Rečenica koja služi da bi se na sarkastičan način okarakterisao neki član kolektiva koji ne radi ništa po ceo bogovetni dan, a dozvolu za tako nešto ima od viših instanci, te zbog toga neki drugi ljudi moraju da zapnu i odrade i svoj i njegov posao.

Jebeni parazit i lenčuga, koju bi najradije udavio golim rukama, ali nisi u mogućnosti za tako nešto jer iz nekog čudnog razloga nije dozvoljeno prebijati ljude na radnom mestu, pa se zadovoljavaš time da ga ogovaraš, povremeno uvrediš, a ako se poklopi situacija i da mu uteraš neku pušku, čisto makar malo da se uznemiri.

Poslednji trzaj, konstatacija o nekome za čije smo ponašanje izgubili svaku nadu da će evoluirati do ponašanja dostojnog čoveka. Kažemo stoci, jer sa stokom drugačije ne ide. Veoma brutalan čin kojim se šanse za dalju reprodukciju takvih svode na statističku grešku.

Kažu ljudi iz disfunkcionalnih porodica u kojima izbija svađa oko najmanje gluposti.

Izraz je nastao kod mog ortaka kući kad je njegov matori doneo ekser od 20 CM da okači kandilo pa je nastala svađa.

Stara izreka koju sve manje koriste stari ljudi a veoma je popularna kod mladih. Uglavnom onih koji su rano počeli da stiču svoja radna iskustva prouzrokovana trenutnom bedom koja vlada. Sindrom se pojavljuje posle 3-4 godina staža kad kreće da se shvata koliko posao loše utiče na društveni život sve više zahtevajući "popodnevne dremke" i želju za odmorom. Povećava se udubljenje u omiljenoj fotelji il krevetu, izliže se broj na daljinskom koji predstavlja omiljeni kanal i smanjuje broj telefonskih brojeva u imeniku.
A dobra se ne vide

Ultimatum koji mora da potpiše svaki par ukoliko žele da održe svoju imovinu, zdrav razum, oba testisa ili oka i još mnogo toga. Zna se kad se može nešto dogovoriti: za doručkom, na nekoj daći ili pak u saobraćajnom špicu. Nikako nije dobar tajming kad mužjak zauzme pozu kao fensi, pomalo gej teniser na bilbordu za reklamu nekih tamo gaća, sa dlakama na grudima kao Dejvid Haslfhof, a riba prilazi krevetu s guza na guz, dok joj ispod spavaćice bride bradavice. Ko se tad normalan može dogovarati ili ko zna kakva se tad glupost odvali. To se bre tad ne važi aman ni ko reči političara.

Sklop reči koji se u većini slučajeva upotrebljava nakon sigurnog uverenja da se ne morate zahvaljivati dotičnoj osobi.

Opis totalno neduhovite osobe, neviđenog smarača u većini situacija, smešan k'o Blic vic.

Izraz za žensku osobu koja uradi nešto što pripadnice crnogorske populacije ne odobravaju.

"Ha-ha" stihić koji možda i na najobjektivniji način opisuje tu čudnu sortu homo sapiensa koji bi, pak, da to nisu. Jer oni su VEGANI - zavetni terači inata Darvinovoj evoluciji i protivnici integralnog eksploatisanja životinja iz plemenitih pobuda, kojih su se čak i vegetarijanci odrekli...iako, zapravo, svi pripadaju istoj sekti. Ipak, vegani su daleko radikalniji i pešes puta više ziljaviji pobornici zdravog "vratimo-se-prirodi-pasimo-travu-stajl" života, tako da šizma između njihove i vegetarijanske sekte i ne čudi previše nezavisnog posmatrača-mesoždera. Ono što, međutim, čudi jeste kako narečeni ziljavci uopšte uspevaju da žive, da biološki funkcionišu, idu na pos' o ili čak da pređu ulicu u jednom komadu.

Na ta pitanja umalo da mi odgovori jedna Nemica, a s kojom sam se tokom studija povremeno kresao i koja je, eto, bila vegan, jebem ti budalu zagorelu da ti jebem. Antje se zvala. I nije bila skrndelj, koliko se sećam, ili barem ne u poređenju sa ostalim Nemicama iz čkole. Ali, braaate, kad bi se skinula...ono jes' da je meni tada bilo 20 i da i nisam bio neki naročiti izbirač što se trsa tiče (mala stipendija, jbg), ali je svejedno bila građena k'o mladi luk, struk celera u najboljem slučaju. Bila je tada ponosni vegan već pola decenije (sa 16 videla neki dokumentarac o mesnoj industriji i to je bilo to) i njeno telo je već ozbiljno počelo da otelotvoruje efekat "zelene bašte" i to na način veoma sličan jednoj: ruke su joj bile žgoljave poput kakvih baštenskih grabulja "sa stažom", noge su neodoljivo podsećale na dva ozbiljna praziluka (al', jebiga, opet dva praziluka), grudi bejahu zapremina oveće limete (mada to nikako nije uticalo na njeno samopouzdanje kao ženske jedinke), rebra si mog'o da joj izbrojiš vizuelno, dok su joj zglobovi svud po telu rodbinski ličili na kakvo korenje - suvonjavi, grguravi, blago jezoviti i pogodni za iščupati.

