Ovaj izraz uglavnom koristimo kada na lep nacin hocemo da kazemo sagovorniku da nismo poverovali ni u jednu rec iz negove price. Takodje se koristi kada hocemo da stavimo do znanja nekome da prica gluposti ili kao znak protesta.

Bolje ista nego nista. Daj sta das, u trenutku kada ti gori pod nogama.
Replika na svako zakeranje u trenucima u kojima nemas bas mnogo izbora, i kada ti je jedina opcija da od dva zla izaberes ono manje.
Prihvati i ne pitaj.

Cesto postavljeno pitanje sa strane razrednog staresine prilikom vracanja iz ekskurzije.

Rečenica koju izjavljujemo kada vidimo da od čekanja tuđe pomoći nema ništa, ili ti još gore taj neko nema pojma to da uradi.

Posle vere i alkohola, jedna veoma bina zajednička osobina Srba i Rusa.
Srbinu je dovoljno samo pomenuti da je nešto Rusko i tu svaka priča prestaje, tišina, tajac, muk.
Potreba za ojačavanjem svega što nam naizgled nije baš kvalitetno odrađeno je verovatno urođena kod pomenutih civilizacija.
Realno gledajući, Rusi zbog surovih klimatskih uslova, zaista moraju da koriste takve metode u tehnici, dok kod nas se to više radi zbog produžavanja životnog veka veoma teško stečenih krševa.
Improvizacija nam ide od ruke i stiče se utisak da smo svi imali taj predmet, još u osnovnoj.
Svaki pravi Srbin mora uvek imati u gepeku parče žice, gume i creva, kanap, čekić, pajser i motorcangle, mehanički rezervni delovi podrazumevaju.

Šta ako ti na auto putu pukne kaiš na motoru ili sajla gasa, čime da nastaviš! Dal' ćeš možda zvati servis pa da te oderu ili ćeš ga nastaviti i ojačati na licu mesta i teraj dalje.
Nisi valjda lud da teraš traktor bez kabine, a na svakom ćošku kerovi sa novim zakonom o saobraćaju. Sklepaš ram od hromirane kutije 8x8 i od gore pločevinu 4mm, izvariš to lepo autogeno, staviš retrovizor od FAP-a i štopaljke od Tamića. Instaliraš ih na kabinu i ojačaš Ruskom rebrastom armaturom (6-icom) da nema kud.
Tri puta premažeš temeljnom vojnom farbom da nikad ne istruli i onda sve u ferari crveno! Nek se krste kad te vide, ali kurac će da ti kaznu naplati.

Stara narodna gde se kaže da je mnogo bolje da mu se dešava ono što mu žena misli kad ga nema kući a to je da je u kafani, ili kod švalerke, nego što mu majka misli a to je da je negde najebo, smrzo se ili sleteo s puta u jarugu na 120 km/h...

Žustro neslaganje sa stavovima individue, ali isključivo kroz retrospektivu situacije tokom koje si ćutao k'o mula.

Ono dosadno pitanje koje ti postave uglavnom drugovi iz odeljenja kad primete, na primer da vec dve nedelje dolazis cupav u skolu i kad im kazes datum tvog rodjendana, recice ti: ''Dobro da znam, da ti kupim cesalj za rodjis!'' i tu svi padaju od smeha.

Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.

Parafraza stare narodne: Ko nema u glavi ima u nogama.

Najveća muka igrača popularnog Tetrisa. Nagomilalo se sve do vrha i samo što ne pukne a leva strana ima do dna "dubinsku" rupu al šta vredi kad NEMA PRAVE.

Model veze kojem teži svaka ''zaljubljena'' devojka, u jednom trenutku dostigne taj ideal, i onda uzme i sama sruši sneška.

Мисао са којом пензионер креће у пошту по пензију.

Jedinac. Sebičnjak i stipsa. Ceo život proveo sam i nije razvio osećaj da podeli nešto sa drugima.

Izraz koji aludira na jedinstvenost i neponovljivost neke osobe, bilo po pozitivnim ili negativnim osobinama i sposobnostima, jerbo u sto sela da tražite, takvog naći nećete.

"Posle jebanja nema kajanja", glasi tačna izreka. No, shodno i proporcionalno tome, pre jebanja ima kajanja. Ali postavlja se pitanje: kako da se pokaješ kada još nisi jebo? Šta ostaje- ima li kajanja za vreme jebanja? Čoveče, realno, ko se još pokajao za vreme jebanja. Dakle, sve što sa jebanjem ima veze, ne donosi kajanje. Shodno tome, jedini zaključak je da bez jebanja ima kajanja. Ali, to nas vraća na početak: zašto si sebi uopšte postavljao pitanje oko pokajanja ako si jebo? Da li to znači da se ne bi pokajao da nisi jebo.

