Poslednji ispitni rok u školskoj godini na privatnim fakultetima.

Recept koji pali u zavisnosti koju vrstu muzike/klipa slusate/gledate,sastoji se najcesce od proklinjanja tinejdzera (metalaca) zasto se nisu rodili jedno 24 godine ranije,reperskim izlivima patriotizma na ''komsijski'' projekat,folkersko setno secanje na poselo '78 i pozdrav generaciji,navijackih pozdrava protivnickim grupama bilo u zemlji bilo u inostranstvu.Postoje cak i ekstremi koji na snimke tipa Digitalni andjeo i tako nesto igraju ulogu proroka i gurua recima ''nikad nije kasno''

Jako iritantna pojava, kao tigar vreba sa zadnjeg sedišta čekajući tvoju grešku (ili pak priliku da izmisli grešku), dok ti drhtiš kao jebana zečica on zabavlja instruktora glupim pričicama kako bi se u poslednjem sekundu pred krivinu smilovao da ti kaže da tu treba da skreneš.
U stanju je da te obori kako mu se prohte, a položiti vozački iz prve uglavnom ili znači da je preko veze ili da ste imali sreće (čast izuzecima).

Najveći mogući atak na komfor vašeg doma. O važnosti obavljanja velike nužde već je sve rečeno, nema potrebe ponavljati. Za bolju sliku ovog neopisivog užasa koji nažalost može da zadesi svakog od nas, upotrebiću citat jednog velikog ali skromnog čoveka, dragulja naše estrade: Bolje živeti u šupi sa udobnom WC šoljom, nego u palati sa neudobnom.- Rade Lacković

Kada bi nekom strancu ili vanzemaljcu pokusali da objasnimo funkcioisanje naseg ekonomskog sistema i povezanosti sa korupcijom, ovaj definicija bi bila za primer.

Buvljak predstavlja mesto gde mozete da nadjete ono sto ne mozete nigde da nadjete, a da za to platite sitninom iz dzepa. Prakticno sve, od knjige stare 300 godina do najnovijeg bicikla za 40 puta nizu cenu. Sve to prodje uz cenkanje, zezanje, razgledanje, nista nije fiksno i za sve postoji dogovor. Buvljak na NBGu je imao problema samo sa nagomilanim otpadom, a to je problem koji je u 21. veku resiv. I Madrid, Bec, Berlin, Pariz imaju buvljak, ali BG ne. Za vlast je buvljak neprofitan i zato ne treba da postoji.

Trzni centar Usce- trzni centar gde mu mesto nije. Priznati ljudi iz oblasti gradjevine i arhitekture govorili su nam da se takav objekat (u civilizovanim zemljama) gradi dalje od centra grada. Izgradjen je van svih planova i sa munjevito dobijenim dozvolama. Meni, kao obicnom coveku, T.C. Usce izgleda kao nesto dzinovsko glupo, sa krovom kao jebeno fudbalsko igraliste. Generalno, to i jeste mesto za zaglupljivanje i ogranicavanje ljudi- za razliku od buvljaka, nema mesta spontanosti, sve je lepo, sija, mami da te zgrabi. Smekerska zgrada Poslovnog centra, koja je ponosno stajala i bila jedan od simbola Beograda, sada izgleda kao da se rastuzila i da bi najradije odsetala odatle, od sramote. To je dodatni razlog da oni koji mrze ovakve objekte kao sto je Usce, zamrze ih jos vise. Vrlo profitno za vlast.

Pandan ocilima. Samo ne standardna četiri slova s nego već pomenuta četiri m kao obeležje internet patriota koji danju i noću(češće ovo drugo) brane servere i virtuelne granice virtuelne zemlje.

Modem. Verni at u svaki boj. Skriva identitet bolje neg' nindža lice, a dodaje santime na spolovilo brže od VEP aparata. Osnovno i jedino fizičko oružje u arsenalu mladog WWW prvoborca.

Mama. Majka, mater, mamica. Ćale je jebo tvoju da bi se ti najebo svima. Čemu onoliki falus, ako nemaš na kome da ga upotrebiš. I to pre svega za penetriranje svih mogućih otvora keve mrskog ti neprijatelja. I ne samo njenih. Žene, ćerke, sestre, komšinice i sve žive i nežive rodbine, ali zna se ipak da jedna je majka.

