanskog, naravno....Tako i treba, ali stvarno posle toga nije moralo da se stvori na hiljade njanjkavih dela sa srećnim ili njanjkavo tužnim krajevima...Puno drame, bespotrebne, puno ljubavi koje možda postoje, ali su u svakom slučaju precenjene...Naravno ova epoha je dala neke od fenomenalnih književnika i književnih dela, nažalost to je sve bilo i suviše standardizovano i klasično kao i u drugima uostalom....

Sveprisutni trend. Od kretenizma traženja starije dame, galantnog gospodina, dopune i slatkog dečka na lokalnim tv stanicama se razlikuje po tome što voditelj takve poruke ne prima ili ne želi da čita. Obavezno je pozdravljanje gde swatka mawa iz naselja A pozdravlja smeđeg pantera iz naselja B, Veca-veštica preti Maloj veštici da joj ne krade nadimak, jer ga ona koristi otkad stanica jelte postoji, zatim crni zidar pozdravlja slatku pekarku iz pekare C, mama pozdravlja ćerku i njenog dečka koji su u drugoj sobi i slično.

Ono što mora da ima svaka srednja škola i fakultet (ređe osnovna). On/a je poznat u čaršiji po svojoj strogoći i treniranju discipline, starije generacije ga se nerado sećaju a mlađe ga se plaše i pre nego što stignu do njega.
Bitne karakteristike su mu da predaje duži niz godina, ima neki opasan nadimak, svoj predmet smatra najbitnijim od svih, ima rečenice tipa "Bog zna za 5, ja za 4 a vi možete samo ispod toga", kod njega najviše ostaje da polaže u avgustu (studenti u oktobru), zbog njega se pada razred/obnavlja godina, kolege ga ne vole ali ga "poštuju", ni direktor/dekan ne može da mu prigovori, rodbinu uvek pokopa verbalno kad dođu da se raspravljaju oko ocene, dovoljno mu je NIŠTA da ti da keca ili obori na ispitu....
Jedina dobra stvar je što ti roditelji i rođaci to mogu uzeti kao olakšavajuću okolnost u slučaju loših rezultata.

Bilo koje ime, rec ili zvuk kojim zovemo mladju bracu, nastavnike ili druge ljude koje, iz nekih ili nekih drugih razloga mrzimo i mislimo da ih treba zavezati i bosti stapom dok ne popizde i duze, cisto da se zna da ste bolji od njih. Kada neki ovakav nadimak dodje do usiju ekipe osobe kojoj je podaren, obicno ce ga tako zvati do smrti, koja dolazi vrlo brzo, jer stap pravi krvave rane posle nekog vremena.

Vrlo surov, ali ponekad jedini mogući način rarzešavanja nesuglasica, sa fizički jačim protivnicima. Punom snagom, iznenada šutnuti među noge stopalom ili kolenom, pravo u jaja. To se inače zove, udarac u genitalije. Taj neizdržljiv bol iz zgnječenih muda, trebalo bi momentalno da onesposobi napadača. Svaka devojka bi trebalo da dobro uvežba par varijanti ovog udarca, za svaki slučaj. Za ne daj bože.

Nezvaničan nadimak urugvajskog fudbalera Luisa Suareza koji je isti zaradio nakon što je rukama sa gol linije izbacio loptu, sprečio siguran pogodak i naizgled za samo par minuta odložio prolazak fudbalera Gane u polufinale Mundijala 2010. Ali, avaj! Promašaj sa bele tačke Afrikanaca i uspešno izvedena serija penala ekipe u svetloplavim dresovima učinila je da se u četiri najbolje ekipe nađu fudbaleri iz Južne Amerike.

Jovan Bondžulić, rođen 2. marta 1962. godine.
Nadimak dobio u ranoj mladosti radeći u fabrici u srcu Srbije delom zbog imena, delom zbog neobuzdanog apetita.
Poznat kao izjelica, svojim plavim uvojcima izazivao sažaljenje kolega koji su se listom odricali svojih bonova za topli obrok kada bi ih zamolio: "Daj bon Jovi, daj bon Jovi..." Kada je jednog dana odlučio da ode i potraži svoj američki san njegovim kolegama je u ušima ostalo da odzvanja samo "bon Jovi".

Obicno nadimak za coveka koji te,ni krivog ni duznog, uvali u go*na iz kojih se nece izvuci ni cukununucici tvojih cukununucica.Valja napomenuti da se toboze pravi da veoma brine za tvoju buducnost,izigrava velikog pravednika i da on sve cini da te iz go*ana u koja te je on uvalio izvlaci.Stvarno treba biti glup pa verovati coveku koji 1000 godina zivi na incestoidnom ostrvu,zdrav pije caj i poput manijaka vozi levom stranom puta.

Patološki lažov, prvoklasni lažov, lažovčina.
Toliko uverljiv da je teško provaliti kad laže, valjda zato što živi svoju laž, toliko se uigrao u tu igru da on zaista veruje u to što prodaje. Gleda te u oči i laže, ti znaš da te laže, a opet se zamisliš. Verovatno bi se i detektor laži počeo pušiti, a ne čovek.

Svi znaju bar po jednog takvog koji stalno nešto mulja, nadimak koji se nametnuo za te likove je "Istina".

