I tako u krug... *100# Express dopuna, do sledece socijale...

Slika profila :
Lik nosi crne naočare za sunce, zimsku jaknu, a pozadina mu je zid spavaće sobe.

"Đe je bre ba zapelo?"

Када их неко случајно прочита, углавном ми постави питање: ''Којој секти ти припадаш?''

Alo konju! Đe si, što činiš?

-Profesorka, jel može dva za kraj? Ja stvarno ne kapiram tu trigonometriju, šta će mi to u životu?
-Ne može, moraćeš na popravni.
-Ali ako odem na popravni, neću otići na more i neću upoznati ženu svog života sa kojom ću imati dvoje prelepe dece i živeti srećno do kraja života.
-Šta ti ja mogu.. Vidimo se 20. Avgusta.

-Jaoj ona mala mi rekla da joj se svidjam.
-Brate vidi, sav sam se najezio.

Mile: "Brate, kako idemo za Kragujevac sutra?"
Raja: "Sine, Ljubin mali nas vozi trktorEm do pumpe, na pumpi popijemo kaficu i hvatamo na magistrali palac ekspres za Kragujevac, neko mora da nam stane majku mu"

- Alo mali, ostavi tu flajku, što se trpaš đe ti nije mjesto... Već sedmu čašu prelijevaš i prosipaš tu čarobnu tečnost, koja liječi i najbolesnije!
- Šta ima veze, nije strašno, znaš kako se kaže đe ima nek' se i prosipa!
- Nigdje nema dovoljno da se tako prolijeva i te mrve se ne kupe, pa prema tome daj tu flašu nekome ko iskreno voli rakiolu i ko će paziti kad sipa!

Đe dječija glava prođe, tu sreće nema.

- ...Mojsije je sigurno koristio neke halucinogene. Otkud mu ideja da se muzika moze videti ili da sa neba padaju neke tablice sa zapovestima... Uduvao se, istripovao i, eto!

-Da uzmemo da je tako, kako objasnjavas da mu je narod poverovao?

-Pa kako narod inace veruje!? Sta znam, mozda je i njima davao! Ionako je palio neko zbunje tamo.

-Nije on palio nista. To mu se Bog javio iz zbuna.

-Pa eto vidis! "Bog" mu se javio. Aha...

-Da, da... Ima logike!

-Ima!

-Pa ima.

-Ajde Petroviću, spakovane su ti stvari, možeš da ideš!
-Doktore zar već danas? Imam tri prostrelne rane i ovde sam tek 2 sata..!
-Ma ne fali ti ništa, možeš sutra fudbal da igraš!
-Ali doktore, ja kašljem krv!
-Ma crveno na radost! Ajde, ajde. Nije tebi ništa.
-Čoveče ludi, jel vidiš krevet kakav je? Sav od rana kaljav!
-Hmm, da. Moraće to Danica da pospremi. Pridrži ovo (daje mu štos dokumentacije)
-Sestrooo... Danice čobaniceee... Gde je majku joj... Joj. Daj mi to, bre. Hmmm... Pa. Slobodan si. *odlazi* Daniceeeee, O Božee...

- Op, soda! 'Đe ti suknjica Žućin, he-he.

Pre nekih 10 godina sanjam ja kako sedim u šumi i razmišljam: “Plus i plus daju plus, plus i minus daju minus, a minus i minus daju plus. Po istom principu, dobra i dobra osoba čine dobru vezu, odnos dobre i loše osobe je loš zato što u tom odnosu dobra osoba ispašta, dok je veza između loše osobe i loše osobe dobra stvar, zato što mogu jedno drugo da zajebavaju do mile volje, a da pošten narod ostave na miru.”

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.