Moto. Svaka iole organizovana rulja mora da poseduje bar jedan, pa i ona virtuelna. Naravno ne moraju da ga se pridržavaju, već samo da ga ponavljaju što češče i glasnije. Pod ovim "glasnije" mislim naravno na upotrebu CAPS LOCKA, i eventualno ako su mogućnosti i BOLDA. Iako opcija copy/paste dozvoljava cirkulisanje podužih tekstova i interesantnih ASCII artova, češće se koriste oni neduži od tri reči: "Srbija do Tokija", "Vratiće se Vojvoda" i naravno "Kosovo je Srbija"(jebeš Metohiju).

Multiplayer. Čemu ovolika ljubav prema otadžbini ako nema strendžera, ili barem izdajnika, da budu poniženi i po spisku opsovani. Forum i čet uvek mogu da posluže, ali prava draž internet patriotizma se može osetiti samo u online igrama. Obično se iskazava u pucačinama tipa Counter-Strike ili MMO-u kao eRepublik, ali pravim patrijotama je bojno polje nebitno. Kombinacija šovinizma, nerd rage-a i seksualne frustracije kompovonovaće simfoniju najsočnijih psovki na svim jezicima sveta. Verovatno se međusobno ne razumeju, al' ih to ne ometa u svađi.

I onda, kada objediniš magičnih četiri m, nebo je granica! Pod uslovom da su ti matorci platili net ili komšija nije zaključ'o. U suprotnom, jebiga.

Znate, to je ona mala korisna stvarčica, koje je već boje, oko vaše ruke sa kojom ulazite na festival, spavate u šatoru na pesku u sred Novog Sada, kupujete šta ja znam već...
Ali nije poenta u kupovini i spavanju. Naime, široko rasrostranjeni sindrom u srpske omladine, ne znam dal' je i ovijeh stranaca što dođu ovde da se leše od života i da skrnave do iznemoglosti, da posle ovog kulturnog događaja kako ga osnivaoci zovu, nose narukvice još jedno cirka dve nedelje.
E sad... šta je problem... problem leži ako niko ne primećuje da ste vi, zamisli koji luksuz, bili 4 (slovima: četiri) dana na prestižnom Exit festivalu,busate se u grudi ko da ste išli na rafting rekom Kolorado,ili na Madridsku koridu,a ne na Exit, gde je lakše pokupiti sifilis nego u bugarskim selima južno od Varne, i da ste se tako ludo proveli, da vam je žao da skinete istu sa ruke, ko da je Swarowski pravio svojoj unuci u miraz lično.
Sledeća stavka je čekati pitanje prijatelja, poznanika, tetke na šalteru studentske službe da li ste bili na tom veleleponom događaju. Odgovor mora početi mimikom očiju... pogled negde u levo ili desno, ne pod velikim uglom, podizanje ruku u fazonu ''ako nisi bio, bolje 'si se ubio'', i žaljenje sagovornika ko da je propustio ekskurziju pijanih, sisatih Šveđanki, koje čim bi ga videle, digle bi nogu preko glave.
Svaka čast majstore, samo skini to govno sa ruke, molim te... počeće još iz guče da donose listove kiselog kupusa.

Ovaj izraz daje do znanja osobi A, da je osoba B i više nego stručna u nekom domenu.

Несуђени soundtrack за филм " Ми нисмо анђели 2 ".