Ponos i dika fabrike automobila iz Priboja, neuništivi rabadžijski at koji je u stanju stići i uteći i silu tereta poneti. Kabina je ornamentalno ukrašena kalendarima sa kojih se smeše vrhunski primerci ženskog pola i tako olakšavaju majstoru put Beograd-Vladivostok. Ah koliko li je samo moldavki prošlo kroz kabinu jednog FAP-a 1620 pitam se. Doživljaj upotpunjava kompletan stereo saraund sistem iz kojih dopiru milozvuci rikanja goveda uz najnoviji turski muzički melos.

Takođe može da bude i nadimak za više nego elegantno popunjenu osobu.

Najomiljenije zensko ime u Crnoj Gori,sto se moze zakljuciti po tome sto ga nosi svaka peta zena u toj drzavi.Pretpostavlja se da je postalo popularno 60' godina ,u periodu dok je Kenedi bio ziv i ozenjen Zaklinom Buvije/Kenedi/Onazis.Naime ona je postala toliko popularna u CG,koja je tada bila deo Jugoslavije i pod komunistickom vlascu,zahvaljujuci tome sto su crnogorske zene bile odusevljene njenom lepotom i nedostatkom brkova.

Lik kome je ostao nadimak još od kad je trenirao fudbal.Šatro se još uvek bavi istim,ima 23+ godina,igra u matičnom klubu (Jabučilo,Real iz podunavaca ili Partizanu iz Vrbe).Misli da je glavni kad izađe u grad,ustvari svi ga sprdaju.Oblači se kao Italijan (tako on kaze), mi mislimo da se oblači kao šaban.Fore su mu uglavnom iz kluba i uvek šeta neku klinku koja se loži jer je on Bekam...

Neizostavan sastojak svakog blejačkog udruženja. On se smeje na sahrani, salutira Hitleru ispred izraelske ambasade, glumi gej aktivistu na Porodičnoj šetnji, duva pred stanicom, gađa limenkama Kole antiglobaliste i da ne dužim dalje, jede ono što se ne jede. Nadimak su mu dali sami blejači, jer isti svojim nedelima nedostojno predstavlja njihov hud tako da za svako nastalo sranje u gradu ekipa mora da pruža alibi za ''ne daj Bože''.

Čuveni vojskovođa sa čuvenim nadimkom. Ne zna se ko mu ga je nadenuo. Neki kažu Persijanci, neki Rimljani, a neki da ga je čak sam skovao. Ništa od ovoga nije tačno.
Prava istina je da ga je tako zvao njegov drugar Hefestion, s kim je delio sve, pa i najveću intimu. Svi su mislili da je nadimak iz poštovanja prema njegovim osvajanjima tadašnjeg sveta, ali niko nije ni slutio da je to ustvari iz poštovanja prema veličini zadovoljstva koje mu je Aleksandar pružao u besanim noćima.

Jedan od najvecih rock bendova ikada. Iako ih porede sa Rolling Stones-ima, najveci uticaj na njih je imao Led Zeppelin. Osim po muzici, poznati su i po zestokoj zavisnosti od narkotika i alkohola, te stoga njihov vodeci duo Steven Tyler-Joe Perry nosi nadimak "Toxic twins". Oni su direktno odgovorni za popularisanje rep muzike, zato sto su 1986. zajedno sa Run DMC obradili svoj hit iz sedamdesetih "walk this way".

Skoro sve njihove pesme se mogu podeliti na 2 grupe: power balade, i pesme o sexu.

Zadnji vezni šank linije. Vezivno tkivo koje od prčvare pravi kafanu, od bircuza bistro, od lokala sa šankom i stolovima mesto koje ima dušu - ona, a ne neka druga. Nije to zanimanje, ili profesija, ili nadimak - to je status.
Znaju da budu i čovek, i žena, ali ređe. Odavno su ušli u popis inventara svog omiljenog bara. Stolica, ili čaša i pepeljara mogu da fale, ali barske mušice ne - uvek su tu. Konobar i ne pita, nego nosi. Često imaju i svoju teku u kojoj su stotine recki neplaćenih pića. Ipak, ko je sad taj gazda da postavlja pitanje kad je on šesti vlasnik u poslednijh 20 godina, a barska mušica pamti vreme dok se zidao lokal. Voli da popije, ali ne uvek. Za partiju domina je tu, šah, karte, samo reci.
Krenuo je jednog dana kao student možda u biblioteku, i navratio. Otad, svakog dana je išao u biblioteku i navraćao, sve dok nije prestao da ide u biblioteku i dolazio samo na svoje omiljeno mesto. Posle mu je bibliotekar donosio knjige tamo...

Vrlo česta pojava, svi u komšiluku imaju bar jedan primerak ovakve osobe. Naravno broj narkomana je veći od 1 ali postoji onaj jedan koji se posebno ističe po svojim psihofizičkim sposobnostima te stoga biva primećen od strane većine prisutne populacije. Njega/nju svi znaju, oblači se neobično, ima 30-ak kila, niko ne zna gde tačno u kraju živi niti ko su mu/joj roditelji, pa čak ni njegovo/njeno ime (eventualno nadimak) ali ga/je zato svi znaju kao ONOG narkomana. Deca ga se plaše, kao i babe. Stariji muškarci ga i ne primećuju toliko a žene/majke sa mučninom skreću pogled.

Krilati konj Vojvode Momčila, koji je opevan u narodnoj pesmi "Ženidba kralja Vukašina". Momčilova žena Vidosava je Jabučilu spalila krila u sklopu zavere protiv svog muža. Srpski odgovor na helenskog Pegaza.