Iako većina stanovnika Srbije ni po čemu dobrom ne pamti devedesete, na određene pojave iz ovog perioda danas se gleda sa simpatijama ili nostalgijom. Veliki udeo u tome ima vremenska distanca od dvadesetak godina, ali i mozak koji je određene loše informacije skladištio duboko u podsvest u nadi da će biti zaboravljene. Upravo među ovim "uskadištenim" pojavama postoji par njih, u suštini malih i beznačajnih, na čiji se pomen oseća mučnina ili jeza koja nas vraća u to "divno" vreme.

Kad se jedna loša stvar sazna o osobi, kao kod Hidre se rađaju dvije nove (obično izmišljene) "informacije". U duhu-već je na zemlji, udri pičku.

To su oni likovi koji čekaju da izadje neka nova pesma koja ce da bude što gledanija i onda počnu da izbacuju svoje glupe komentare.

1.vrsta-Ja nisam odavde
Komentar koji je stvarno bez ikakvog smisla,ali obično slede mnogobrojni lajkovi,što je i bio cilj.To je relativno nov fazon,potiče od prokletih amera, i obično glasi:
"I'm from Libia,and that's a great song!
Ma salim se, iz Nisa sam."

2.vrsta-Trejd sa bogom
Klasično bogohuljenje, obično se postavlja na pesmama Lejdi Gage, Dzastina Bibera i Dare Bubamare.Uvek se traže stare zvezde poput Elvisa,Bitlsa,Brus Lija u zamenu za ove novokomponovane.Naravno posle toga slede mnogobrojni uzvratni kometnari poput: "Bravo kralju,ako si im rekao!"

3.vrsta-Thumbs up likovi
To vam je klasično ubijanje vremena i čisto ostavljanje komentara jer nemate šta pametnije da napišete.Može se navesti bilo koji razlog od toga lajkuj ako misliš da "ova andrea ima dobru sisu,ako misliš da guetta treba da se ošiša,ako misliš da vam se smučio petak od ove pesme" itd primera.Obicno se pisu malim slovima,bez razmaka,jer tako izgleda vise kul.

4.vrsta-Hejteri
Nema mnogo priče oko njih.Udju na neku pesmu,vide da ima više lajkova od dislajkova i namerno kliknu dislajk.Neki se čak i pohvale time u komentaru.Tu spadaju i oni sa komentarima: " Bože izgubio sam 4:32 minuta svog života! ",a u njih spadaju i Biberovi hejteri,koji možda zasluzju cak i posebnu vrstu,jer ih je zaista mnogo.

5.vrsta-Gangsteri
E to su vec zajebani likovi,i njihovi komentari su jako dugi,ali i smešni.Kada su se pojavili bili su donekle i interesantni,ali vremenom sve dosadniji i dosadniji:
-Ej mama daj mi pištolj i 34 metka.
-Ju sine,pa sto?
-Da roknem ove likove sto su udarili dislajk.
-Auuu,ide i mama s tobom.
Tu spada i ona grupa koja je veoma retka,ali je bilo i takvih komentara vezanih za onu "Lajk-Dislajk" crtu:
-Hejteri hvala što ste lajkovali,sada ova crta izgleda kao dzoint koji gori.

5.vrsta-Kulijana
Oni si oni najnormalniji i ima ih i najviše.Udju da odslušaju pesmu,bace neki koment ili hejt ako im se pesma svidi ili ne svidi i nastave da kuliraju.Ne zanimaju ih druga misljenja ili odgovori na njihove komentare,vec jednostavno igraju svoju igru.

Nacin na koji nastavnici i profesori srpskog jezika prazne svoju potrebu za sadizmom. Pismeni zadaci su vecita prilika za bezanje sa casova (ako te mrzi da pises/bez maste si) ili je*anje nastavnika/profesora sadiste u glavu (bolesna masta+sirok recnik)

Gastarbajterski način kupovine...

Stanje svesti kojem je svojstveno da se lagano gubi usled prelaska u alkoholizam.

Ultimativno kurčenje u vidu epidemije koja je zahvatala Srbe i dijasporu 90ih.

Opcija nedavno uvedena od strane poznatog video portala, koja je uslovila pojavu gomile lajkožednih idiota spremnih po svaku cijenu dobiti "palac gore". Njihova karakteristika je takođe izazivanje velike želje ostalih korisnika da im sve te palčeve gurnu tamo gdje sunce ne zalazi. Možemo razlikovati nekoliko vrsta:

Prvobitno - hermafrodit (osoba koja se istovremeno klasifikuje kao m i kao ž). Androgin, koji sadrži u sebi reči "čovek" i "žena" je malo prizemniji termin od hermafrodita, koji dvopolnost izdiže na božanski nivo spajajući imana Hermes i Afrodita. Pošto se od vremana Platona smanjio broj takvih ljudi, a i oni koji su ostali vole da se klasifikuju kao XXY, androginost se danas prevashodno odnosi na fizički izgled, koji postaje sve popularniji. Androgine osobe imaju previše fizičkih elemenata suprotnog pola, ili ni jedan element oba. Kao što već rekoh, takav izgled je sve popularniji u današnjem poimanju lepote (na šta se podrobnija pažnja obratila u filmu Liquid Sky).
Napomena: nije dovoljno samo našminkati se i pustiti kosu da bi muškarac bio androgin i nije dovoljno samo skratiti kosu i obući pantalone da bi žena bila androgina.