Наиме, сада већ давне 2005. Срђан Драгојевић је дошао на идеју да контактира тада јако популаран хип хоп трио Bad Copy да у свом стилу направе нумеру која ће на најбољи начин описивати долазак на свет петнаестогодишње Софије која се, као нови лик, први пут појављује у наставку култног филма. И сам је сумњао како ће филм проћи код публике јер је рециклажа фора из првог дела са пар оригиналних фора, па му је музика овог шареног састава била план Б , да наставак филма остане по нечему упамћен.
Позвао је момке и отворено им рекао шта треба да буде тема песме. То је дилема да ли је мала Софија плод љубави маме и тате или се једноставно тата толико ушик`о да је доватио маму која се такође неким чудом ушикала, и смандрљао је на брзака. Иако сви добро знамо шта је у питању , ал` нек се унесе мало дозе романтике у све то.
Момци ладно прихватише посао, не занимајући се за новчани део хонорара, уз један услов, да авансно добију три гајбе пива, јер их мрзи да изађу до проџе. И ту лежи кључ зашто је ова песма несуђени soundtrack за филм. Наиме, испијајући последњу гајбу негде око пола 3 по поноћи ,када поштен свет спава, Ајс дође на идеју да зове људе телефоном и да им подригују a cappella. Листањем дневника позива дођоше и до Срђановог броја , позваше га. На несрећу читаве филмске јавности Драгојевић се јави пропраћен салвом дубокотрбушних подрига а и Тимбетових прдежа. Још кад је чуо Скаја како се кења по његовом лику а и будућој странци, чији је и данас члан, реши заувек да оконча сарадњу и упркос наговорима са стране одбаци сваки вид договора.
Момци, сутрадан, кад су схватили шта су урадили, отидоше у кафану на по једну, а песма остаде да скупља прашину у фиоци , све док је Скај није 2013 пронашао, сасвим случајно тражећи папир да завије... фишек за семенке.

SK16 1/4

Posle neomašćenog kolca a pre govnjive motke, verovatno jedna od najdrakonskijih kazni u svakodnevnom rečniku prosečnog stanovnika glavnog grada Srbije ( i dalje je "Beograd" u pitanju, ako ste eventualno imali neku nedoumicu ), pa čak i ako isti/a nije rodom odatle. Radikalno brutalna sintagma koja u sebi sadrži sav prezir nebeskog naroda prema nasumičnom zločincu ili zločincima ali i, vrlo verovatno, jedino učinkovito rešenje za, ako ne SVE, onda definitivno većinu sranja koja su ga zadesila u poslednjih...pa, koliko ono ima godina? Terminologija iz naslova se, razume se, daleko frekventnije koristi od strane lokalne populacije ali nije strana ni ostatku srpskog stanovništva koje, sa druge strane, prosto ne mož' da dočeka duskoči u prvi autobus i doseli se u čuvenu metropolu "na ušću dveju reka ispod Avale". Elem, sve ovo najevidentnije ima veze sa i dalje naučno neobjašnjivom fascinacijom jednog naroda scenom javnog mučenja tj. ubijanja, bez obzira na boju kože ili zastave istog. Još se od vremena Antičke Grčke i Starog Rima, pa preko srednjovekovnih dekapitacija i Inkvizicije, ( kojoj je, pak, "vatra" bila omiljeno sredstvo za rehabilitovanje "zločinaca" ) do današnje Severne Koreje i Saudijske Arabije ( pa se ti usudi da dobacuješ muslidžama na plaži u Dubaiju kako su im "suvišni" kostimi ), lopovima, ubicama, samoproklamovanim mesijama, izdajnicima i ostalim zlikovačkim kategorijama sudilo i presuđivalo na javnim trgovima, pred neretko i na silu okupljenim narodom ali opet žednim krvi i pravde ( što se možda dâ nazvati i arhaičnom verzijom "Grand Parade", al' da ipak ne zalazimo tol'ko duboko u analizu stajskog đubriva ). Bilo kako bilo, oblik javnog kažnjavanja rendom izgrednika za sobom je oduvek ostavljao jednu posebnu aromu pobede Dobrâ nad Zlim i, kao takav, zauvek iznajmio mesta u našim toplim, neobavezno reliogoznim srcima. Bar dok ne smisle nešto još zajebanije...

N.B Pri uzjebanoj slici štelovati ovde. Autor.

