Standard, školski primer.

Mjesto đe mrtvi žive.

Ispravno spelovana web adresa filozofskog fakulteta u Nišu.

Noćna mora svakog WEB developera.

Asistent web programera.

Najstariji web provajder.

Sertifikat za svaku neproverenu/izmišljenu informaciju - jer ako baja sa univerziteta Lowenbrau u Schleswig-Holsteinu tako kaže, onda je to tako.
Nemci su carski narod, jer pored tolikog rada uloženog u industriju oni stignu i da po ceo istražuju koji prašak bolje izbeljuje tkaninu i koliko šoljica crne kafe dnevno treba da popijete ako hoćete da sačuvate blistavo bele nadlaktice - pa još i pošalju rezultate našim lifestyle časopisima i web-portalima. I još sve to rade u onim neudobnim belim mantilima nasmejani od uha do uha.

Web servis za koji svako (ko se ni malo nije dotakao programiranja) moze naci zamerku, te prigovoriti na njegovu (ne)funkcionalnost.
Ne shvacajuci da i svako od nas moze doprineti razvoju pomenutog servisa, klikom na "Predlozi bolji prevod".

(!) Obratite paznju na prevode engl<->njem<->franc

Web sajt trgovaca organima.

Kaže se ne samo za onog ko voli da troši, već i za onog ko dosta zarađuje ali nikad ne zna đe mu se pare "đedoše".

Upotrebljava se kada hoćete da na fin i kulturan način date nekom do znanja da je šupak.

Tamo đe nema trave.

Jedini nabildovani deo tela web zavisnika.

Legendarni duo izvođača čiste, izvorne krajiške muzike. Kontraverzni zbog stihova "Da zna bula kakva je slanina, nikad ne bi ljubila Turčina" i same pesme "Ja sam rođen đe džamije nema". Ali opet famozni i prepoznatljivi po nizu hitovu poput: "Sama pala, sama se ubila", "Evo brata", "Oj djevojko oja oja oja", "Nova Gara", "Đe si brate đe si imenjače", "Hajdučka vremena", "Zadnja piva" itd. Sve njihove pesme su čisti biseri, od kojih su najlepše uvrštene u "Antologiju modernog krajiškog zvuka".

Žare i Goci zabavljaju raju od Vankuvera do Melburbrna. Prepoznaćete ih po stasu i glasu, primetnoj muzikalnosti, širokom osmehu (fali im samo zlatan zub) i krasnoj narodnoj no[nji.

Parče zemlje koje ima VIP mesto u srcu svakog gastarbajtera.
To je mesto đe staramajka živi sama i đe se oseća miris toplog kruva. Mesto na kom su jutra rosna, polja zelena, a sijeno kao dukat žuto... sijeno đe je mala prvi puta dala.
Tuđina je kao bedem teška, kao pelin gorka... Džaba novci i mercedes, džaba svila i kadifa. Džaba vruća kućna pomoćnica i njezina zanosna gu'ica.
Kad ne može ocu na grobu sveću zapaliti, kad ne može s' majkom slavu proslaviti.
Istrošen, ispijen, umoran... Ispunio je svima hiljadu i jednu želju. Ostao mu je samo još jedan kome nije ništa ispunio, jedan koga je najviše zapostavio...
Došlo je vreme... pemzija, ilegala, rodna gruda i... mrak.

Kad američki producenti uzmu da snimaju Casino Royal sa Džemsom Bondom i vide da se radnja dešava u Crnoj Gori, pa dođu u izviđanje terena, vide šta se ima videti, i onda se okrenu odatle, i čitav film snime u češkim Karlovim Varima, i kojekude po Italiji.

To je 5 minuta rebusa u koji ću uvek upasti...
Pored toga što ni ne očekujem da će se one iskreno nasmejati mom smislu za humor, još mi dodatno dignu pritisak svojim reakcijama i komentarima nakon ispričanog vica...
Obično je u pitanju sažaljevanje protagoniste vica uz blago teleći izraz lica... kao da sam im ispričao šta sam pročitao jutros u "Večernjim novostima", a ne vic ili fazon...

Kakao-krem u tabli, sa famoznom vevericom na omotu, koja je devedesetih na svakih 15 minuta iskakala na tv-ekranu i nervirala nas, gladne i slinave klince. Proizvodi(o) centroproizvod.
Song:

Web stranica koja umanjuje čar gledanja pornića.

"Smatram da smaraju ovakve definicije, ali verujem da će nekome biti korisna" - autor
E pa ovako. Stara lična karta je istekla, a nova je obavezna jer jebi ga, ne možete više da je koristite prilikom sklapanja ugovora sa npr. bankama u vezi sa kreditima pa ste prinuđeni da vadite novu.
Odlazite u stanicu milicije, negde oko 16h, tamo vas čeka nasmejano lice dežurnog policajca kojeg najiskrenije i od srca bole đoka zbog čega ste tu. Njegovo je da bleji i gleda da li je sve u redu i da li je neko ne daj bože parkirao auto na mesto rezervisano za pandurska kola. Prilazite šalterima, gurate se sa masom zadovoljnih i srećnih sugrađana, dolazite do vrata na kojima čitko piše "nove lične karte". Hm, mora da je to, pomislićete. Upadate unutra onako bez kucanja, velite dobar dan i pomoz bog, može li lična karta ali ... vaši snovi počinju da se ruše usled odgovora: Imate li broj? Kakav bre broj? Pa gospodine ne možete doći bez broja, bla bla, truć truć, mrš u pizdu materinu (ovo naravno ne govori, jbg, ali volela bi da može i to da kaže). Vraćate se natrag savladani i skrhani bolom i tugom jerbo vađenje nove lične karte nije tako jednostavno kao što ste zamišljali, odlazite k dragom licu dežurnog pandura koji vam podrobno objašnjava da se svake noći preko puta stanice organizuje sektaški ritual potpisivanja na sveti spisak koji se ujutru u 8 uručuje gospođici koja vas je pre par minuta izbacila iz ofisa, i obaveštava da potpisivanje počinje u ponoć (!?) i traje sve do 8 kada se i poslednji potpisanik upiše. Prevaziđe li broj tih potpisa 64 (kakva slučajnost) možete samo da ga popušite i pokušate sutra.
Elem nekako se i to uspe, ne prospava se jedna noć, zakačite broj u sredini sa terminom za kasno podne, vratite se sa karticom u stanicu mupa uđete kod prijatne gospođice, metne vam kažiprst na skener napravi dve tri fotke, skenira neke papire i voila, kraj postupka. Kroz sedam dana je samo podignete i eto ga. Vaša sim kartica je kod vas.
Naravno ako ste tražilličnu kartu sa čipom. Znajući naš narod koji ne veruje u te moderne zapadno gejvropske tehničke stvarčice, malo ko se odlučio da uzima ličnu kartu sa čipom jer to zrači, mogu tako da vas špijuniraju preko satelita i tako dalje i tako dalje, u svakom slučaju smaranje je žešće i preporučujem da je ne vadite ako ne morate. Isto važi i za pasoš.