Ne jebe živu silu. Autoritet mu je apstraktan pojam. Ne poznaje strah, ali ni oprez. Vječito ležeran, poremetiti se ne da. Dok neki ljudi gledaju kroz ružičaste naočale, on gleda kroz ljubičaste. Može mu se. Faca svakog kvarta. Volio ga ili ne volio, njega zaboli za tvoje postojanje, a kamo li za mišljenje. Kada divlja u pustolovinama, divlja, a kad stoji zabakaridiran doma, stoji i gleda boju od zidova kako se suši.

Mi smo, ionako, samo plod njegova uma.

najnoviji i krajnje humanistički princip stočarstvološkog lišavanja života teladi podrazumeva predsmrtno dodavanje halucinogena u genetski modifikovanu hranu. nakon što im puste kontraverznu Lucy in the Sky with Diamonds, telad se ishranjuju ludarinom izolovanim iz gljiva, a onda dožive svoja šarena Vrata Percepcije. pred vratima u tunel telećeg Raja ona ostaju zabezeknuta prizorom do tada nezapamćenog vrtloga boja i u psihodeličnom transu predaju svoja tela(d) budućim separatorima butova, šnicli i francuskih obrada (starih hitova). isključenog mozga, takva telad doživljavaju svoju smrt kao dekompozicionu Nirvanu, nastavljajući svoju kosmičku filogenezu u avatarima supa, čorbi i novoizraslih ljudskih telećih glava. mesni fond nabildovan neuhvatljivim doping sredstvima lišava ih ekstremiteta i kostiju, na koje je Priroda do sada naivno gubila vreme i novac, budući da služe kretanju što se od teladi i ne očekuje. prvi udar hemijskog kidnapovanja telećih mozgova bile su Lude Krave koje su vređale inteligenciju stočnog fonda pretvarajući im mozak u sunđer izjeden prionskim crvom.

Komšija Mile, bivša super-teška kategorija, sa izrazito kratkim fitiljem.

Uzrok sve manjeg broja recki po studentskim sobama, razlog zatvaranja velikog broja kafana u kojima ostavih najlepše dane svog života i glavni krivac za podrigušu i polu beli 'leb na astalu. Ujedno to je i opis 80% novčanika u Srbiji.

Drevno proročanstvo, koje naši roditelji izgovaraju uvek kada krenemo da pevušimo neku pesmu koja se po našem mozgu vuče ceo dan, a izbije napolje baš za stolom u vreme ručka kada si najopušteniji i uživaš u klopi.

Ili Dr Albert Hofmann, čovek koji je daleke 1938. godine sintetisao LSD. Dan kada je sproveo prvi kontrolisani eksperiment sa LSD-jem ostaće upamćen kao "Dan bicikla", pošto se Dr Hofmann, unevši 250 mg LSD-ja u organizam( doza koju danas prodaju dileri u sličicama se kreće od 80-100mg) u pratnji svog labaratorijskog asistenta odvezao kući biciklom. Usput je doživeo razne avanture, kao i prvi bed acid trip. Stigavši kući, bio je siguran da je poludeo, i da mu je telo opsednuto demonom. Međutim, legavši u krevet shvatio je da strah nestaje i da ga obuzima osećaj lagodnosti i dobrog raspoloženja. Pred očima su mu igrali beskonačni oblici i boje držeći mu pažnju satima, a zvukovi koje je upijao pojačanim čulima pretvarali su se u vizuelne informacije, što je prvi slučaj narkotički indukovane sintetezije( ujedinjenja čula). LSD je inspirisao nastanak mnogih pesama, kao što su "Letim, sanjam, disem" i "Kapetan Esid" od Električnog orgazma i "Lucy in the sky with diamonds" od Beatles-a, kao i nastanak potpuno novog pravca u rok muzici, acid-roka.

Biće iz Pakla. Nečastivi nosi mnoga imena i lica. Onaj koji navodi na zlo - u verovanjima prikazan kroz zmiju...Ako djavola posmatramo kroz ekranizaciju ne mozemo a da se ne setimo Demjana iz Omena, Adriana iz Rozmarine bebe, iako nikad prikazan u svom originalnom obliku nastavlja da plasi, a neke i fascinira...