Društvo ljudi raznih profila (veliki nosevi, zečje usne, istaknute čelenke, sitne jagodice, ispupčeni stomaci, vrrrrlo skupocene mantije, zabrađene žene, mercedesi, sitne kreature u propagandnim majcama) koji su spremni da svoje latentne sklonosti izraze na njima prihvatljiv način, jednoobrazno, poričući pomalo onaj stav Nekog Tamo ''jevrejskog komunjare'' Isusa Hrista ''...a ti okreni drugi obraz'', stavljajući time obrazinu pravoslavlja na svoja licemerna, ogoljena lica. Vukovi u jagnjećoj koži ili obrnuto? Uglavnom, smatraju za svoju misiju eliminaciju svih neistomišljenika, koje skoro sve trpaju u koš komunista, borbu protiv stranih plaćenika, i zabranu predbračnog seksa, oralnog seksa, analnog seksa, tantričkog seksa, kunilingusa, petinga, seksa na suvo, seksa na vlažno, masturbacije, gejeva, lezbejki, trandža, grupnjaka, pornografije, erotike, ljubavne poezije bez patriotskih elemenata, i mešovitih brakova, a podržavaju jedino istopolno batinjanje kao jedini prihvatljiv vid penetracije, uz lopatanje zabludelih narkomana; Sa druge strane, zalažu se za savez sa Rusijom, i lojalnost distaniji Romanovih, ili pak Rurikovih u borbi protiv mongolskih zavojevača ili japanskog šogunata. Za ove potrebe Obrazovci su obrazovali komisiju za stvaranje vremeplova za prebacivanje u ova srećnija, sočnija i krvavija feudalna vremena, kao i udruženje domaćica za pletenje čarapa za Crnu legiju. Tome se pridodaje pomirenje svih kolaboracionista u II svetskom ratu i satanizacija svih ljudi koji su ratovali na drugoj strani (i proglašavanje istih za kolaborante, prirodno, i smatranje Beograda okupiranim gradom od 1945-te). Takođe, zalažu se za ponovno dovođenje Nemanjića na tron, ali pošto su trenutno opravdano odsutni, može da prođe i Aca Englez. Deo su svih folklornih ansambala tokom velikih državnih praznika i manifestacija kojima se država brani demoliranjem svog glavnog grada i masovnim krađama.

Lik koji "sve" zna o racunarima.

Evo jubilarni deseti put pišem ovo sranje. Kako deseti ? Pa lepo, u prvom osnovne ne znaju svi da pišu pa učiteljica ne zadaje ove gluposti, drugi sam preskočio jer su me upisali direkt u treći, a na početku četvrtog zaglavim bolnice sedam dana, pa me to sladunjavo govno - o mirisu mora i borovine, ukusu sladoleda i prvog poljupca, te prelepim pejsažima nekako mimoišlo. Hvala Bogu. Bljak !

Oduvek sam mrzeo ta prenemaganja i zato sam svih devet puta udarao u istu žicu, onu patriotsku, pišući o poseti srpskom vojničkom groblju u Solunu, Zejtinliku. I uvek je upalilo. Ovaj put znam da neće, jer internet patriote nisu nastavnici srpskog. Štaviše, neki nisu ni išli u školu. Stoga prelazim na plan kodnog imena O'PRO (Ozbiljno proseravanje).

Ja volim leto. Ali ni leta nisu više što su nekad bila. Vruće, bre, jaje na čelu d’ispečeš. Sve poslove van kuće da si obavio do deset ujutro, pola jedanaest plafon. Donesi ’leba i uz ’leba, a piva kupi za nedelju dana. Zašto ? E, čuš zašto ... Pa mini market prekoputa ne drži alkoholna pića zbog blizine škole, a do „Rode“ imam dva dana jahanja. Škole ? Kakve škole kad je raspust ? E jebiga, zakonodavac nije spominjao raspust. Nema piva – kraj priče !
I tako, smrdiš danima između četiri zida od deset ujutro do šest naveče, vrtiš internet stranice turističke ponude destinacija na koje nikad nećeš otići, teško uzdahneš, napozdravljaš se familije kompletnoj „under construction“ vladi i okreneš se najbližem „inostranstvu“.

Crna Gora ? Si, senjor Dačo ...

Šušanj ... Od ponude ti već šušti u ušima ... Šest eura krevet ... Znaš da je ponuda šit, i tačno znaš šta možeš dobiti za taj šit, al’ ideš, ko ga jebe ... Po povratku ćeš ionako, kao pravi Srbin, prijateljima reći da si bio na Ibici, ali su ti, k'o kad si rođeni baksuz, i fotoaparat i mobilni telefon upali u more. Bed lak.