Najbolesnijim od svega, pak, činilo se njeno lice koje je onako ikakvog rumenila i sjaja bez umorno visilo na tanušnoj lobanji, k'o da će svaki čas s nje da sklizne i utopi se u pejzaž ostatka leša. Nije mi nikad nažao učinila, msm, ne'am razloga da je mrzim i to, samo realno pričam. U lokalnoj piceriji su joj spremali picu sa brokolijem i tofuom. Prala je kosu šamponom od riblje kosti...ili tako nečim. Volela je krastavac.

Квази шеретски израз којим неки куроња оће да истакне своје алфа мужијаштво пред ширим аудиторијумом, јер, јелте, џабе је он примаријус ако нема оног чељадета од прекопута славске трпезе које ће да чује његовy опаску на домаћинво љубазно : "Млађо, дај чашу да допунимо тај вињак".

Odgovor uljudne osobe na pitanje koje ste postavili jer znate da ste zasrali.

Rečena kojom se počinje svaki razgovor izmedju dva stara druga iz škole, vojske, koji se nisu videli godinama.

Šala na račun nosatog ortaka i njegove takođe obdarene devojke.

Kaže se za dve osobe koje su toliko nesložne, da ne bi mogle ni o najprostije stvari da se slože.

Vrhunac preciznog merenja kod starih zanatlija.

Čuvena, a verovatno i jedina mudrost koju je svetu podarila još čuvenija zvezda filmova za odrasle Džena Džejmison, kojom se vrlo slikovito nekome objašnjava da ako nešto žarko želi ili voli, a put do toga je malo trnovit ili su posledice nepovoljne pa ne može to da podnese, onda neka to i ne radi.

Dobro, priprosta kakvom je Bog stvorio, ona je mislila bukvalno na jebanje u dupe kada je to izgovorila i nije shvatala širinu i dubinu svoje izjave, kao ni to da će se ta rečenica proširiti toliko po svetu, pa čak i da će stići do brdovitog Balkana, ali ta mudrost je nju ipak uvela u anale, pored onoga što je takođe tamo uvelo, a isto su anali u pitanju.

U samoproklamovanog čuvara nepatvorenosti jezičkog izraza može da se s jednakom slašću, obuhvaćen iznenadnim plamenom svrhe, pretvori deda Vlada sa splava pored kumovog, ona raspađoština što mi dolazi na šljaku da valja piratske diskove, ziljava menadžerka u Telekomu i ortak sa fudbala za koga si mislio da je normalan. Ma ne seri, stvarno se ne kaže razočarenje nego razočaranje? Nisam bio kući nego KOD kuće? Poslednji put mi kažeš da nije zadnji? E, stani, siguran sam da je ovo pravilno: a da se svi vi lektori-rekreativci kolektivno nosite u pičku Madlen Olbrajt sa svojom analno-šićardžijskom pedanterijom oko apsolutno nebitnih stvari?

Jer normativi služe pre svega tome da olakšaju osnovnu poentu jezičke komunikacije: uspešno prenošenje poruke. Sve ostalo su detalji pomoću kojih se postiže određeni utisak. Kada pišem ovako akademski i poštujem pravopis, šaljem signal da sam obrazovan, inteligentan, timski igrač, kao i da bismo svi zvučali kao 24-karatni kreteni kada bismo se stalno izražavali književno. Kada napišem OCAD NEIDEM NA STADIJON JEL JE TOLE LOPOV!1 šaljem signal da sam trinaestogodišnjak iz Padinjaka koji je iz nečijih kola deknuo laptop. Ali sve to nije bitno sa lingvističkog gledišta, jer sadržaj same poruke je jednako uspešno prenesen u oba slučaja.

Ako si u prethodnom životu zgrešio u rangu Adolfa Ajhmana ili Andersa Eskobara, postoje šanse da naletiš na boss-verziju, Šipkomlatarajućeg Zombija koji zrači na temu potrebe za održavanjem čistote nacionalnog jezika. Za takvog čuvaj prost hedšot kambek: “Jebote, kako ćemo to bez sapuna, kad je to turcizam?” i gledaj kako mu mozak curi na uši dok razmišljaš o lepoti života i jezika kao žive stvari koja se stalno menja i prirodno odbacuje sve andede što pokušavaju da ga zamrznu u onom trenutku u kome su njihovi čemerni životi stali.

Jadikovanje žene koja nije do kraja zadovoljna svojim seksualnim životom, tačnije obdarenošću partnera.

Osnovni nauk svakog domaćinskog pseta. Možeš lajati na bilo koga, možeš i lanac zatezati, ali na gazdu ne smeš ni da zarežiš. Ne smeš čak ni, onako iz milošte, snishodljivo pognute glave da ispustiš mukli ton ili radosno AV. Kad se gazda pojavi smeš samo da vrtiš dupetom u smeru za koji primetiš da mu se dopada i držiš rep nisko između nogu. Tek da ti pokrije jaja, da ne bi ostao bez njih.

Sugestija (neretko i pretnja) da će te neka nepromišljena odluka koštati skuplje nego što očekuješ. Ili, kako bi to naši stari mudro rekli ''ne šali se šalom''.