Svi znamo kao je nekada davno u jednoj zemlji, gde danas vozovi idu brže nego nadrogirani maloletni motociklista polupraznim bulevarom u susret sudbini, narod ustao na kuku i motiku jer 'leba nije bilo, a ni kolača, kako je od toga ispalo veliko sranje, kako su se odigrala masovna narodna okupljanja na trgovima sa sve grickanjem semenki i navijanjem, dok aristokratija i narodni neprijatelji redom ostaju kraći za glavu, što je s obzirom na ondašnju prosečnu visinu Francuza od 1,60 cm zaista kratko.

Neki čak znaju i da je veliko sranje ispadalo u starome Rimu ako bi isporuke žita sa Sicilije, severne Afrike ili Egipta zakasnile koji mesec, pa masa ne bi imala šta da žvaće kad se svrti kući iz koloseuma. Ovo je, naravno, svojevremeno omogućilo Antoniju da jebe Avgusta na distancu, ko Kleopatru na luksuznom krstarenu Nilom. Kad je Antonije preterao s time, a sa malim Oktavjanom nije bilo zajebavati se, umro je od gadnog slučaja sopstvenog mača u abdomenu, a tad medicina i nije bila baš na nekom visokom nivou. Slično je bilo i u Carigradu, dok ga još Muje nisu prekrstile u Istanbul. Hronična nestačica žita mogla je da dovede do lečenja Vizantiskog cara od očinjeg vida od strane pučanstva.Jedan car, koji je bio dovoljno pametan da posluša ženu, poslao je plaćeničku gardu da leči mase od konzumacije kiseonika, pa je posle stigo i da podigne najveću crkvu u hrušćanskom svetu, samo da bi je kasnije oni turski ugursuzi pretvorili u džamiju. Turci generalno sve upropaste, ko što vidite, jebo im pas mater. Osim za jedenje. Tu kapa dole, koj li bi kurac jeli da nam nisu oni, ne znam ni sam.

I da ne tupim više, princip je i budali jasan. Kad nema leba, a ni igre baš nisu nešto, neko ima da najebe gore na vrhu ili dole u blatu.
E sad, do danas su se stvari malo promenile. Igre su postale složenije i zabavnije, pekari su provalili pecivo, pa sad tu mlate pare, a 'lebac više i nije neka eksluziva, nije ovo Užice '41.

Međutim, ''Narod nema leba da jede'' je i dalje poklič kojim baba na pijaci, ko na kavom rimskom forumu, stavlja do znanja kolko je dogorelo do nokata. Ironije je u tome, dragi moji, što su realno stvari baš obrnute. Jebena sirotinja nema baš ništa drugo sem tog leba. Zato i neretko meri po sto kila. Ne zajebavam se. Mislite da Perhanova baba, što će da stvi Bicu i sestru joj Djeljanu u školi od sutra meri isključivo na stočnoj vagi od Cezar salate?

Sad, naravno, znam da je izraz više figurativan u današnje vreme. Osim za one kojima je univerzum u ravnoteži kada je leba 5 dinara, zejtin i mleko još tolko skupa, Šešelj u skupštini, a Tito/Draža i Sloba na nebu.

Ipak, zarad preciznosti, predlažem da poklič sledeće revolucije, ili bar izražavanje nezadovoljstva bude: ''Imamo samo leba!'' ili ''Dajte nam s 'leba!'', možda čak i ekstremistički i pomalo drčno-nezahvalan ''Jebo vas 'leba, oću roštilj!''. Jer jebi ga, apetiti su porasli, vremena se promenila i ni primarne ljudske potrebe više nisu tako primarne, ništa loše, točak istorije se ne može vraćati unazad.

A ako si neki šupak koji će da blagoglagolji kako gladna deca Afrike nemaju ni koru buđavog leba, učini čovečanstvu uslugu, samozapakuj se i samopošalji se sa sve par kila krtole, paškanata i šargarepe za neku centralnoafričku republiku gde se još praktikuje kanibalizam i namiri ih bar za koji dan. Biće od tebe valjan paprikaš, kad već ne može čovek.

Kulturan način da nekome kažete da je govno od čoveka. Inače govna ne tonu, nego plutaju.

Shodno uvreženom verovanju da su roditelji svetinja, majku mi ne diraj, nema veze što me bila ko vola u kupusu i razvila kod mene Edipov kompleks, a ćaleta isto štujem ko Boga, iako je mislio da umesto sina ima blizance, jer je bio naroljan većinu mog detinjstva. E ako on ne može da mi se dere, nećeš ni ti, ti jasno to bre a????

Vratio sam ti dođem ti.
Nisam imao tada da ti dam određenu sumu, ali sad sam skrpio, pa ti vracam.