Hoćete da naručite nešto na netu , knjigu , USB , mp3 plejer nije bitno . Ispunite sve formulare , ubacite artikal u korpu, date ime prezime, adresu , poštanski broj, broj mobilnog i konačno naručite. Stigne vam imejl da je porudžbina prihvaćena. I kad mislite da je sve u redu sutradan vam stigne imejl sa sledećom sadržinom "Žao nam je, traženi artikal trenutno nemamo na stanju"

Čovek da ih upuca koji su to moroni, zašto ne ažuriraju sajt pa da odma vidiš da nečega nema ako nema. A toliko web dizajnera bez posla a trebalo bi neko da ažurira sve te sajtove.

Rečenica koja opisuje zadovoljstvo (ali i olakšanje) postignutim rezultatima nastalo ulaganjem velikog napora.

Stepen dekadencije na crnogorskom primorju.

Izraz zabrinutosti za kvalitet nove grane u porodičnom stablu. Izgovara ga otac čiji sin u kuću dovede devojku koja se na stoliče penje kad posteljinu u kredenac meće.

Conditio sine qua qua non.

Funkcija u Windowsu koju je Bil Gejts izmislio da bi i dijabole mogle da pišu ponešto po sajtovima na kojima treba biti kreativan.

Recenica koju obicno koriste nafurani likovi/likuse, koji nisu provirili nigde izvan granda i Mitra Mirica. Ovim takoreci sloganom lece svoje komplekse kako su nepobedivi, najbolji itd... Obicno ide uz nastavak mogu samo da nam puse oni sto nas ne vole!

Sleng sjevera Crne Gore. Pošto u standardom pitanju 'gdje ćeš?' (skraćeno od 'gdje hoćeš?') ima previše slova, čije bi izgovaranje nama Crnogorcima oduzelo previše snage, vremena, daha i pljuvačke, uložili smo dodatni napor, posegli za nekoliko glasovnih promjena i učinili nam život lakšim. Svakako, na prvom mjestu je bilo klasično, staro dobro jotovanje, koje od dugačkog i dosadnog 'gdje' gradi poetično 'đe'. Zatim, polazeći od glagola 'htjeti', i njegovog drugog lica jednine 'hoćeš', koristeći crnogorsko gubljene suglasnika i samoglasnika, dobijamo 'hoj'. Ostalo prepuštamo izgovoru, riječi 'đe' i 'hoj' se stapaju u jednu riječ - 'đehoj'. Tu stupa na scenu apostrof, koji jede slovo 'h'. 'Đe'oj?' Prostom logikom, dolazi do uviđanja nepotrebnosti samoglasnika 'e' u svemu tome, koje biva likvidarno, čime se dobija krajnji rezultat, savršenstvo jednostavnosti, njegovo veličanstvo, 'ĐOJ?'

Objašnjenje za svako sranje koje se dogodi ili nekom ili svim Srbima. Da nas oni nisu bombardovali '99., verovatno bi Švaba bio kriv za sve.

Mjesto đe mrtvi žive.

Nekada vrlo popularna pesmica koju smo pevali kad vidimo avion. Ful verzija ide "Avione, baci nam bombone, ja ću tebi pare da kupiš cigare". Pevali smo je kao klinci sve do 1999, kada nam je avion umesto bombone, bacio bombu. Verovatno je bila greška u prevodu.

Vrhunac kreativnosti nekih članova ovog sajta. Zasniva se na ideji da je knjiga iz koje su prepisali fazon izašla u tiražu od jednog primerka.

Kaže se ne samo za onog ko voli da troši, već i za onog ko dosta zarađuje ali nikad ne zna đe mu se pare "đedoše".

Po nekom ne pisanom pravilu lepog ponašanja običaj je da trgovac svom kupcu u cilju zahvaljivanja i pozdravljanja kaže "Hvala lepo dođite nam opet!".

Da li se baš uvek treba lepo ponašati?

Legendarni duo izvođača čiste, izvorne krajiške muzike. Kontraverzni zbog stihova "Da zna bula kakva je slanina, nikad ne bi ljubila Turčina" i same pesme "Ja sam rođen đe džamije nema". Ali opet famozni i prepoznatljivi po nizu hitovu poput: "Sama pala, sama se ubila", "Evo brata", "Oj djevojko oja oja oja", "Nova Gara", "Đe si brate đe si imenjače", "Hajdučka vremena", "Zadnja piva" itd. Sve njihove pesme su čisti biseri, od kojih su najlepše uvrštene u "Antologiju modernog krajiškog zvuka".

Žare i Goci zabavljaju raju od Vankuvera do Melburbrna. Prepoznaćete ih po stasu i glasu, primetnoj muzikalnosti, širokom osmehu (fali im samo zlatan zub) i krasnoj narodnoj no[nji.

Tamo đe nema trave.

Laboratorijski sleng za bočice sa standardizovanim serumima ili antitelima. Podsećaju jako na obične bočice sa kapaljkom, ali imaju numeraciju i zahtevaju malo bolju preciznost. Dobile ime po kompaniji koja ima monopol u tim stvarima.

Jedan nalog - jedan glas

Širok dijapazon činjenica kojima će se pripisati uzročnost degradacije voljene nam majke i maćehe, od pronevere državnog novca, preko prelaženje ulice van pešačkog do nenameštanja kreveta izjutra.
Iako je stanje u državi, istina, poprilično sjebano, do čega je dovela kombinacija brojnih razloga, ovo tumačenje realni osnov pronalazi u ličnoj pogođenosti amaterskog analitičara određenom situacijom. Uglavnom situacijom koja sa propadanjem države veze nema.

Pojava koja počinje već pomalo da nervira iako je u početku bila simpatična.
Naime, sve je počelo od kukanja Ane Ivanović stranim medijima kako je morala za vreme bombardovanja da trenira u praznom bazenu, a onda se proširilo na skoro sve sportiste i sportove, pa su mesta treninga bivala sve zanimljivija i sve čudnija, a sve samo da bi uveličali svoj uspeh ili opravdali neuspeh, a neki čak i da bi dobili koji dinar više ili gajbu od države, neki prostor u centru grada za male pare ili bilo kakav vid koristi.

U kakvim uslovima počinju brazilski fudbaleri, kenijski atletičari, rumunski gimnastičari i mnogi drugi, pa zasene sportiste iz mnogih drugih zemalja na igrama, zato što imaju znanje, volju i ljubav prema sportu kojim se bave i zemlji koju predstavljaju.