Povratak u zonu rijalitija je brutalan. Nova školska godina kuca na vrata, deca ’oće sveske, knjige, rančeve, krpice, žena krpice i ondulaciju, auto ’oće registraciju, ide ti slava ... Pa - slava mi, ako dočekam sledeće leto.

Tipičan ludak-Omiljeno oružije mu je Machine gun.Voli da se kreće kroz mapu ne prestajući da puca unaokolo,i troši svih 100 metka pa tek onda puni,ukoliko ga nisu ubili pre nego što uopšte pokuša.Stalno se žali kako mu miš ili tastatura ne radi dobro i često lupa po kućištu ili pak po ekranu svog kompa.

Botina- Igrač koji već duže vreme igra kanter ali bez ikakvog uspeha.Često ga ubijaju i amteri,ali često gine i prilikom pada sa visine.

Profesionalac- Najčešće koristi Emku ili Kalaš.Dok igra CS najčečće skroz skoncentrisan,bez naglih pokreta i bez nerviranja.

Hvalisavac- Njemu je omiljeno oružije Deasert Eagle.Stalno na čatu kuca:''Aaa odraću te'' i slično ali se na kraju po skoru vidi da on uopšte i ne zna da igra.Posle igre obično izjavi :''Ma neće miš lepo da mi radi'' i slično.

Štedljivi-Obično kupuje bombe i samo napuni svoj pištolj koji je dobio na početku igre,u nadi da će pušku da pokupi usput tako što če da upotrebi dimnu bombu i ubije protivnika pištoljem.

Svestran-On obično menja puške,u nadi da nadje onu pravu,koja će da mu baš odgovara.Često zna solidno da igra,ali ima i primera koji samo šetaju unaokolo i traže puške koje su na zemlji pored mrtvih igrača.

Radoznao-Često voli da istražuje mape i koristi različite puške.Često se može sresti na stazi Italy kako ubija kokoške.

Snajperista-Najčešće koristi awp,ali ima primera koji koriste druge snajpere.Gađa neprijatelja sa velike udaljenosti i vrlo često pogađa,ali ga zbog toga često nazivaju pičkom.

Amater - Obično kupuje puške na B3 ,uopšte ne zna da igra kanter,a često u toku igre pravi nagle pokrete,nije smiren i pokušava da se stvarno unese u igru,savijajući glavu ne bi li izbegao metak,i slično.

Čiter- On koristi sve puške i naravno čit.Često je izbacivan sa raznih servera.Voli samo sa čitom da igra jer bi bez njega bio botina.

Nož pro-Igrač koji zna samo nožem da igra i često se može videti na stazi nož ultra.Često izaziva svoje protivnike na nož,ali ukoliko ga odbiju on ih naziva pičkama.

Sadrži par stvari bez kojih je nemoguće imati full feeling tokom igranja. Naravno na prvom mestu je opaka mašina koja brekće ispod stola i srce je igračkog sistema. U computer shopovima najčešće su u izlogu sa specifikacijama kao za spejs šatl i obavezno ima neku moćnu oznaku. Odmah zatim ide monitor/TV koji će da pretoči virtuelno u stvarnost pred očima gamera. Dijagonle 42" zauzima pola sobe ali itekako vredi svakog milimetra. Prednost TV tjunera jer sto se mogu prikopčati PS3 ili Xbox. Miš i tastatura, te dve stvari se najviše koriste i pretrpe najveću štetu (najčešće tokom izliva besa). Ako je mirniji tip uzeće onaj Pro gamerki miš sa tegićima i neku super svetleću tastaturu sa 300 dugmića. Oni malo temperamentniji uzeće jeftiniju varijantu jer ih menjaju svakih mesec dana. Neki predrkani 5.1 sistem da se čuje svaka kap kiše u Silent hillu, svaki korak uzdah i izdah u Doomu. Alternativa tokom noći (celonoćnog tepanja na CS-u) su slušalice. Takođe koriste se za Teamspeak/Ventrilo. Bez nekih 60ak eurića nema zabave. Predsednička fotelja, jer bez nje čekanje na raid ili poneko gledanje LotR triologije tj. sedenje po 10 sati, dovelo bi do ozbiljnih fizickih problema. Ima 7 položaja, masažere, držač za čaše, koža. Pored osnovnog paketa moguće je naći i džojstik, frižderčić za hlađenje limenkica (na usb), neku rejversku lampicu čisto da razbije monotoniju. Sve to je napakovano na radni sto koje je najmanje moguće veličine da sve stane na nega i ispod njega, a da naravno i krevet može da se ugura u sobu sa eventualno jednim ormarom. Skoro da se podrazemeva da 90% vremena u blizini kompa bude hrpa smeća. Tu se mogu pronaći kesice raznih grickalica, čaše, flaše CocaCole, poneki tanjir a ko je pušač nađe se i jedno 4-5 punih pepeljara. Jesam li napomenuo da je u sobi uvek mrak?