Godina 1984, još nam visi Titova slika u predsoblju, a ja već postao gimnazijalac!
U džepu imam 20 dinara, i već dva sata razmišljam kako da usnulog ćaleta(sada pokojnog) opljačkam za još dvadeset dinara, pa da imam dovoljno za dva čaja(sa limunom!) u "Korani".
Posle munjevite akcije privlačenja tatinom buđelaru (tu moju akciju i danas izučavaju na fakultetima za nindže), dolazim do drugih 20 dinara, tako neophodnih za moju kompletnu sreću u životu.
Tragove tog svog zločina sam uklonio tako dobro da ni svi holivudski forenzičari zajedno ne bi mogli da snime o tome ni 15 sekundi u nekoj epizodi, toliko je to malo dokaza bilo ostalo!

Izlazim napolje sa dilemom kako da to najpametnije utrošim...
Dva su puta predamnom. Jedan je do naselja Aerodrom(4km), a drugi do Stanova(6km). Kola naravno nemam, a ni pare za autobus, samo za ta dva čaja(i to ako nisu poskupeli!). Na kraju one dalje destinacije me čeka ONA, ne tako lepa, da zajedno idemo u grad, a deluje kao da bi rado zastala u nekom od usputnih parkića. Možda se budemo i po'vatali!

Na kraju one druge i bliže destinacije je prelepo i prepametno žensko stvorenje u koje sam pomalo zaljubljen, ali sve deluje da će pre bilo čega morati makar 3-4 kanistra čaja da se popije sa njom, i to u dužem vremenskom razdoblju.

Namaknem kapuljaču, kiša je lila k'o iz kabla, pa odlučnim korakom krenem prema ružnijoj koju ne volim!

......

Godina 2010, živim u Luxembourg-u, jednoj od tri najbogatije zemlje na svetu.
Tita nema, u predsoblju mi visi kalendar uplata "Paribas" banke. U novčaniku par EURO novčanica i pregršt kartica sa četvorocifrenim limitima. Ispred kuće dva auta i džip.
Živim sam samcit u ogromnoj kući, najbliža familija je 2100km daleko, a čak i kiša ne pada.

Skoro je 7 sati i za nekoliko minuta će prelepo stvorenje koje se otvoreno loži na mene ("senzibilna skandinavska ženstvenost") da me zove da idemo zajedno na neki heavy-metal fest u jedno obližnje seoce.
Tamo nema čaja, samo Paulaner i Bofferding pivo...Neće ni da poskupi, a i da poskupi, niko to neće ni da primeti.
Sigurno će da me spopadne i to ne po parkovima, nego u mom ili njenom krevetu. I ona živi sama...ima i ona dva auta.

Jbg...samo što sam došao i istuširao se, a na Sky TV počinje Eddie Izzard da priča fazone...a ona ionako mnogo priča gluposti, stvarno nemam volje da nju slušam.

Gasim telefon na minut pre poziva.

Onomatopeja distorzije električne gitare.

Ne volim dugačke definicije ali ova drugačije ne može da se pojasni. Ako vas smara pređite odmah na "primer":

Momak i devojka približnih godina, recimo raspon 17-22 (shvatićete zašto baš te godine). Mladi, napaljeni, tek se upoznaju sa čarima intimnih odnosa. Ona željna da počne da uživa, on željan dokazivanja. Prilika idealna, njoj matorci nisu tu, on dolazi na večeru, par pića i završili su u spavaćoj sobi. Skidanje nabrzaka, jedva čekaju da počnu. On je, naravno, mastrubirao kod kuće da bi se što bolje pokazao. Ona, naravno, stajala dva sata pred ogledalom da utvrdi šta mu se sve neće svideti na njoj. Znaju već šta gde ide, nije im prvi put. Počinju. Minut. Dva minuta. Pet minuta. Njoj je lepo, on počinje da se znoji. Deset minuta. Njoj polako postaje dosadno, on se i dalje znoji. Dvadeset minuta. On jadan crče, ona se smorila. Primiče se trideseti minut. On je na samrti, nema više ni kapi znoja, ali se trudi da se "ne obruka", ona već pizdi i pita se hoće li više. Mučenje se nastavlja do punog sata. Epilog:

Kineski jezik, je u stvari grupa jezika, najgovorenijih u svetu, a najgovoreniji od te grupe je Mandarin.

Prica se da je kineski jezik nastao ovako -

Nekada davno davno, na dalekom istoku, postojao je samo jedan jezik, kojime su se sluzili i Japanci i Kinezi.
Posto su Japanci i Kinezi dva razlicita naroda, dodje i vreme da svako ima svoj jezik, ali ni Kinezi ni Japanci nisu hteli da 'izmisle' svoj jezik (kao neki zapadnije od njih) pa su se odlucili da jezik podele izmedju sebe.

Japan je dobio prednost da prvi bira sta ce iz jezika da odnese, i onda Japanci (onako pametni), pokupise skoro sve samoglasnike, i jedno dva tri suglasnika, a Kinezima ostavise sve suglasnike i jedan samoglasnik.
Kinezi nisu bili najsrecniji oko ove situacije, ali dogovor je dogovor, pa su morali da rade sa materijalom kojim su imali.
Posledice tog zaboravljenog, misticnog dana, se i dan danas mogu osetiti u kineskom jeziku.