Udarci niži od Džeja. Ne, ne, niži od našeg standarda. Ma, niži čak i od plate baba sere na železničkoj stanici u Ljutovu.

Niski udarci su najteži kad ih dobiješ od rodbine. Rodbine koja živi u kući do tvoje, u spratnici, sa ogromnim dvorištem i pozamašnim primanjima, dok ti živiš u običnoj, prizemnoj kući, napravljenoj od sedamnaest vrsta materijala, od kojih je cigla najmanje zastupljena.

Od igle do lokomotive, ili u ovom slučaju, od jajeta do kuće.

Ironična opaska koja se upućuje onima koji se lako pale, padaju u vatru, preterano lože...

Obavezno zlo koje prati skoro svaki kvalitetan, a bogami i dobar deo nekvalitetnih filmova. Kada neki film doživi veliki uspeh kod kritike i publike (pre svega da uzme pare, a oskar ne bi škodio) po copy/paste principu snime nekoliko nastavaka da bi zgrnuli lovu na siguricu. Obično snime još dva kako bi se napravila tzv. trilogija iako svaki film ima sopstvenu priču i na silu dopisane negativce i sporedne likove. Praksa je pokazala da su se četvrti delovi pokazali ka katastrofalni (Indijanac Džons i lobanje kristala, Betmen i Robin, Supermen IV, Živi slobodno il' daj hard disk), a ako nije tako loš peti će sigurno sjebati celu franšizu (Roki). Ako se radi o hororima imaće dvocifren broj nastavaka kao što je slučaj sa slešersko ekipom Majklom, Džejsonom, Fredijem i našom Žikinom dinastijom gde ne možemo reći da je došlo do opadanja kvaliteta jer ga ni u originalu baš i nije bilo.

Star Wars-i koji su "počeli" od četvrtog dela su uveli široj publici tzv. prednastavke (prequel). Što bi rek'o Lane Gutović "Ja kad čitam knjigu, čitam je od sredine. Tako ne samo da ne znam kako će se završiti, nego ni kako je počela". Tako već u originalu imamo prilično nejasnu radnju koja nema potpuni kraj. Tako publika želi da pogleda i nastavak, i još više prednastavak iako znaju kako će se završiti. Ova praksa je često primenjivana u protekloj deceniji (Underworld, Iks-ljudovi, Exorcist, Caprica).

Trenutno više vezana za video igre i anime je pojava međunastavaka(interquel). U situaciji u kojoj želite da imate sve likove sa moćima iz 6. dela, a u 7. je pola njih pomrlo, vi smeštate 11. deo između njih. Primeri Street Fighter, Devil May Cry, Prince of Persia...

Kada na ovaj način potpuno upropastite franšizu jedino što vam preostaje da sačekate da prođe desetak godina i uradite rimejk čitave priče tzv. restartovanje(reboot). Relativno skoro je to uspešno urađeno sa Betmenom i Džejms Bondom, a u planu je i sa Spajdermenom. Postoji i nekoliko samostalnih rimejka koji su pokazali bolji od originala(Kronenbergova Muva, De Palmin Scarface).

Jako delikatna situacija. Zadnja garnitura gostiju. Prasetine ima još uvek, ali, jagnjetina je skoro utihnula. Neće biti da se najedu. Sreća da Živadinka, snaja kuma Đure ne jede jagnjetinu. A tu je i rođak Spasoje, kome je ovo danas šesta slava i nadamo se da neće dosta pojesti. Ali, uzimajući u obzir kako tamani Pro Corde ne bi se baš reklo da je bio već na pet slava. Tako i treba kada hoćemo da se kurčimo s ovim fensi pićima. Kod njega samo rakija, pivo i ono grobljansko vino. Darko se uhvatio onog Jagermeistera, ko pijan plota. Šaljem mu sms : " lakše s tim, nije ti to očevina pička li ti materina. To je za obraza " - Kreće supa. Jebeš supu ! Uvek je ima ! Voda ne valja ni u cipelama. Dalje sarma ! Nisi Srbin, ako sedam dana posle slave nemaš za ručak da jedeš sarmu. Stiže meso. Srebrenko se hvata odmah jagnjetine, i ubacuje dva komada. Mamu jebo prokletu. Stevo je svestan situacije i posle jedog komada jagnjetine, prelazi na svinjetinu. Posle 5 minuta ocu teče znoj niz čelo. Ja gledam onu jagnjetinu, u nadi da će se makar malo okanuti nje. Otac me pokretom očiju zove u špajiz. I onda ide ono standardno : " Majmune jedan, jesam li ti rekao da ne zoveš ovoliko svojih kurajbera. Zbog tebe ne mogu svoje goste da ugostim. Konjino jedna glupa " Vraćam se u sobu. Na stolu su još dva komada jagnjetine. Izgleda da je sve stid da uzmu poslednje komade. Uh, preživeli smo. Kolača hvala bogu ima. Toga se ne bojimo. Otac me opet igrom očiju zove u špajiz i kaže : " S kakvim se ti šljokadžijama družiš . Nema više Jelena ! Trči u zadrugu da kupiš " Letim do prodavnice, kad u pičku materinu, nema Jelena, samo Lav. Kupim lav, hajde kontam, neće puno popiti jer mešaju piva. Kad tamo nosim i kažem, nema Jelana , samo lav. Onda oni kažu, daj vamo da rasteram ove Jelene, ili daj Lava da ga sabijem.
Jebi ga, najgore je prošlo. Sledeće godine ćemo kupiti veče jagnje.

Ljudi zaboravljaju brzo, olako, automatski, po inerciji, brišu sa memorijske kartice lica, susrete, događaje, mračne podrume i nakvašene peškire...ali ko još može a da ne pamti legendarnog ćelavog govnara čuvene "kupovine iz fotelje" i njegovu više nego harizmatičnu auru u trenutku dok filetira paradajz ili renda krompir na rešetke, znači, jebote, KAKO??

Voditelj, moderator, promidžbeni guru, lik koji ima svoju stranicu na Wikipediji i fan-klub na Fejsbuku...a pre svega neko ko izgleda kao da je upravo izaš'o iz švapskog porno maratona na Pro Sieben-u sredom (i to možda ponajviše zbog svog stajlinga istočno-nemačkog makroa, sa sve havajskom šuljom i kravatom, gomilom zlatnog prstenja na rukama i zatamnjenim cvidžama), ovaj simpatični čikica godinama je svojim kezom krasio male ekrane naših TV-prijemnika, smešeći/smejući nam se sa raznoraznih reklamnih spotova i prezentacija u kojima bi domaćim potrošačkim ovcama nudio uvek samo još jedan "neverovatan proizvod po neverovatnoj ceni od X, 999 dinara", uz onu čuvenu koncepciju "matori, samo mu ga daj loma po mlazu mlake vode i ćao-zdravo" lakog održavanja istog. Super-secko, oni Rambo-noževi za povrće i živinu, onaj sokovnik što mož' i beton da samelje, onaj šmrk što ima čitav varijetet mlazova, ultimativna četka za krečenje što ne mora da se pere (znači, lol)...samo su neki od produkata koje je ovaj Austrijanac rodom iz Frankfurta na Majni uspeo da uvali nebeskom auditorijumu a usp'o bi on, reala, verovatno i mnogo više...tojest da mu roba ipak nije bila toliko govno.

Tek - pre neki dan sam mu po prvi put čuo glas. Vid'o ga na tv-u ovde, valja neke ogrlice i ostale đinđuve, izgleda da se prešaltovao na "women only" ciljnu grupu kupaca. Zna, bre, čovek u kom grmu leži ovca, znači, svaka mu dala...